Psalms 69
1 For the Leader; upon Shoshannim. A Psalm of David. Save me, O God; for the waters are come in even unto the soul.
Помози ми, Боже, јер дође вода до душе.
2 I am sunk in deep mire, where there is no standing; I am come into deep waters, and the flood overwhelmeth me.
Пропадам у дубоком глибу, где нема дна; тонем води у дубине, и вали ме затрпавају.
3 I am weary of my crying; my throat is dried; mine eyes fail while I wait for my God.
Изнемогох вичући, промуче ми грло, побелеше ми очи погледајући Бога.
4 They that hate me without a cause are more than the hairs of my head; they that would cut me off, being mine enemies wrongfully, are many; should I restore that which I took not away?
Оних који мрзе на ме низашта има више него косе на глави мојој; осилише који хоће да ме погубе, лажљиви непријатељи моји. Шта нисам отимао, ваља да вратим.
5 O God, Thou knowest my folly; and my trespasses are not hid from Thee.
Боже! Ти знаш је ли у мени безумље, и кривице моје нису сакривене од Тебе.
6 Let not them that wait for Thee be ashamed through me, O Lord GOD of hosts; let not those that seek Thee be brought to confusion through me, O God of Israel.
Немој да се постиде у мени који се уздају у Тебе, Господе, Господе над војскама! Немој да се посраме у мени који траже Тебе, Боже Израиљев!
7 Because for Thy sake I have borne reproach; confusion hath covered my face.
Јер Тебе ради подносим руг, и срамота попаде лице моје.
8 I am become a stranger unto my brethren, and an alien unto my mother's children.
Туђин постадох браћи својој, и незнан синовима матере своје.
9 Because zeal for Thy house hath eaten me up, and the reproaches of them that reproach Thee are fallen upon me.
Јер ревност за кућу Твоју једе ме и ружења оних који Тебе руже падају на ме.
10 And I wept with my soul fasting, and that became unto me a reproach.
Плачем, постим се душом својом, и то ми се прима за зло;
11 I made sackcloth also my garment, and I became a byword unto them.
Место хаљине облачим врећу, и бивам им прича.
12 They that sit in the gate talk of me; and I am the song of the drunkards.
О мени се разговарају седећи на вратима, пијући вино певају ме.
13 But as for me, let my prayer be unto Thee, O LORD, in an acceptable time; O God, in the abundance of Thy mercy, answer me with the truth of Thy salvation.
А ја се молим Теби, Господе; време је да се смилујеш, Боже; по великој милости својој услиши ме, јер је истинито спасење Твоје.
14 Deliver me out of the mire, and let me not sink; let me be delivered from them that hate me, and out of the deep waters.
Извади ме из глиба, да не пропаднем; да се избавим од ненавидника и из дубоке воде;
15 Let not the waterflood overwhelm me, neither let the deep swallow me up; and let not the pit shut her mouth upon me.
Да ме не узме вода на матицу, да ме не прождре пучина, и да не склопи јама нада мном ждрела свог.
16 Answer me, O LORD, for Thy mercy is good; according to the multitude of Thy compassions turn Thou unto me.
Услиши ме, Господе, јер је благост Твоја милосрдна, по великој доброти својој погледај ме.
17 And hide not Thy face from Thy servant; for I am in distress; answer me speedily.
Немој одвратити лице своје од слуге свог; јер ме је туга; похитај, услиши ме.
18 Draw nigh unto my soul, and redeem it; ransom me because of mine enemies.
Приближи се души мојој, избави је; насупрот непријатељима мојим избави ме.
19 Thou knowest my reproach, and my shame, and my confusion; mine adversaries are all before Thee.
Ти знаш под каквим сам ругом, стидом и срамотом; пред Тобом су сви непријатељи моји.
20 Reproach hath broken my heart; and I am sore sick; and I looked for some to show compassion, but there was none; and for comforters, but I found none.
Срамота сатре срце моје, изнемогох; чекам хоће ли се коме сажалити, али нема никога; хоће ли ме ко потешити, али не налазим.
21 Yea, they put poison into my food; and in my thirst they gave me vinegar to drink.
Дају ми жуч да једем, и у жеђи мојој поје ме оцтом.
22 Let their table before them become a snare; and when they are in peace, let it become a trap.
Трпеза њихова нека им буде мрежа и замка, то нека им буде плата.
23 Let their eyes be darkened, that they see not; and make their loins continually to totter.
Нека им потамне очи њихове, да не виде, и њихове бедре раслаби засвагда.
24 Pour out Thine indignation upon them, and let the fierceness of Thine anger overtake them.
Излиј на њих јарост своју, и пламен гнева Твог нека их обузме!
25 Let their encampment be desolate; let none dwell in their tents.
Стан њихов нека опусти, и у њиховим шаторима нека не буде никога да живи.
26 For they persecute him whom Thou hast smitten; and they tell of the pain of those whom Thou hast wounded.
Јер кога си Ти поразио, они гоне, и умножавају јаде онима које си Ти ранио.
27 Add iniquity unto their iniquity; and let them not come into Thy righteousness.
Мећи на њих кривицу за кривицом, да не дођу до правде Твоје.
28 Let them be blotted out of the book of the living, and not be written with the righteous.
Нека се избришу из књиге живих, и с праведницима нек не буду записани.
29 But I am afflicted and in pain; let Thy salvation, O God, set me up on high.
А ја сам ништ и болан; помоћ Твоја, Боже, нек ме заклони.
30 I will praise the name of God with a song, and will magnify Him with thanksgiving.
Славићу име Божије у песми, величаћу Га у хвали.
31 And it shall please the LORD better than a bullock that hath horns and hoofs.
То је Богу милије од вола, од телета с роговима и с папцима.
32 The humble shall see it, and be glad; ye that seek after God, let your heart revive.
Видеће ништи и радоваће се. Који тражите Бога, оживеће срце ваше.
33 For the LORD hearkeneth unto the needy, and despiseth not His prisoners.
Јер Бог чује убоге, и сужања својих не оглуша се.
34 Let heaven and earth praise Him, the seas, and every thing that moveth therein.
Нека Га хвале небеса и земља, мора и све што се у њима миче!
35 For God will save Zion, and build the cities of Judah; and they shall abide there, and have it in possession.
Јер ће Бог спасти Сион, сазидаће градове Јудине; и људи ће се онде населити и наследиће га.
36 The seed also of His servants shall inherit it; and they that love His name shall dwell therein.
И наслеђе ће се слуга Његових утврдити у њему и који љубе име Његово наставаће на њему.
