< Romans 12 >

1 Therfore, britheren, Y biseche you bi the mercy of God, that ye yyue youre bodies a lyuynge sacrifice, hooli, plesynge to God, and youre seruyse resonable.
Молим вас, дакле, браћо, милости Божије ради, да дате телеса своја у жртву живу, свету, угодну Богу; то да буде ваше духовно богомољство.
2 And nyle ye be confourmyd to this world, but be ye reformed in newnesse of youre wit, that ye preue which is the wille of God, good, and wel plesynge, and parfit. (aiōn g165)
И не владајте се према овоме веку, него се промените обновљењем ума свог, да бисте могли кушати које је добра и угодна и савршена воља Божија. (aiōn g165)
3 For Y seie, bi the grace that is youun to me, to alle that ben among you, that ye sauere no more than it bihoueth to sauere, but for to sauere to sobrenesse; and to ech man, as God hath departid the mesure of feith.
Јер кроз благодат која је мени дата кажем свакоме који је међу вама да не мислите за себе више него што ваља мислити; него да мислите у смерности као што је коме Бог уделио меру вере.
4 For as in o bodi we han many membris, but alle the membris han not the same dede;
Јер као у једном телу што имамо многе уде а уди сви немају један посао,
5 so we many ben o bodi in Crist, and eche ben membris oon of anothir.
Тако смо многи једно тело у Христу, а по себи смо уди један другом.
6 Therfor we that han yiftis dyuersynge, aftir the grace that is youun to vs,
А имамо различите дарове по благодати која нам је дана: ако пророштво, нека буде по мери вере;
7 ethir prophecie, aftir the resoun of feith; ethir seruise, in mynystryng; ether he that techith, in techyng;
Ако ли службу, нека служи; ако је учитељ, нека учи;
8 he that stirith softli, in monestyng; he that yyueth, in symplenesse; he that is souereyn, in bisynesse; he that hath merci, in gladnesse.
Ако је тешитељ, нека теши; који даје нека даје просто; који управља нека се брине; који чини милост нека чини с добром вољом.
9 Loue with outen feynyng, hatynge yuel, drawynge to good;
Љубав да не буде лажна. Мрзећи на зло држите се добра.
10 louynge togidere the charite of britherhod. Eche come bifore to worschipen othere;
Братском љубави будите један к другом љубазни. Чашћу један другог већег чините.
11 not slow in bisynesse, feruent in spirit, seruynge to the Lord,
Не будите у послу лени; будите огњени у духу, служите Господу.
12 ioiynge in hope, pacient in tribulacioun, bisy in preier,
Надањем веселите се, у невољи трпите, у молитви будите једнако.
13 yyuynge good to the nedis of seyntis, kepynge hospitalite.
Делите потребе са светима; примајте радо путнике.
14 Blesse ye men that pursuen you; blesse ye, and nyle ye curse;
Благосиљајте оне који вас гоне: благосиљајте, а не куните.
15 for to ioye with men that ioyen, for to wepe with men that wepen.
Радујте се с радоснима, и плачите с плачнима.
16 Fele ye the same thing togidere; not sauerynge heiy thingis, but consentynge to meke thingis. Nile ye be prudent anentis you silf;
Будите једне мисли међу собом. Не мислите о високим стварима, него се држите ниских. Не мислите за себе да сте мудри.
17 to no man yeldynge yuel for yuel, but purueye ye good thingis, not oneli bifor God, but also bifor alle men.
А никоме не враћајте зла за зло; промишљајте о томе шта је добро пред свим људима.
18 If it may be don, that that is of you, haue ye pees with alle men.
Ако је могуће, колико до вас стоји, имајте мир са свим људима.
19 Ye moost dere britheren, not defendynge you silf, but yyue ye place to wraththe; for it is writun, The Lord seith, To me veniaunce, and Y schal yelde.
Не освећујте се за себе, љубазни, него подајте место гневу, јер стоји написано: Моја је освета, ја ћу вратити, говори Господ.
20 But if thin enemy hungrith, fede thou hym; if he thirstith, yyue thou drynke to hym; for thou doynge this thing schalt gidere togidere colis on his heed.
Ако је, дакле, гладан непријатељ твој, нахрани га; ако је жедан, напој га; јер чинећи то угљевље огњено скупљаш на главу његову.
21 Nyle thou be ouercomun of yuel, but ouercome thou yuel bi good.
Не дај се злу надвладати, него надвладај зло добрим.

< Romans 12 >