Job 11
1 Then answered Zophar the Naamathite, and said:
А Софар Намаћанин одговори и рече:
2 Shall not the multitude of words receive an answer? Shall the man of words be justified?
Зар на многе речи нема одговора? Или ће човек говорљив остати прав?
3 Shall thy boastings make men hold their peace? Shalt thou mock, and none put thee to shame?
Хоће ли твоје лажи ућуткати људе? И кад се ругаш, зар те неће нико посрамити?
4 Thou sayest, My speech is pure; I am clean in thine eyes, [[O God!]]
Јер си рекао: Чиста је наука моја, и чист сам пред очима твојим.
5 But O that God would speak, And open his lips against thee;
Али кад би Бог проговорио и усне своје отворио на те,
6 That he would show thee the secrets of his wisdom, —His wisdom, which is unsearchable! Then shouldst thou know that God forgiveth thee many of thine iniquities.
И показао ти тајне мудрости, јер их је двојином више, познао би да те Бог кара мање него што заслужује твоје безакоње.
7 Canst thou search out the deep things of God? Canst thou find out the Almighty to perfection?
Можеш ли ти тајне Божије докучити, или докучити савршенство Свемогућег?
То су висине небеске, шта ћеш учинити? Дубље је од пакла, како ћеш познати? (Sheol h7585)
9 The measure thereof is longer than the earth, And broader than the sea.
Дуже од земље, шире од мора.
10 If he apprehend, and bind, and bring to trial, Who shall oppose him?
Да преврати, или затвори или сабере, ко ће Му бранити?
11 For he knoweth the unrighteous; He seeth iniquity, when they do not observe it.
Јер зна ништавило људско, и видећи неваљалство зар неће пазити?
12 But vain man is without understanding; Yea, man is born a wild ass's colt.
Човек безуман постаје разуман, премда се човек рађа као дивље магаре.
13 If thou direct thy heart, And stretch out thy hands, toward him;
Да ти управиш срце своје и подигнеш руке своје к Њему,
14 If thou put away iniquity from thy hand, And let not wickedness dwell in thy habitation, —
Ако је безакоње у руци твојој, да га уклониш, и не даш да неправда буде у шаторима твојим,
15 Then shalt thou lift up thy face without spot; Yea, thou shalt be steadfast, and have no fear.
Тада ћеш подигнути лице своје без мане и стајаћеш тврдо и нећеш се бојати;
16 For thou shalt forget thy misery, Or remember it as waters that have passed away.
Заборавићеш муку, као воде која протече опомињаћеш је се;
17 Thy life shall be brighter than the noon-day; Now thou art in darkness, thou shalt then be as morning.
Настаће ти време ведрије него подне, синућеш, бићеш као јутро;
18 Thou shalt be secure, because there is hope; Now thou art disappointed, thou shalt then rest in safety.
Уздаћеш се имајући надање, закопаћеш се, и мирно ћеш спавати.
19 Thou shalt lie down, and none shall make thee afraid; And many shall make suit unto thee.
Лежаћеш, и нико те неће плашити, и многи ће ти се молити.
20 But the eyes of the wicked shall be wearied out; They shall find no refuge; Their hope is—the breathing forth of life.
Али очи ће безбожницима ишчилети, и уточишта им неће бити, и надање ће им бити издисање.
