Job 13
1 Lo, mine eye hath seen all [this], mine ear hath heard and understood it.
Ето, све је то видело око моје, чуло ухо моје, и разумело.
2 What ye know, [the same] do I know also: I am not inferior unto you.
Шта ви знате, знам и ја, нисам гори од вас.
3 Surely I would speak to the Almighty, and I desire to reason with God.
Ипак бих говорио са Свемогућим, и рад сам с Богом правдати се.
4 But ye are forgers of lies, ye are all physicians of no value.
Јер ви измишљате лажи, сви сте залудни лекари.
5 Oh that ye would altogether hold your peace! and it should be your wisdom.
О да бисте сасвим ћутали! Били бисте мудри.
6 Hear now my reasoning, and hearken to the pleadings of my lips.
Чујте мој одговор, и слушајте разлоге уста мојих.
7 Will ye speak unrighteously for God, and talk deceitfully for him?
Треба ли да говорите за Бога неправду или превару да говорите за Њ?
8 Will ye respect his person? will ye contend for God?
Треба ли да Му гледате ко је? Треба ли да се препирете за Бога?
9 Is it good that he should search you out? or as one deceiveth a man, will ye deceive him?
Хоће ли бити добро кад вас стане испитивати? Хоћете ли Га преварити као што се вара човек?
10 He will surely reprove you, if ye do secretly respect persons.
Заиста ће вас карати, ако тајно узгледате ко је.
11 Shall not his excellency make you afraid, and his dread fall upon you?
Величанство Његово неће ли вас уплашити? И страх Његов неће ли вас спопасти?
12 Your memorable sayings [are] proverbs of ashes, your defences [are] defences of clay.
Спомени су ваши као пепео, и ваше висине као гомиле блата.
13 Hold your peace, let me alone, that I may speak, and let come on me what wilt.
Ћутите и пустите ме да ја говорим, па нека ме снађе шта му драго.
14 Wherefore should I take my flesh in my teeth, and put my life in mine hand?
Зашто бих кидао месо своје својим зубима и душу своју метао у своје руке?
15 Though he slay me, yet will I wait for him: nevertheless I will maintain my ways before him.
Гле, да ме и убије, опет ћу се уздати у Њ, али ћу бранити путеве своје пред Њим.
16 This also shall be my salvation; for a godless man shall not come before him.
И Он ће ми бити спасење, јер лицемер неће изаћи преда Њ.
17 Hear diligently my speech, and let my declaration be in your ears.
Слушајте добро беседу моју, и нека вам уђе у уши шта ћу исказати.
18 Behold now, I have ordered my cause; I know that I am righteous.
Ево, спремио сам парбу своју, знам да ћу бити прав.
19 Who is he that will contend with me? for now shall I hold my peace and give up the ghost.
Ко ће се прети са мном? Да сад умукнем, издахнуо бих.
20 Only do not two things unto me, then will I not hide myself from thy face:
Само двоје немој ми учинити, па се нећу крити од лица Твог.
21 Withdraw thine hand far from me; and let not thy terror make me afraid.
Уклони руку своју од мене, и страх Твој да ме не страши.
22 Then call thou, and I will answer; or let me speak, and answer thou me.
Потом зови ме, и ја ћу одговарати; или ја да говорим, а Ти ми одговарај.
23 How many are mine iniquities and sins? make me to know my transgression and my sin.
Колико је безакоња и греха мојих? Покажи ми преступ мој и грех мој.
24 Wherefore hidest thou thy face, and holdest me for thine enemy?
Зашто скриваш лице своје и држиш ме за непријатеља свог?
25 Wilt thou harass a driven leaf? and wilt thou pursue the dry stubble?
Хоћеш ли скршити лист који носи ветар или ћеш гонити суву сламку,
26 For thou writest bitter things against me, and makest me to inherit the iniquities of my youth:
Кад ми пишеш горчине, и дајеш ми у наследство грехе младости моје,
27 Thou puttest my feet also in the stocks, and markest all my paths; thou drawest thee a line about the soles of my feet:
И мећеш ноге моје у кладе, и пазиш на све стазе моје и идеш за мном устопце?
28 Though I am like a rotten thing that consumeth, like a garment that is moth-eaten.
А он се распада као трулина, као хаљина коју једе мољац.
