Luke 15
1 And pupplicans and synful men weren neiyynge to him, to here hym.
И приближаваху се к Њему сви цариници и грешници да Га чују.
2 And the Farisees and scribis grutchiden, seiynge, For this resseyueth synful men, and etith with hem.
И викаху на Њега фарисеји и књижевници говорећи: Овај прима грешнике и једе с њима.
3 And he spak to hem this parable,
А Он им каза причу ову говорећи:
4 and seide, What man of you that hath an hundrith scheep, and if he hath lost oon of hem, whethir he leeueth not nynti and nyne in desert, and goith to it that perischide, til he fynde it?
Који човек од вас имајући сто оваца и изгубивши једну од њих не остави деведесет и девет у пустињи и не иде за изгубљеном док је не нађе?
5 And whanne he hath foundun it, he ioieth, and leyith it on hise schuldris; and he cometh hoom,
И нашавши дигне је на раме своје радујући се,
6 and clepith togidir hise freendis and neiyboris, and seith to hem, Be ye glad with me, for Y haue founde my scheep, that hadde perischid.
И дошавши кући сазове пријатеље и суседе говорећи им: Радујте се са мном: ја нађох своју овцу изгубљену.
7 And Y seie to you, so ioye schal be in heuene on o synful man doynge penaunce, more than on nynti and nyne iuste, that han no nede to penaunce.
Кажем вам да ће тако бити већа радост на небу за једног грешника који се каје, неголи за деведесет и девет праведника којима не треба покајање.
8 Or what womman hauynge ten besauntis, and if sche hath lost oo besaunt, whether sche teendith not a lanterne, and turneth vpsodoun the hows, and sekith diligentli, til that sche fynde it?
Или која жена имајући десет динара, ако изгуби један динар, не запали свеће, и не помете куће, и не тражи добро док не нађе?
9 And whanne sche hath foundun, sche clepith togidir freendis and neiyboris, and seith, Be ye glad with me, for Y haue founde the besaunt, that Y hadde lost.
И нашавши сазове другарице и суседе говорећи: Радујте се са мном: ја нађох динар изгубљени.
10 So Y seie to you, ioye schal be bifor aungels of God on o synful man doynge penaunce.
Тако, кажем вам, бива радост пред анђелима Божијима за једног грешника који се каје.
11 And he seide, A man hadde twei sones;
И рече: Један човек имаше два сина,
12 and the yonger of hem seide to the fadir, Fadir, yyue me the porcioun of catel, that fallith to me. And he departide to hem the catel.
И рече млађи од њих оцу: Оче! Дај ми део имања што припада мени. И отац им подели имање.
13 And not aftir many daies, whanne alle thingis weren gederid togider, the yonger sone wente forth in pilgrymage in to a fer cuntre; and there he wastide hise goodis in lyuynge lecherously.
И потом до неколико дана покупи млађи син све своје, и отиде у далеку земљу; и онамо просу имање своје живећи беспутно.
14 And aftir that he hadde endid alle thingis, a strong hungre was maad in that cuntre, and he bigan to haue nede.
А кад потроши све, постаде велика глад у оној земљи, и он се нађе у невољи.
15 And he wente, and drouy hym to oon of the citeseyns of that cuntre. And he sente hym in to his toun, to fede swyn.
И отишавши приби се код једног човека у оној земљи; и он га посла у поље своје да чува свиње.
16 And he coueitide to fille his wombe of the coddis that the hoggis eeten, and no man yaf hym.
И жељаше напунити трбух свој рошчићима које свиње јеђаху, и нико му их не даваше.
17 And he turnede ayen to hym silf, and seide, Hou many hirid men in my fadir hous han plente of looues; and Y perische here thorouy hungir.
А кад дође к себи, рече: Колико најамника у оца мог имају хлеба и сувише, а ја умирем од глади!
18 Y schal rise vp, and go to my fadir, and Y schal seie to hym, Fadir, Y haue synned in to heuene, and bifor thee;
Устаћу и идем оцу свом, па ћу му рећи: Оче! Сагреших Небу и теби,
19 and now Y am not worthi to be clepid thi sone, make me as oon of thin hirid men.
И већ нисам достојан назвати се син твој: прими ме као једног од својих најамника.
20 And he roos vp, and cam to his fadir. And whanne he was yit afer, his fadir saiy hym, and was stirrid bi mercy. And he ran, and fel on his necke, and kisside hym.
И уставши отиде оцу свом. А кад је још подалеко био, угледа га отац његов, и сажали му се, и потрчавши загрли га и целива га.
21 And the sone seide to hym, Fadir, Y haue synned in to heuene, and bifor thee; and now Y am not worthi to be clepid thi sone.
А син му рече: Оче, сагреших Небу и теби, и већ нисам достојан назвати се син твој.
22 And the fadir seide to hise seruauntis, Swithe brynge ye forth the firste stoole, and clothe ye hym, and yyue ye a ryng in his hoond,
А отац рече слугама својим: Изнесите најлепшу хаљину и обуците га, и подајте му прстен на руку и обућу на ноге.
23 and schoon on hise feet; and brynge ye a fat calf, and sle ye, and ete we, and make we feeste.
И доведите теле угојено те закољите, да једемо и да се веселимо.
24 For this my sone was deed, and hath lyued ayen; he perischid, and is foundun. And alle men bigunnen to ete.
Јер овај мој син беше мртав, и оживе; и изгубљен беше, и нађе се. И стадоше се веселити.
25 But his eldere sone was in the feeld; and whanne he cam, and neiyede to the hous, he herde a symfonye and a croude.
А син његов старији беше у пољу, и долазећи кад се приближи кући чу певање и подвикивање.
26 And he clepide oon of the seruauntis, and axide, what these thingis weren.
И дозвавши једног од слугу запита: Шта је то?
27 And he seide to hym, Thi brother is comun, and thi fadir slewe a fat calf, for he resseyuede hym saaf.
А он му рече: Брат твој дође; и отац твој закла теле угојено, што га је здравог видео.
28 And he was wrooth, and wolde not come in. Therfor his fadir wente out, and bigan to preye hym.
А он се расрди и не хтеде да уђе. Тада изиђе отац његов и мољаше га.
29 And he answerde to his fadir, and seide, Lo! so many yeeris Y serue thee, and Y neuer brak thi comaundement; and thou neuer yaf to me a kidde, that Y with my freendis schulde haue ete.
А он одговарајући рече оцу: Ето те служим толико година, и никад не преступих твоје заповести, па мени никад ниси дао јаре да бих се провеселио са својим друштвом;
30 But aftir that this thi sone, that hath deuourid his substaunce with horis, cam, thou hast slayn to hym a fat calf.
А кад дође тај твој син који ти је имање просуо с курвама, заклао си му теле угојено.
31 And he seide to hym, Sone, thou art euer more with me, and alle my thingis ben thine.
А он му рече: Сине! Ти си свагда са мном, и све је моје твоје.
32 But it bihofte for to make feeste, and to haue ioye; for this thi brother was deed, and lyuede ayen; he perischide, and is foundun.
Требало се развеселити и обрадовати, јер овај брат твој мртав беше, и оживе; и изгубљен беше, и нађе се.
