Proverbs 17
1 Better [is] a dry morsel, and rest with it, Than a house full of the sacrifices of strife.
Бољи је залогај сувог хлеба с миром него кућа пуна поклане стоке са свађом.
2 A wise servant rules over a son causing shame, And he apportions an inheritance in the midst of brothers.
Разуман слуга биће господар над сином срамотним и с браћом ће делити наследство.
3 A refining pot [is] for silver, and a furnace for gold, And the trier of hearts [is] YHWH.
Топионица је за сребро и пећ за злато, а срца искушава Господ.
4 An evildoer is attentive to lips of vanity, Falsehood is giving ear to a mischievous tongue.
Зао човек пази на усне зле, а лажљивац слуша језик пакостан.
5 Whoever is mocking at the poor Has reproached his Maker, Whoever is rejoicing at calamity is not acquitted.
Ко се руга сиромаху, срамоти Створитеља његовог; ко се радује несрећи, неће остати без кара.
6 Sons’ sons [are] the crown of old men, And the glory of sons [are] their fathers.
Венац су старцима унуци, а слава синовима оци њихови.
7 A lip of excellence is not fitting for a fool, much less a lip of falsehood for a noble.
Не приличи безумном висока беседа, а камоли кнезу лажљива беседа.
8 A stone of grace [is] the bribe in the eyes of its possessors, Wherever it turns, it prospers.
Поклон је драги камен ономе који га прима, куда се год окрене напредује.
9 Whoever is covering transgression is seeking love, And whoever is repeating a matter Is separating a familiar friend.
Ко покрива преступ, тражи љубав; а ко понавља ствар, раставља главне пријатеље.
10 Rebuke comes down on the intelligent More than one hundred stripes on a fool.
Укор тишти разумног већма него лудог сто удараца.
11 An evil man seeks only rebellion, And a fierce messenger is sent against him.
Зао човек тражи само одмет, али ће се љут гласник послати на њ.
12 The meeting of a bereaved bear by a man, And—not a fool in his folly.
Боље је да човека срете медведица којој су отети медведићи, него безумник у свом безумљу.
13 Whoever is returning evil for good, Evil does not move from his house.
Ко враћа зло за добро, неће се зло одмаћи од куће његове.
14 The beginning of contention [is] a letting out of waters, And leave the strife before it is meddled with.
Ко почне свађу, отвори уставу води; зато пре него се заметне, прођи се распре.
15 Whoever is justifying the wicked, And condemning the righteous, Even both of these [are] an abomination to YHWH.
Ко оправда кривога и ко осуди правога, обојица су гад Господу.
16 Why [is] this—a price in the hand of a fool to buy wisdom, And a heart—there is none?
На шта је благо безумном у руци кад нема разума да прибави мудрост?
17 The friend is loving at all times, And a brother is born for adversity.
У свако доба љуби пријатељ, и брат постаје у невољи.
18 A man lacking heart is striking hands, He becomes a guarantor before his friend.
Човек безуман даје руку и јамчи се за пријатеља свог.
19 Whoever is loving transgression is loving debate, Whoever is making his entrance high is seeking destruction.
Ко милује свађу, милује грех; ко подиже увис врата своја, тражи погибао.
20 The perverse of heart does not find good, And the [one] turned in his tongue falls into evil.
Ко је опаког срца, неће наћи добра; и ко дволичи језиком, пашће у зло.
21 Whoever is begetting a fool has affliction for it, Indeed, the father of a fool does not rejoice.
Ко роди безумна, на жалост му је, нити ће се радовати отац лудога.
22 A rejoicing heart does good to the body, And a struck spirit dries the bone.
Срце весело помаже као лек, а дух жалостан суши кости.
23 The wicked takes a bribe from the bosom, To turn aside the paths of judgment.
Безбожник прима поклон из недара да преврати путеве правди.
24 The face of the intelligent [is] to wisdom, And the eyes of a fool—at the end of the earth.
Разумном је на лицу мудрост, а очи безумнику врљају накрај земље.
25 A foolish son [is] a provocation to his father, And bitterness to her bearing him.
Жалост је оцу свом син безуман, и јад родитељци својој.
26 Also, [it] is not good to fine the righteous, To strike nobles for uprightness.
Није добро глобити праведника, ни да кнезови бију кога што је радио право.
27 One acquainted with knowledge is sparing his words, And the cool of temper [is] a man of understanding.
Устеже речи своје човек који зна, и тиха је духа човек разуман.
28 Even a fool keeping silence is reckoned wise, He who is shutting his lips [seems] intelligent!
И безуман кад ћути, мисли се да је мудар, и разуман, кад стискује усне своје.
