< Psalms 127 >
1 A Song of Ascents; of Solomon. Except the LORD build the house, they labour in vain that build it: except the LORD keep the city, the watchman waketh but in vain.
Ако Господ неће градити дом, узалуд се муче који га граде; ако неће Господ чувати град, узалуд не спава стражар.
2 It is vain for you that ye rise up early, and so late take rest, and eat the bread of toil: [for] so he giveth unto his beloved sleep.
Узалуд раните, касно лежете, једете хлеб уморни; милом свом Он даје сан.
3 Lo, children are an heritage of the LORD: [and] the fruit of the womb is [his] reward.
Ево наследства од Господа: деца, пород је дар од Њега.
4 As arrows in the hand of a mighty man, so are the children of youth.
Шта су стреле у руци јакоме, то су синови млади.
5 Happy is the man that hath his quiver full of them: they shall not be ashamed, when they speak with their enemies in the gate.
Благо човеку који је њима напунио тул свој! Неће се осрамотити кад се стану разговарати с непријатељима на вратима.