Job 41
1 Dost thou draw leviathan with an angle? And with a rope thou lettest down — his tongue?
Хоћеш ли удицом извући крокодила или ужем подвезати му језик?
2 Dost thou put a reed in his nose? And with a thorn pierce his jaw?
Хоћеш ли му провући ситу кроз нос? Или му шиљком провртети чељусти?
3 Doth he multiply unto thee supplications? Doth he speak unto thee tender things?
Хоће ли те много молити, или ће ти ласкати?
4 Doth he make a covenant with thee? Dost thou take him for a servant age-during?
Хоће ли учинити веру с тобом да га узмеш да ти буде слуга до века?
5 Dost thou play with him as a bird? And dost thou bind him for thy damsels?
Хоћеш ли се играти с њим као с птицом, или ћеш га везати девојкама својим?
6 (Feast upon him do companions, They divide him among the merchants!)
Хоће ли се њим частити другови? Разделити га међу трговце?
7 Dost thou fill with barbed irons his skin? And with fish-spears his head?
Хоћеш ли му напунити кожу шиљцима и главу оствама?
8 Place on him thy hand, Remember the battle — do not add!
Дигни на њ руку своју; нећеш више помињати боја.
9 Lo, the hope of him is found a liar, Also at his appearance is not one cast down?
Гле, залуду је надати му се; кад га само угледа човек, не пада ли?
10 None so fierce that he doth awake him, And who [is] he before Me stationeth himself?
Нема слободног који би га пробудио; а ко ће стати преда ме?
11 Who hath brought before Me and I repay? Under the whole heavens it [is] mine.
Ко ми је пре дао шта, да му вратим? Шта је год под свим небом, моје је.
12 I do not keep silent concerning his parts, And the matter of might, And the grace of his arrangement.
Нећу ћутати о удима његовим ни о сили ни о лепоти стаса његовог.
13 Who hath uncovered the face of his clothing? Within his double bridle who doth enter?
Ко ће му узгрнути горњу одећу? К чељустима његовим ко ће приступити?
14 The doors of his face who hath opened? Round about his teeth [are] terrible.
Врата грла његовог ко ће отворити? Страх је око зуба његових.
15 A pride — strong ones of shields, Shut up — a close seal.
Крљушти су му јаки штитови спојени тврдо.
16 One unto another they draw nigh, And air doth not enter between them.
Близу су једна до друге да ни ветар не улази међу њих.
17 One unto another they adhere, They stick together and are not separated.
Једна је за другу прионула, држе се и не растављају се.
18 His sneezings cause light to shine, And his eyes [are] as the eyelids of the dawn.
Кад киха као да муња сева, а очи су му као трепавице у зоре.
19 Out of his mouth do flames go, sparks of fire escape.
Из уста му излазе лучеви, и искре огњене скачу.
20 Out of his nostrils goeth forth smoke, As a blown pot and reeds.
Из ноздрва му излази дим као из врелог лонца или котла.
21 His breath setteth coals on fire, And a flame from his mouth goeth forth.
Дах његов распаљује угљевље и пламен му излази из уста.
22 In his neck lodge doth strength, And before him doth grief exult.
У врату му стоји сила, и пред њим иде страх.
23 The flakes of his flesh have adhered — Firm upon him — it is not moved.
Уди меса његовог спојени су, једноставно је на њему, не размиче се.
24 His heart [is] firm as a stone, Yea, firm as the lower piece.
Срце му је тврдо као камен, тврдо као доњи жрвањ.
25 From his rising are the mighty afraid, From breakings they keep themselves free.
Кад се дигне, дрхћу јунаци, и од страха очишћају се од греха својих.
26 The sword of his overtaker standeth not, Spear — dart — and lance.
Да га удари мач, не може се одржати, ни копље ни стрела ни оклоп.
27 He reckoneth iron as straw, brass as rotten wood.
Њему је гвожђе као плева, а бронза као труло дрво.
28 The son of the bow doth not cause him to flee, Turned by him into stubble are stones of the sling.
Неће га потерати стрела, камење из праће њему је као сламка;
29 As stubble have darts been reckoned, And he laugheth at the shaking of a javelin.
Као слама су му убојне справе, и смеје се баченом копљу.
30 Under him [are] sharp points of clay, He spreadeth gold on the mire.
Под њим су оштри црепови, стере себи оштре ствари у глибу.
31 He causeth to boil as a pot the deep, The sea he maketh as a pot of ointment.
Чини, те ври дубина као лонац, и море се мути као у ступи.
32 After him he causeth a path to shine, One thinketh the deep to be hoary.
За собом оставља светлу стазу, рекао би да је бездана оседела.
33 There is not on the earth his like, That is made without terror.
Ништа нема на земљи да би се испоредило с њим, да би створено било да се ничега не боји.
34 Every high thing he doth see, He [is] king over all sons of pride.
Шта је год високо презире, цар је над свим зверјем.
