Genesis 21
1 And Jehovah hath looked after Sarah as He hath said, and Jehovah doth to Sarah as He hath spoken;
И Господ походи Сару, као што беше рекао и учини Господ Сари као што беше казао.
2 and Sarah conceiveth, and beareth a son to Abraham, to his old age, at the appointed time that God hath spoken of with him;
Јер затрудне и роди Сара Авраму сина у старости његовој у исто време кад каза Господ.
3 and Abraham calleth the name of his son who is born to him, whom Sarah hath born to him — Isaac;
И Аврам надеде име сину који му се роди, ког му роди Сара, Исак.
4 and Abraham circumciseth Isaac his son, [being] a son of eight days, as God hath commanded him.
И обреза Аврам сина свог Исака кад би од осам дана, као што му заповеди Бог.
5 And Abraham [is] a son of a hundred years in Isaac his son being born to him,
А Авраму беше сто година кад му се роди син Исак.
6 and Sarah saith, 'God hath made laughter for me; every one who is hearing laugheth for me.'
А Сара рече: Бог ми учини смех; ко год чује, смејаће ми се.
7 She saith also, 'Who hath said to Abraham, Sarah hath suckled sons, that I have born a son for his old age?'
И рече: Ко би рекао Авраму да ће Сара дојити децу? Ипак му родих сина у старости његовој.
8 And the lad groweth, and is weaned, and Abraham maketh a great banquet in the day of Isaac's being weaned;
А кад дете дорасте да се одбије од сисе, учини Аврам велику гозбу онај дан кад одбише Исака од сисе.
9 and Sarah seeth the son of Hagar the Egyptian, whom she hath borne to Abraham, mocking,
И Сара виде сина Агаре Мисирке, која га роди Авраму, где се подсмева;
10 and she saith to Abraham, 'Cast out this handmaid and her son; for the son of this handmaid hath no possession with my son — with Isaac.'
Па рече Авраму: Отерај ову робињу са сином њеним, јер син ове робиње неће бити наследник с мојим сином, с Исаком.
11 And the thing is very wrong in the eyes of Abraham, for his son's sake;
А то Авраму би врло криво ради сина његовог.
12 and God saith unto Abraham, 'Let it not be wrong in thine eyes because of the youth, and because of thy handmaid: all that Sarah saith unto thee — hearken to her voice, for in Isaac is a seed called to thee.
Али Бог рече Авраму: Немој да ти је криво ради детета и ради робиње твоје. Шта ти је год казала Сара, послушај; јер ће ти се у Исаку семе прозвати.
13 As to the son of the handmaid also, for a nation I set him, because he [is] thy seed.'
Али ћу и од сина робињиног учинити народ, јер је твоје семе.
14 And Abraham riseth early in the morning, and taketh bread, and a bottle of water, and giveth unto Hagar (placing [it] on her shoulder), also the lad, and sendeth her out; and she goeth on, and goeth astray in the wilderness of Beer-Sheba;
И Аврам устав ујутру рано, узе хлеба и мешину воде, и даде Агари метнувши јој на леђа, и дете, и отпусти је. А она отишавши луташе по пустињи вирсавској.
15 and the water is consumed from the bottle, and she placeth the lad under one of the shrubs.
А кад неста воде у мешини, она баци дете под једно дрво,
16 And she goeth and sitteth by herself over-against, afar off, about a bow-shot, for she said, 'Let me not look on the death of the lad;' and she sitteth over-against, and lifteth up her voice, and weepeth.
Па отиде колико се може стрелом добацити, и седе према њему; јер говораше: Да не гледам како ће умрети дете. И седећи према њему стаде гласно плакати.
17 And God heareth the voice of the youth; and the messenger of God calleth unto Hagar from the heavens, and saith to her, 'What to thee, Hagar? fear not; for God hath hearkened unto the voice of the youth where he [is];
А Бог чу глас детињи, и анђео Божји викну с неба Агару, и рече јој: Шта ти је Агаро? Не бој се, јер Бог чу глас детињи оданде где је.
18 rise, lift up the youth, and lay hold on him with thy hand, for for a great nation I set him.'
Устани, дигни дете и узми га у наручје; јер ћу од њега учинити велик народ.
19 And God openeth her eyes, and she seeth a well of water, and she goeth and filleth the bottle [with] water, and causeth the youth to drink;
И Бог јој отвори очи, те угледа студенац; и отишавши напуни мешину воде, и напоји дете.
20 and God is with the youth, and he groweth, and dwelleth in the wilderness, and is an archer;
И Бог беше с дететом, те одрасте, и живеше у пустињи и поста стрелац.
21 and he dwelleth in the wilderness of Paran, and his mother taketh for him a wife from the land of Egypt.
А живеше у пустињи Фарану. И мати га ожени из земље мисирске.
22 And it cometh to pass at that time that Abimelech speaketh — Phichol also, head of his host — unto Abraham, saying, 'God [is] with thee in all that thou art doing;
У то време рече Авимелех и Фихол војвода његов Авраму говорећи: Бог је с тобом у свему што радиш.
23 and now, swear to me by God here: thou dost not lie to me, or to my continuator, or to my successor; according to the kindness which I have done with thee thou dost with me, and with the land in which thou hast sojourned.'
Закуни ми се сада Богом да нећеш преварити мене ни сина мог ни унука мог него да ћеш добро онако како сам ја теби чинио и ти чинити мени и земљи у којој си дошљак.
24 And Abraham saith, 'I — I do swear.'
А Аврам рече: Хоћу се заклети.
25 And Abraham reasoned with Abimelech concerning the matter of a well of water which Abimelech's servants have taken violently away,
Али Аврам прекори Авимелеха за студенац, који узеше на силу слуге Авимелехове.
26 and Abimelech saith, 'I have not known who hath done this thing, and even thou didst not declare to me, and I also, I have not heard save to-day.'
А Авимелех рече: Не знам ко је то учинио; нити ми ти каза, нити чух до данас.
27 And Abraham taketh sheep and oxen, and giveth to Abimelech, and they make, both of them, a covenant;
Тада Аврам узе оваца и говеда, и даде Авимелеху, и ухвати веру међу собом.
28 and Abraham setteth seven Lambs of the flock by themselves.
А Аврам одлучи седам јагањаца из стада.
29 And Abimelech saith unto Abraham, 'What [are] they — these seven lambs which thou hast set by themselves?'
А Авимелех рече Авраму: Шта ће оно седам јагањаца што си одлучио?
30 And he saith, 'For — the seven lambs thou dost accept from my hand, so that it becometh a witness for me that I have digged this well;'
А он одговори: Да примиш из моје руке оно седам јагањаца, да ми буде сведочанство да сам ја ископао овај студенац.
31 therefore hath he called that place 'Beer-Sheba,' for there have both of them sworn.
Отуда се прозва оно место Вирсавеја, јер се онде заклеше обојица.
32 And they make a covenant in Beer-Sheba, and Abimelech riseth — Phichol also, head of his host — and they turn back unto the land of the Philistines;
Тако ухватише веру на Вирсавеји. Тада се диже Авимелех и Фихол војвода његов, и вратише се у земљу филистејску.
33 and [Abraham] planteth a tamarisk in Beer-Sheba, and preacheth there in the name of Jehovah, God age-during;
А Аврам посади луг на Вирсавеји, и онде призва име Господа Бога Вечног.
34 and Abraham sojourneth in the land of the Philistines many days.
И Аврам живеше као дошљак у земљи филистејској много времена.
