< Luke 22 >

1 And the halidai of therf looues, that is seid pask, neiyede.
Приближаваше се пак празник пријесних хлебова који се зове пасха.
2 And the princis of preestis and the scribis souyten, hou thei schulden sle Jhesu, but thei dredden the puple.
И гледаху главари свештенички и књижевници како би Га убили; али се бојаху народа.
3 And Sathanas entride in to Judas, that was clepid Scarioth, oon of the twelue.
А сотона уђе у Јуду, који се зваше Искариот, и који беше један од дванаесторице.
4 And he wente, and spak with the princis of preestis, and with the magistratis, hou he schulde bitray hym to hem.
И отишавши говори с главарима свештеничким и са старешинама како ће им Га издати.
5 And thei ioyeden, and maden couenaunt to yyue hym money.
И они се обрадоваше, и уговорише да му даду новце.
6 And he bihiyte, and he souyte oportunyte, to bitraye hym, with outen puple.
И он се обрече, и тражаше згодно време да им Га преда тајно од народа.
7 But the daies of therf looues camen, in whiche it was neede, that the sacrifice of pask were slayn.
А дође дан пресних хлебова у који требаше клати пасху;
8 And he sente Petre and Joon, and seide, Go ye, and make ye redi to vs the pask, that we ete.
И посла Петра и Јована рекавши: Идите уготовите нам пасху да једемо.
9 And thei seiden, Where wolt thou, that we make redi?
А ови Му рекоше: Где хоћеш да уготовимо?
10 And he seide to hem, Lo! whanne ye schulen entre in to the citee, a man berynge a vessel of watir schal meete you; sue ye hym in to the hous, in to which he entrith.
А Он им рече: Ето кад уђете у град, срешће вас човек који носи воду у крчагу; идите за њим у кућу у коју он уђе,
11 And ye schulen seie to the hosebonde man of the hous, The maister seith to thee, Where is a chaumbre, where Y schal ete the pask with my disciplis?
И кажите домаћину: Учитељ вели: где је гостионица где ћу јести пасху с ученицима својим?
12 And he schal schewe to you a greet soupyng place strewid, and there make ye redi.
И он ће вам показати велику собу прострту; онде уготовите.
13 And thei yeden, and founden as he seide to hem, and thei maden redi the pask.
А они отидоше и нађоше као што им каза; и уготовише пасху.
14 And whanne the our was come, he sat to the mete, and the twelue apostlis with hym.
И кад дође час, седе за трпезу, и дванаест апостола с Њим.
15 And he seide to hem, With desier Y haue desirid to ete with you this pask, bifor that Y suffre;
И рече им: Врло сам желео да ову пасху једем с вама пре него пострадам;
16 for Y seie to you, that fro this tyme Y schal not ete it, til it be fulfillid in the rewme of God.
Јер вам кажем да је одселе нећу јести док се не сврши у царству Божијем.
17 And whanne he hadde take the cuppe, he dide gracis, and seide, Take ye, and departe ye among you;
И узевши чашу даде хвалу, и рече: Узмите је и разделите међу собом;
18 for Y seie to you, that Y schal not drynke of the kynde of this vyne, til the rewme of God come.
Јер вам кажем да нећу пити од рода виноградског док не дође царство Божије.
19 And whanne he hadde take breed, he dide thankyngis, and brak, and yaf to hem, and seide, This is my bodi, that schal be youun for you; do ye this thing in mynde of me.
И узевши хлеб даде хвалу, и преломивши га даде им говорећи: Ово је тело моје које се даје за вас; ово чините за мој спомен.
20 He took also the cuppe, aftir that he hadde soupid, and seide, This cuppe is the newe testament in my blood, that schal be sched for you.
А тако и чашу по вечери, говорећи: Ова је чаша нови завет мојом крви која се за вас пролива.
21 Netheles lo! the hoond of hym that bitraieth me, is with me at the table.
Али ево рука издајника мог са мном је на трпези.
22 And mannus sone goith, `aftir that it is determyned; netheles wo to that man, bi whom he schal be bitraied.
И Син човечији, дакле, иде као што је уређено; али тешко човеку ономе који Га издаје!
23 And thei bigunnen to seke among hem, who it was of hem, that was to do this thing.
И они сташе тражити међу собом који би, дакле, од њих био који ће то учинити.
24 And strijf was maad among hem, which of hem schulde be seyn to be grettest.
А поста и препирање међу њима који би се држао међу њима да је највећи.
25 But he seide to hem, Kyngis of hethen men ben lordis of hem, and thei that han power on hem ben clepid good doeris, but ye not so;
А Он им рече: Цареви народни владају народом, а који њиме управљају, зову се добротвори.
26 but he that is grettest among you, be maad as yongere, and he that is bifor goere, as a seruaunt.
Али ви немојте тако; него који је највећи међу вама нека буде као најмањи, и који је старешина нека буде као слуга.
27 For who is gretter, he that sittith at the mete, or he that mynystrith? whether not he that sittith at the mete? And Y am in the myddil of you, as he that mynystrith.
Јер који је већи, који седи за трпезом или који служи? Није ли онај који седи за трпезом? А ја сам међу вама као слуга.
28 And ye ben, that han dwellid with me in my temptaciouns; and Y dispose to you,
А ви сте они који сте се одржали са мном у мојим напастима.
29 as my fadir hath disposid to me,
И ја остављам вама царство као што је Отац мој мени оставио:
30 a rewme, that ye ete and drynke on my boord in my rewme, and sitte on trones, and deme the twelue kynredis of Israel.
Да једете и пијете за трпезом мојом у царству мом, и да седите на престолима и судите над дванаест кољена Израиљевих.
31 And the Lord seide to Symount, Symount, lo, Satanas hath axid you, that he schulde ridile as whete; but Y haue preyede for thee,
Рече пак Господ: Симоне! Симоне! Ево вас иште сотона да би вас чинио као пшеницу.
32 that thi feith faile not; and thou sum tyme conuertid, conferme thi britheren.
А ја се молих за тебе да твоја вера не престане; и ти кад год обративши се утврди браћу своју.
33 Which seide to hym, Lord, Y am redi to go in to prisoun and in to deeth with thee.
А он Му рече: Господе! С Тобом готов сам и у тамницу и на смрт ићи.
34 And he seide, Y seie to thee, Petir, the cok schal not crowe to dai, til thou thries forsake that thou knowist me.
А Он рече: Кажем ти, Петре! Данас неће запевати петао док се трипут не одрекнеш да ме познајеш.
35 And he seide to hem, Whanne Y sente you with outen sachel, and scrippe, and schone, whether ony thing failide to you?
И рече им: Кад вас послах без кесе и без торбе и без обуће, еда вам шта недостаде? А они рекоше: Ништа.
36 And thei seiden, No thing. Therfor he seide to hem, But now he that hath a sachel, take also and a scrippe; and he that hath noon, selle his coote, and bigge a swerd.
А Он им рече: Али сад који има кесу нека је узме, тако и торбу; а који нема нека прода хаљину своју и купи нож.
37 For Y seie to you, that yit it bihoueth that thing that is writun to be fulfillid in me, And he is arettid with wickid men; for tho thingis that ben of me han ende.
Јер вам кажем да још и ово треба на мени да се изврши што стоји у писму: И међу злочинце метнуше Га. Јер шта је писано за мене, свршује се.
38 And thei seiden, Lord, lo! twei swerdis here. And he seide to hem, It is ynowy.
А они рекоше: Господе! Ево овде два ножа. А Он им рече: Доста је.
39 And he yede out, and wente aftir the custom in to the hille of Olyues; and the disciplis sueden hym.
И изишавши отиде по обичају на гору Маслинску; а за Њим отидоше ученици Његови.
40 And whanne he cam to the place, he seide to hem, Preye ye, lest ye entren in to temptacioun.
А кад дође на место рече им: Молите се Богу да не паднете у напаст.
41 And he was taken awei fro hem, so myche as is a stonys cast; and he knelide,
И сам одступи од њих како се може каменом добацити, и клекнувши на колена мољаше се Богу
42 and preyede, and seide, Fadir, if thou wolt, do awei this cuppe fro me; netheles not my wille be don, but thin.
Говорећи: Оче! Кад би хтео да пронесеш ову чашу мимо мене! Али не моја воља него Твоја да буде.
43 And an aungel apperide to hym fro heuene, and coumfortide hym. And he was maad in agonye, and preyede the lenger;
А анђео Му се јави с неба, и крепи Га.
44 and his swot was maad as dropis of blood rennynge doun in to the erthe.
И будући у борењу, мољаше се боље; зној пак Његов беше као капље крви које капаху на земљу.
45 And whanne he was rysun fro preier, and was comun to hise disciplis, he foond hem slepynge for heuynesse.
И уставши од молитве дође к ученицима својим, и нађе их, а они спавају од жалости,
46 And he seide to hem, What slepen ye? Rise ye, and preye ye, that ye entre not in to temptacioun.
И рече им: Што спавате? Устаните, молите се Богу да не паднете у напаст.
47 Yit while he spak, lo! a company, and he that was clepid Judas, oon of the twelue, wente bifor hem; and he cam to Jhesu, to kisse hym.
Док Он још пак говораше, гле, народ и један од дванаесторице, који се зваше Јуда, иђаше пред њима, и приступи к Исусу да Га целива. Јер им он беше дао знак: Кога целивам онај је.
48 And Jhesus seide to hym, Judas, `with a coss `thou bytrayest `mannys sone.
А Исус му рече: Јуда! Зар целивом издајеш Сина човечијег?
49 And thei that weren aboute hym, and sayn that that was to come, seiden to hym, Lord, whether we smyten with swerd?
А кад они што беху с Њим видеше шта ће бити, рекоше Му: Господе, да бијемо ножем?
50 And oon of hem smoot the seruaunt of the prince of preestis, and kittide of his riyt eere.
И удари један од њих слугу поглавара свештеничког, и одсече му десно ухо.
51 But Jhesus answerde, and seide, Suffre ye til hidir. And whanne he hadde touchid his eere, he heelide hym.
А Исус одговарајући рече: Оставите то. И дохвативши се до уха његовог исцели га.
52 And Jhesus seide to hem, that camen to hym, the princis of preestis, and maiestratis of the temple, and eldre men, As to a theef ye han gon out with swerdis and staues?
А главарима свештеничким и војводама црквеним и старешинама који беху дошли на Њ рече Исус: Зар као на хајдука изиђосте с ножевима и кољем да ме ухватите?
53 Whanne Y was ech dai with you in the temple, ye streiyten not out hondis in to me; but this is youre our, and the power of derknessis.
Сваки дан био сам с вама у цркви и не дигосте руку на мене; али је сад ваш час и област таме.
54 And thei token him, and ledden to the hous of the prince of prestis; and Petir suede hym afer.
А кад Га ухватише, одведоше Га и уведоше у двор поглавара свештеничког. А Петар иђаше за Њим издалека.
55 And whanne a fier was kyndelid in the myddil of the greet hous, and thei saten aboute, Petir was in the myddil of hem.
А кад они наложише огањ насред двора и сеђаху заједно, и Петар сеђаше међу њима.
56 Whom whanne a damysel hadde seyn sittynge `at the liyt, and hadde biholdun hym, sche seide, And this was with hym.
Видевши га, пак, једна слушкиња где седи код огња, и погледавши на њ рече: и овај беше с њим.
57 And he denyede hym, and seide, Womman, Y knowe hym not.
А он Га се одрече говорећи: Жено! Не познајем га.
58 And aftir a litil another man siy hym, and seide, And thou art of hem. But Petir seide, A! man, Y am not.
И мало затим, виде га други и рече: и ти си од њих. А Петар рече: Човече! Нисам.
59 And whanne a space was maad as of on our, another affermyd, and seide, Treuli this was with hym; for also he is of Galilee.
И пошто прође око једног сахата, други неко потврђиваше говорећи: Заиста и овај беше с њим; јер је Галилејац.
60 And Petir seide, Man, Y noot what thou seist. And anoon yit while he spak, the cok crewe.
А Петар рече: Човече! Не знам шта говориш. И одмах док он још говораше запева петао.
61 And the Lord turnede ayen, and bihelde Petre; and Petre hadde mynde on the word of Jhesu, as he hadde seid, For bifor that the cok crowe, thries thou schalt denye me.
И обазревши се Господ погледа на Петра, и Петар се опомену речи Господње како му рече: Пре него петао запева одрећи ћеш ме се трипут.
62 And Petre yede out, and wepte bittirli.
И изишавши напоље плака горко.
63 And the men that helden hym scorneden hym, and smyten hym.
А људи који држаху Исуса ругаху Му се, и бијаху Га.
64 And thei blynfelden hym, and smyten his face, and axiden hym, and seiden, Arede, thou Crist, to vs, who is he that smoot thee?
И покривши Га, бијаху Га по образу и питаху Га говорећи: Прореци ко Те удари?
65 Also thei blasfemynge seiden ayens hym many other thingis.
И друге многе хуле говораху на Њ.
66 And as the day was come, the eldre men of the puple, and the princis of prestis, and the scribis camen togidir, and ledden hym in to her councel,
И кад свану, сабраше се старешине народне и главари свештенички и књижевници, и одведоше Га у свој суд
67 and seiden, If thou art Crist, seie to vs.
Говорећи: Јеси ли ти Христос? Кажи нам. А Он им рече: Ако вам и кажем, нећете веровати.
68 And he seide to hem, If Y seie to you, ye schulen not bileue to me; and if Y axe, ye schulen not answere to me, nethir ye schulen delyuere me.
А ако вас и запитам, нећете ми одговорити, нити ћете ме пустити.
69 But aftir this tyme mannys sone schal be sittynge on the riyt half of the vertu of God.
Одселе ће Син човечији седити с десне стране силе Божије.
70 Therfor alle seiden, Thanne art thou the sone of God? And he seide, Ye seien that Y am.
Сви пак рекоше: Ти ли си дакле син Божји? А Он им рече: Ви кажете да сам ја.
71 And thei seiden, What yit desiren we witnessyng? for we vs silf han herd of his mouth.
А они рекоше: Шта нам требају више сведочанства? Јер сами чусмо из уста његових.

< Luke 22 >