Job 36
1 ELIHU also proceeded, and said,
Још говори Елијуј и рече:
2 Suffer me a little, and I will shew thee that I have yet to speak on God’s behalf.
Потрпи ме мало, и показаћу ти, јер још има шта бих говорио за Бога.
3 I will fetch my knowledge from afar, and will ascribe righteousness to my Maker.
Почећу издалека беседу своју, и показаћу да је Творац мој праведан.
4 For truly my words shall not be false: he that is perfect in knowledge is with thee.
Доиста, неће бити лажне речи моје, код тебе је који право мисли.
5 Behold, God is mighty, and despiseth not any: he is mighty in strength and wisdom.
Гле, Бог је силан, али никога не одбацује, силан је снагом срчаном.
6 He preserveth not the life of the wicked: but giveth right to the poor.
Не да живети безбожнику, а невољницима чини правду.
7 He withdraweth not his eyes from the righteous: but with kings are they on the throne; yea, he doth establish them for ever, and they are exalted.
Не одвраћа од праведника очију својих, него још с царевима на престо посађује их на век, те се узвишују.
8 And if they be bound in fetters, and be holden in cords of affliction;
Ако ли су оковани у пута и свезани ужима невољничким,
9 Then he sheweth them their work, and their transgressions that they have exceeded.
Тада им напомиње дела њихова и безакоња њихова како су силна.
10 He openeth also their ear to discipline, and commandeth that they return from iniquity.
И отвара Му ухо да би се поправили, и говори им да се врате од безакоња.
11 If they obey and serve him, they shall spend their days in prosperity, and their years in pleasures.
Ако послушају и стану им служити, довршују дане своје у добру и године своје у радости.
12 But if they obey not, they shall perish by the sword, and they shall die without knowledge.
Ако ли не послушају, гину од мача и умиру с безумља.
13 But the hypocrites in heart heap up wrath: they cry not when he bindeth them.
А који су лицемерног срца, навлаче гнев и не вичу кад их повеже;
14 They die in youth, and their life is among the unclean.
Умире у младости душа њихова и живот њихов међу курвама.
15 He delivereth the poor in his affliction, and openeth their ears in oppression.
Избавља невољника из невоље његове и отвара му ухо у муци.
16 Even so would he have removed thee out of the strait into a broad place, where there is no straitness; and that which should be set on thy table should be full of fatness.
Тако би и тебе извео из тескобе на пространо место, где ништа не досађује, и мирни сто твој био би пун претилине.
17 But thou hast fulfilled the judgment of the wicked: judgment and justice take hold on thee.
Али си заслужио суд безбожнички; и суд и правда снађе те.
18 Because there is wrath, beware lest he take thee away with his stroke: then a great ransom cannot deliver thee.
Доиста, гнев је на теби; гледај да те не одбаци у карању, те те велики откуп неће избавити.
19 Will he esteem thy riches? no, not gold, nor all the forces of strength.
Хоће ли гледати на твоје богатство? Неће ни на злато ни на какву силу блага твог.
20 Desire not the night, when people are cut off in their place.
Не уздиши за ноћу у коју народи одлазе на своје место.
21 Take heed, regard not iniquity: for this hast thou chosen rather than affliction.
Чувај се да не погледаш на таштину и волиш на њу него невољу.
22 Behold, God exalteth by his power: who teacheth like him?
Гле, Бог је највиши својом силом, ко је учитељ као Он?
23 Who hath enjoined him his way? or who can say, Thou hast wrought iniquity?
Ко Му је одредио пут Његов? Или ко ће Му рећи: Чиниш неправо?
24 Remember that thou magnify his work, which men behold.
Опомињи се да величаш дела Његова, која гледају људи.
25 Every man may see it; man may behold it afar off.
Сви људи виде их, сваки их гледа из далека.
26 Behold, God is great, and we know him not, neither can the number of his years be searched out.
Гле, Бог је велик, и не можемо Га познати, број година Његових не може се докучити.
27 For he maketh small the drops of water: they pour down rain according to the vapour thereof:
Јер Он стеже капље водене, које лију дажд из облака Његових;
28 Which the clouds do drop and distil upon man abundantly.
Кад теку облаци, капљу на мноштво људско.
29 Also can any understand the spreadings of the clouds, or the noise of his tabernacle?
И ко би разумео простор облацима и грмљаву у шатору његовом?
30 Behold, he spreadeth his light upon it, and covereth the bottom of the sea.
Како простире над њим светлост своју, и дубине морске покрива?
31 For by them judgeth he the people; he giveth meat in abundance.
Тиме суди народима, даје хране изобила.
32 With clouds he covereth the light; and commandeth it not to shine by the cloud that cometh betwixt.
Рукама заклања светлост, и наређује кога да срете,
33 The noise thereof sheweth concerning it, the cattle also concerning the vapour.
Јављајући према њему добру вољу своју, и према стоци и према роду земаљском.
