Romans 1
1 Paul, a servant of Christ Jesus, called to be an apostle, set apart for the Good News of God,
Од Павла, слуге Исуса Христа, позваног апостола изабраног за јеванђеље Божије,
2 which he promised before through his prophets in the holy Scriptures,
Које Бог унапред обећа преко пророка својих у светим писмима
3 concerning his Son, who was born of the offspring of David according to the flesh,
О сину свом, који је по телу рођен од семена Давидовог,
4 who was declared to be the Son of God with power, according to the Spirit of holiness, by the resurrection from the dead, Jesus Christ our Lord,
А посведочен силно за Сина Божијег Духом светиње по васкрсењу из мртвих, Исусу Христу Господу нашем,
5 through whom we received grace and the office of apostle, for obedience of faith among all the nations, for his name's sake;
Преко ког примисмо благодат и апостолство, да покоримо све незнабошце вери имена Његовог;
6 among whom you are also called to belong to Jesus Christ;
Међу којима сте и ви позвани Исусу Христу,
7 to all who are in Rome, loved by God, called to be saints: Grace to you and peace from God our Father and the Lord Jesus Christ.
Свима који су у Риму, љубазнима Богу, и позванима светима: благодат вам и мир од Бога Оца нашег и Господа Исуса Христа.
8 First, I thank my God through Jesus Christ for all of you, because your faith is proclaimed throughout the whole world.
Прво, дакле, захваљујем Богу свом кроз Исуса Христа за све вас што се вера ваша гласи по свему свету.
9 For God is my witness, whom I serve in my spirit in the Good News of his Son, how I constantly mention you
Јер ми је сведок Бог, коме служим духом својим у јеванђељу Сина његовог, да вас се опомињем без престанка,
10 always in my prayers, requesting, if by any means now at last I may succeed by the will of God to come to you.
Молећи се свагда Богу у молитвама својим да би ми кад Божија воља помогла да дођем к вама;
11 For I long to see you, that I may impart to you some spiritual gift to strengthen you;
Јер желим видети вас, да вам дам какав духовни дар за ваше утврђење,
12 that is, that you and I may be mutually encouraged by each other's faith, both yours and mine.
То јест, да се с вама утешим вером општом, и вашом и мојом.
13 Now I do not desire to have you unaware, brothers, that I often planned to come to you, and was hindered so far, that I might have some fruit among you also, even as among the other non-Jewish people.
Али вам нећу затајити, браћо, да сам много пута хтео да вам дођем, па бих задржан досле, да и међу вама имам какав плод, као и међу осталим незнабошцима.
14 I have an obligation both to Greeks and to barbarians, both to the wise and to the foolish.
Дужан сам и Грцима и дивљацима, и мудрима и неразумнима.
15 So, for my part, I am eager to preach the Good News to you also who are in Rome.
Зато, од моје стране, готов сам и вама у Риму проповедати јеванђеље.
16 For I am not ashamed of the Good News, for it is the power of God for salvation for everyone who believes; for the Jew first, and also for the Greek.
Јер се не стидим јеванђеља Христовог; јер је сила Божија на спасење свакоме који верује, а најпре Јеврејину и Грку.
17 For in it is revealed God's righteousness from faith to faith. As it is written, "But the righteous will live by faith."
Јер се у Њему јавља правда Божија из вере у веру, као што је написано: Праведник ће од вере жив бити.
18 For the wrath of God is revealed from heaven against all ungodliness and unrighteousness of people, who suppress the truth by unrighteousness,
Јер се открива гнев Божји с неба на сваку безбожност и неправду људи који држе истину у неправди.
19 because what can be known about God is plain to them, because God has shown it to them.
Јер шта се може дознати за Бога познато је њима: јер им је Бог јавио;
20 For since the creation of the world his invisible attributes, his eternal power and divine nature, have been clearly seen, being understood from what has been made. So they are without excuse. (aïdios g126)
Јер шта се на Њему не може видети, од постања света могло се познати и видети на створењима, и Његова вечна сила и божанство, да немају изговора. (aïdios g126)
21 Because, although they knew God, they did not glorify him as God or give him thanks, but their thinking became nonsense, and their foolish heart was darkened.
Јер кад познаше Бога, не прославише Га као Бога нити Му захвалише, него залудеше у својим мислима, и потамне неразумно срце њихово.
22 Claiming to be wise, they became fools,
Кад се грађаху мудри, полудеше,
23 and traded the glory of the immortal God for images resembling mortal humans, and of birds, and four-footed animals, and crawling creatures.
И претворише славу вечног Бога у обличје смртног човека и птица и четвороножних животиња и гадова.
24 Therefore God also abandoned them in the lusts of their hearts to impurity, to the degrading of their bodies among themselves,
Зато их предаде Бог у жељама њихових срца у нечистоту, да се погане телеса њихова међу њима самима;
25 who exchanged the truth of God for a lie, and worshiped and served the creation rather than the Creator, who is blessed forever. Amen. (aiōn g165)
Који претворише истину Божију у лаж, и већма поштоваше и послужише твар него Творца, који је благословен ва век. Амин. (aiōn g165)
26 For this reason, God abandoned them to their degrading passions. For their women exchanged natural relations for that which is contrary to nature.
Зато их предаде Бог у срамне сласти; јер жене њихове претворише путно употребљавање у беспутно.
27 Likewise also the men, giving up natural relations with women, burned in their lust toward one another, men with men, committing what is shameful, and receiving in themselves the due penalty of their error.
Тако и људи оставивши путно употребљавање женског рода, распалише се жељом својом један на другог, и људи с људима чињаху срам, и плату која требаше за превару њихову примаху на себи.
28 Even as they refused to have God in their knowledge, God abandoned them to a reprobate mind, to do those things which are not right;
И као што не мараху да познаду Бога, зато их Бог предаде у покварен ум да чине шта не ваља,
29 being filled with all unrighteousness, sexual immorality, wickedness, covetousness, maliciousness; full of envy, murder, strife, deceit, evil habits, secret slanderers,
Да буду напуњени сваке неправде, курварства, злоће, лакомства, пакости; пуни зависти, убиства, свађе лукавства, злоћудности;
30 slanderers, haters of God, insolent, arrogant, boastful, inventors of evil things, disobedient to parents,
Шаптачи, опадачи, богомрсци, силеџије, хвалише, поносити, измишљачи зала, непокорни родитељима,
31 foolish, promise-breakers, heartless, unforgiving, unmerciful;
Неразумни, невере, нељубавни, непримирљиви, немилостиви.
32 who, knowing the ordinance of God, that those who practice such things are worthy of death, not only do the same, but also approve of those who practice them.
А неки правду Божију познавши да који то чине заслужују смрт, не само то чине, него пристају на то и онима који чине.
