Job 24
1 But why have the seasons been hidden from the Lord,
Зашто Свемогућем нису сакривена времена? И који Га знају, не виде дана Његових?
2 while the ungodly have passed over the bound, carrying off the flock with the shepherd?
Међе помичу безбожни, отимају стадо и пасу;
3 They have led away, the ass of the fatherless, and taken the widow's ox for a pledge.
Магарца сиротама одгоне; у залогу узимају вола удовици;
4 They have turned aside the weak from the right way: and the meek of the earth have hidden themselves together.
Сиромахе одбијају с пута; убоги у земљи крију се сви.
5 And they have departed like asses in the field, having gone forth on my account according to their own order: his bread is sweet to [his] little ones.
Гле, као дивљи магарци у пустињи излазе на посао свој устајући рано на плен; пустиња је храна њима и деци њиховој.;
6 They have reaped a field that was not their own before the time: the poor have laboured in the vineyards of the ungodly without pay and without food.
Жању њиву и беру виноград који није њихов;
7 They have caused many naked to sleep without clothes, and they have taken away the covering of their body.
Гола нагоне да ноћује без хаљине, који се немају чим покрити по зими,
8 They are wet with the drops of the mountains: they have embraced the rock, because they had no shelter.
Окисли од пљуска у гори, немајући заклона, привијају се к стени.
9 They have snatched the fatherless from the breast, and have afflicted the outcast.
Грабе сироче од дојке и са сиромаха скидају залог.
10 And they have wrongfully caused [others] to sleep without clothing, and taken away the morsel of the hungry.
Голог остављају да иде без хаљине, и оне који носе снопове да гладују.
11 They have unrighteously laid wait in narrow places, and have not known the righteous way.
Који међу њиховим зидовима уље цеде и грожђе у кацама газе, подносе жеђ.
12 Who have cast forth [the] poor from the city and their own houses, and the soul of the children has groaned aloud.
Људи у граду уздишу, и душе побијених вичу, а Бог не укида то.
13 Why then has he not visited these? forasmuch as they were upon the earth, and took no notice, and they knew not the way of righteousness, neither have they walked in their [appointed] paths?
Они се противе светлости, не знају за путеве њене и не стају на стазама њеним.
14 But having known their works, he delivered them into darkness: and in the night one will be as a thief:
Зором устајући крвник убија сиромаха и убогог; а ноћу је као лупеж.
15 and the eye of the adulterer has watched [for] the darkness, saying, Eye shall not perceive me, and he puts a covering on his face.
И око курварово пази на сумрак говорећи: Да ме око не види. И сакрива лице.
16 In darkness he digs through houses: by day they conceal themselves securely: they know not the light.
Прокопавају по мраку куће, које обдан себи забележе; не знају за светлост.
17 For the morning is to them all [as] the shadow of death, for [each] will be conscious of the terror of the shadow of death.
Јер је зора њима свима сен смртни; ако их ко позна, страх их је сена смртног.
18 He is swift on the face of the water: let his portion be cursed on the earth; and let their plants be laid bare.
Брзи су као поврх воде, проклет је део њихов на земљи; неће видети пута виноградског.
19 [Let them be] withered upon the earth; for they have plundered the sheaves of the fatherless. (Sheol h7585)
Као што суша и врућина граби воде снежне, тако гроб грешнике. (Sheol h7585)
20 Then is his sin brought to remembrance, and he vanishes like a vapor of dew: but let what he has done be recompensed to him, and let every unrighteous one be crushed like rotten wood.
Заборавља их утроба материна, слатки су црвима, не спомињу се више; као дрво скршиће се неправедник.
21 For he has not treated the barren woman well, and has had no pity on a feeble woman.
Здружује с њим нероткињу која не рађа, и удовици не чини добра.
22 And in wrath he has overthrown the helpless: therefore when he has arisen, [a man] will not feel secure of his own life.
Граби јаке својом силом; остане ли који, не узда се у живот свој.
23 When he has fallen sick, let him not hope to recover: but let him perish by disease.
Да му Бог да у шта ће се поуздати; али очи Његове пазе на њихове путе.
24 For his exaltation has hurt many; but he has withered as mallows in the heat, or as an ear of corn falling off of itself from the stalk.
Узвисе се за мало, па их нема; падају и гину као сви други, и као врх од класа одсецају се.
25 But if not, who is he that says I speak falsely, and will make my words of no account?
Није ли тако? Ко ће ме утерати у лаж и обратити у ништа речи моје?
