Proverbs 16
1 To man belongeth the preparation of the heart; But the answer of the tongue is from the LORD.
Човек спрема срце, али је од Господа шта ће језик говорити.
2 All the ways of a man are pure in his own eyes; But the LORD weigheth the spirit.
Човеку се сви путеви његови чине чисти, али Господ испитује духове.
3 Commit thy doings to the LORD, And thy purposes shall be established.
Остави на Господа дела своја, и биће тврде намере твоје.
4 The LORD hath ordained every thing for its end; Yea, even the wicked for the day of evil.
Господ је створио све сам за се, и безбожника за зли дан.
5 Every one that is proud in heart is an abomination to the LORD; From generation to generation he shall not be unpunished.
Мрзак је Господу ко је год поноситог срца, и неће остати без кара ако ће и друге узети у помоћ.
6 Through kindness and truth, iniquity is expiated; And, through the fear of the LORD, men depart from evil.
Милошћу и истином очишћа се безакоње, и страхом Господњим уклања се човек ода зла.
7 When a man's ways please the LORD, He maketh even his enemies to be at peace with him.
Кад су чији путеви мили Господу, мири с њим и непријатеље његове.
8 Better is a little with righteousness, Than great revenues without right.
Боље је мало с правдом него много доходака с неправдом.
9 The heart of man deviseth his way, But the LORD establisheth his steps.
Срце човечије измишља себи пут, али Господ управља кораке његове.
10 A divine sentence is upon the lips of a king; His mouth transgresseth not in judgment.
Пророштво је на уснама царевим, у суду неће погрешити уста његова.
11 A just balance and scales are the appointment of the LORD; All the weights of the bag are his work.
Мерила и потези прави од Господа су, и све камење у тобоцу његово је дело.
12 The doing of wickedness is an abomination to kings; For by righteousness is the throne established.
Гадно је царевима чинити неправду, јер се правдом утврђује престо.
13 Righteous lips are the delight of kings, And they love him who speaketh right things.
Миле су царевима усне праведне, и они љубе оног који говори право.
14 The wrath of a king is messengers of death; But a wise man will pacify it.
Гнев је царев гласник, али мудар човек ублажиће га.
15 In the light of the king's countenance is life, And his favor is a like a cloud bringing the latter rain.
У веселу је лицу царевом живот, и љубав је његова као облак с позним даждем.
16 How much better is it to get wisdom than gold! Yea, to get understanding is rather to be chosen than silver.
Колико је боље тећи мудрост него злато! И тећи разум колико је лепше него сребро!
17 It is the highway of the upright to depart from evil; He that taketh heed to his way preserveth his life.
Пут је праведних уклањање ода зла; чува душу своју ко пази на пут свој.
18 Pride goeth before destruction, And a haughty spirit before a fall.
Охолост долази пред погибао, и поносит дух пред пропаст.
19 Better is it to be of a humble spirit with the lowly, Than to share the spoil with the proud.
Боље је бити понизног духа с кроткима него делити плен с охолима.
20 He who giveth heed to the word shall find good; And he who trusteth in the LORD, happy is he!
Ко пази на реч, налази добро, и ко се узда у Господа, благо њему.
21 The wise in heart shall be called intelligent, And sweetness of the lips increaseth learning.
Ко је мудрог срца, зове се разуман, а сласт на уснама умножава науку.
22 Understanding is a wellspring of life to him that hath it. And the chastisement of fools is their folly.
Извор је животу разум онима који га имају, а наука безумних безумље је.
23 The heart of the wise man instructeth his mouth, And addeth learning to his lips.
Срце мудрога разумно управља устима његовим, и додаје науку уснама његовим.
24 Pleasant words are like a honeycomb, Sweet to the taste, and health to the bones.
Љубазне су речи саће меда, сласт души и здравље костима.
25 There is a way that seemeth right to a man, But the end thereof is the way to death.
Неки се пут чини човеку прав, а крај му је пут к смрти.
26 The hunger of the laborer laboreth for him; For his mouth urgeth him on.
Ко се труди себи се труди, јер га нагоне уста његова.
27 A worthless man diggeth mischief, And on his lips there is, as it were, a burning fire.
Човек неваљао копа зло, и на уснама му је као огањ који пали.
28 A deceitful man stirreth up strife, And a whisperer separateth friends.
Опак човек замеће свађу, и опадач раставља главне пријатеље.
29 A man of violence enticeth his neighbor, And leadeth him into a way which is not good.
Насилник мами друга свог и заводи га на пут који није добар;
30 He who shutteth his eyes to devise fraud, He who compresseth his lips, hath accomplished mischief!
Намигује очима, кад мисли наопако; кад миче уснама, чини зло.
31 The hoary head is a crown of glory, If it be found in the way of righteousness.
Седа је коса славна круна, налази се на путу праведном.
32 He who is slow to anger is better than the mighty; And he who ruleth his spirit, than he that taketh a city.
Бољи је спор на гнев него јунак, и господар од свог срца бољи је него онај који узме град.
33 The lot is cast into the lap; But the whole decision thereof is from the LORD.
Ждреб се баца у крило, али је од Господа све што излази.
