Psalms 129

1 A song of ascents. “Often since my youth they have attacked me,” let Israel say.

Много ми досађиваше од младости моје нека рече Израиљ,

2 “Often since my youth they have attacked me, yet they have not defeated me.

Много ми досађиваше од младости моје, али ме не свладаше.

3 The plowers plowed on my back; they made their furrows long.

На леђима мојим ораше орачи, и водише дуге бразде своје.

4 Yahweh is righteous; he has cut the ropes of the wicked.”

Господ је праведан; исече конопце безбожничке.

5 May they all be put to shame and turned back, those who hate Zion.

Постидеће се, одбиће се сви који ненавиде Сион.

6 May they be like the grass on the housetops that withers before it grows up,

Биће као трава на крововима, која се сасушује пре него се почупа,

7 that cannot fill the reaper's hand or the chest of the one who binds bundles of grain together.

Од које неће жетелац напунити руке своје, нити наручја своја везилац;

8 May those who pass by not say, “May the blessing of Yahweh be on you; we bless you in the name of Yahweh.”

И који пролазе неће рећи: "Благослов Господњи на вама! Благосиљамо вас именом Господњим."