< Proverbs 26 >
1 As snow in summer, and as rain in harvest, So honour [is] not comely for a fool.
Као снег у лето и дажд о жетви, тако не доликује безумноме част.
2 As a bird by wandering, as a swallow by flying, So reviling without cause doth not come.
Као врабац кад прхне и ласта кад одлети, тако клетва незаслужена неће доћи.
3 A whip is for a horse, a bridle for an ass, And a rod for the back of fools.
Бич коњу, узда магарцу, а батина безумницима на леђа.
4 Answer not a fool according to his folly, Lest thou be like to him — even thou.
Не одговарај безумнику по безумљу његовом, да не будеш и ти као он.
5 Answer a fool according to his folly, Lest he be wise in his own eyes.
Одговори безумнику према безумљу његовом, да не мисли да је мудар.
6 He is cutting off feet, he is drinking injury, Who is sending things by the hand of a fool.
Ко шаље безумника да му шта сврши, он одсеца себи ноге и пије неправду.
7 Weak have been the two legs of the lame, And a parable in the mouth of fools.
Како хроми храмље ногама својим, таква је беседа у устима безумних.
8 As one who is binding a stone in a sling, So [is] he who is giving honour to a fool.
Као да баца драги камен у гомилу камења, тако ради ко чини част безумноме.
9 A thorn hath gone up into the hand of a drunkard, And a parable in the mouth of fools.
Као трн кад дође у руку пијаноме, таква је беседа у устима безумних.
10 Great [is] the Former of all, And He is rewarding a fool, And is rewarding transgressors.
Много муке задаје свима ко плаћа безумнику и ко плаћа преступницима.
11 As a dog hath returned to its vomit, A fool is repeating his folly.
Као што се пас повраћа на своју бљувотину, тако безумник понавља своје безумље.
12 Thou hast seen a man wise in his own eyes, More hope of a fool than of him!
Јеси ли видео човека који мисли да је мудар? Више има надања од безумнога него од њега.
13 The slothful hath said, 'A lion [is] in the way, A lion [is] in the broad places.'
Лењивац говори: Љути је лав на путу, лав је на улицама.
14 The door turneth round on its hinge, And the slothful on his bed.
Као што се врата обрћу на чеповима својим, тако ленивац на постељи својој.
15 The slothful hath hid his hand in a dish, He is weary of bringing it back to his mouth.
Ленивац крије руку своју у недра, тешко му је принети је к устима.
16 Wiser [is] the slothful in his own eyes, Than seven [men] returning a reason.
Ленивац мисли да је мудрији од седморице који одговарају разумно.
17 Laying hold on the ears of a dog, [Is] a passer-by making himself wrath for strife not his own.
Пса за уши хвата ко се пролазећи жести за туђу распру.
18 As [one] pretending to be feeble, Who is casting sparks, arrows, and death,
Какав је безумник који баца искре и стреле смртне,
19 So hath a man deceived his neighbour, And hath said, 'Am not I playing?'
Такав је сваки који превари ближњег свог па онда вели: Шалио сам се.
20 Without wood is fire going out, And without a tale-bearer, contention ceaseth,
Кад нестане дрва, угаси се огањ; тако кад нема опадача, престаје распра.
21 Coal to burning coals, and wood to fire, And a man of contentions to kindle strife.
Угаљ је за жеравицу, дрва за огањ, а човек свадљивац да распаљује свађу.
22 The words of a tale-bearer [are] as self-inflicted wounds, And they have gone down [to] the inner parts of the heart.
Речи су опадачеве као речи избијених, али силазе унутра у трбух.
23 Silver of dross spread over potsherd, [Are] burning lips and an evil heart.
Као сребрна пена којом се обложи цреп, такве су усне непријатељске и зло срце.
24 By his lips doth a hater dissemble, And in his heart he placeth deceit,
Ненавидник се претвара устима својим, а у срцу слаже превару.
25 When his voice is gracious trust not in him, For seven abominations [are] in his heart.
Кад говори умиљатим гласом, не веруј му, јер му је у срцу седам гадова.
26 Hatred is covered by deceit, Revealed is its wickedness in an assembly.
Мржња се покрива лукавством, али се злоћа њена открива на збору.
27 Whoso is digging a pit falleth into it, And the roller of a stone, to him it turneth.
Ко јаму копа, у њу ће пасти; и ко камен ваља, на њега ће се превалити.
28 A lying tongue hateth its bruised ones, And a flattering mouth worketh an overthrow!
Језик лажан мрзи на оне које сатире, и уста која ласкају граде погибао.