< Exodus 1 >
1 These are the names of the sons of Israel who came into Egypt with Jacob, each with his household:
Ово су имена синова Израиљевих који дођоше у Мисир, дођоше с Јаковом, сваки са својом породицом:
2 Reuben, Simeon, Levi, and Judah,
Рувим, Симеун, Левије и Јуда,
3 Issachar, Zebulun, and Benjamin,
Исахар, Завулон и Венијамин,
4 Dan, Naphtali, Gad, and Asher.
Дан и Нефталим, Гад и Асир.
5 All the people who were descendants of Jacob were seventy in number. Joseph was already in Egypt.
А свега беше их од бедара Јаковљевих седамдесет душа с Јосифом, који беше у Мисиру.
6 Then Joseph, all his brothers, and all that generation died.
А Јосиф умре и сва браћа његова и сав онај нараштај.
7 The Israelites were fruitful, increased greatly in numbers, and became very strong; the land was filled with them.
И синови Израиљеви народише се и умножише се, и напредоваше и осилише веома, да их се земља напуни.
8 Now then a new king arose over Egypt, one who did not know about Joseph.
Тада наста нов цар у Мисиру, који не знаше за Јосифа;
9 He said to his people, “Look, the Israelites are more numerous and stronger than we are.
И рече народу свом: Гле, народ синова Израиљевих већи је и силнији од нас.
10 Come, let us deal with them wisely, otherwise they will continue to grow in numbers, and if war breaks out, they will join our enemies, fight against us, and leave the land.”
Него хајде мудро да поступамо с њима, да се не множе, и кад настане рат да не пристану с непријатељима нашим и не ударе на нас и не оду из земље.
11 So they put taskmasters over them to oppress them with hard labor. The Israelites built store cities for Pharaoh: Pithom and Rameses.
И поставише над њима настојнике да их муче тешким пословима; и грађаше народ Израиљев Фараону градове Питом и Рамесу.
12 But the more the Egyptians oppressed them, the more the Israelites increased in numbers and spread. So the Egyptians began to dread the Israelites.
Али што га више мучаху то се више множаше и напредоваше, да се грожаху од синова Израиљевих.
13 The Egyptians made the Israelites work rigorously.
И жестоко нагоњаху Мисирци синове Израиљеве на послове,
14 They made their lives bitter with hard service with mortar and brick, and with all kinds of work in the fields. All their required work was hard.
И загорчаваху им живот тешким пословима, блатом и опекама и сваким радом у пољу, и сваким другим послом, на који их жестоко нагоњаху.
15 Then the king of Egypt spoke to the Hebrew midwives; the name of the one was Shiphrah, and the other Puah.
И још заповеди цар мисирски бабицама јеврејским, од којих једној беше име Сефора, а другој Фува,
16 He said, “When you assist the Hebrew women on the birthstool, observe when they give birth. If it is a son, then you must kill him; but if it is a daughter, then she may live.”
И рече: Кад бабичите Јеврејке, и у порођају видите да је мушко, убијте га, а кад буде женско, нек остане живо.
17 But the midwives feared God and did not do as the king of Egypt ordered them; instead, they let the baby boys live.
Али се бабице бојаху Бога, и не чињаху како им рече цар мисирски, него остављаху децу у животу.
18 The king of Egypt summoned the midwives and said to them, “Why have you done this, and let the baby boys live?”
А цар мисирски дозва бабице, и рече им: Зашто то чините, те остављате у животу мушку децу?
19 The midwives answered Pharaoh, “The Hebrew women are not like the Egyptian women. They are vigorous and have finished giving birth before a midwife comes to them.”
А бабице рекоше Фараону: Јеврејке нису као жене Мисирке; јаче су; док им дође бабица, оне већ роде.
20 God protected these midwives. The people increased in numbers and became very strong.
И Бог учини добро бабицама; и народ се умножи и осили веома;
21 Because the midwives feared God, he gave them families.
И што се бабице бојаху Бога, начини им куће.
22 Pharaoh ordered all his people, “You must throw every son that is born into the river, but every daughter you will let live.”
Тада заповеди Фараон свему народу свом говорећи: Сваког сина који се роди баците у воду, а кћери све остављајте у животу.