Proverbs 1
1 The Parables of Salomon the sonne of Dauid King of Israel,
Приче Соломуна сина Давидовог, цара Израиљевог,
2 To knowe wisdome, and instruction, to vnderstand ye wordes of knowledge,
Да се познаје мудрост и настава, да се разумеју речи разумне,
3 To receiue instruction to do wisely, by iustice and iudgement and equitie,
Да се прима настава у разуму, у правди, у суду и у свему што је право,
4 To giue vnto the simple, sharpenesse of wit, and to the childe knowledge and discretion.
Да се даје лудима разборитост, младићима знање и помњивост.
5 A wise man shall heare and increase in learning, and a man of vnderstanding shall attayne vnto wise counsels,
Мудар ће слушати и више ће знати, и разуман ће стећи мудрост,
6 To vnderstand a parable, and the interpretation, the wordes of ye wise, and their darke sayings.
Да разуме приче и значење, речи мудрих људи и загонетке њихове.
7 The feare of the Lord is the beginning of knowledge: but fooles despise wisedome and instruction.
Почетак је мудрости страх Господњи; луди презиру мудрост и наставу.
8 My sonne, heare thy fathers instruction, and forsake not thy mothers teaching.
Слушај, сине, наставу оца свог, и не остављај науке матере своје.
9 For they shalbe a comely ornament vnto thine head, and as chaines for thy necke.
Јер ће бити венац од милина око главе твоје, и гривна на грлу твом.
10 My sonne, if sinners doe intise thee, consent thou not.
Сине мој, ако би те мамили грешници, не пристај;
11 If they say, Come with vs, we will lay waite for blood, and lie priuilie for the innocent without a cause:
Ако би рекли: Ходи с нама да вребамо крв, да заседамо правоме низашта;
12 We wil swallow them vp aliue like a graue euen whole, as those that goe downe into the pit: (Sheol h7585)
Прождрећемо их као гроб живе, и свеколике као оне који силазе у јаму; (Sheol h7585)
13 We shall finde all precious riches, and fill our houses with spoyle:
Свакојаког блага добићемо, напунићемо куће своје плена;
14 Cast in thy lot among vs: we will all haue one purse:
Бацаћеш жреб свој с нама; један ће нам тоболац бити свима;
15 My sonne, walke not thou in the way with them: refraine thy foote from their path.
Сине мој, не иди на пут с њима, чувај ногу своју од стазе њихове.
16 For their feete runne to euill, and make haste to shed blood.
Јер ногама својим трче на зло и хите да проливају крв.
17 Certainely as without cause the net is spred before the eyes of all that hath wing:
Јер се узалуд разапиње мрежа на очи свакој птици;
18 So they lay waite for blood and lie priuily for their liues.
А они вребају своју крв и заседају својој души.
19 Such are the wayes of euery one that is greedy of gaine: he would take away the life of the owners thereof.
Такви су путеви свих лакомих на добитак, који узима душу својим господарима.
20 Wisdome cryeth without: she vttereth her voyce in the streetes.
Премудрост виче на пољу, на улицама пушта глас свој;
21 She calleth in the hye streete, among the prease in the entrings of the gates, and vttereth her wordes in the citie, saying,
У највећој вреви виче, на вратима, у граду говори своје беседе;
22 O ye foolish, howe long will ye loue foolishnes? and the scornefull take their pleasure in scorning, and the fooles hate knowledge?
Луди, докле ћете љубити лудост? И подсмевачима докле ће бити мио подсмех? И безумни, докле ће мрзети на знање?
23 (Turne you at my correction: loe, I will powre out my mind vnto you, and make you vnderstand my wordes)
Обратите се на карање моје; ево, изасућу вам дух свој, казаћу вам речи своје.
24 Because I haue called, and ye refused: I haue stretched out mine hand, and none woulde regarde.
Што звах, али не хтесте, пружах руку своју, али нико не мари,
25 But ye haue despised all my counsell, and would none of my correction.
Него одбацисте сваки савет мој, и карање моје не хтесте примити;
26 I will also laugh at your destruction, and mocke, when your feare commeth.
Зато ћу се и ја смејати вашој невољи, ругаћу се кад дође чега се бојите;
27 Whe your feare cometh like sudden desolation, and your destruction shall come like a whirle wind: whe affliction and anguish shall come vpon you,
Кад као пустош дође чега се бојите, и погибао ваша као олуја кад дође, кад навали на вас невоља и мука.
28 Then shall they call vpon me, but I will not answere: they shall seeke me early, but they shall not finde me,
Тада ће ме звати, али се нећу одазвати; рано ће тражити, али ме неће наћи.
29 Because they hated knowledge, and did not chuse the feare of the Lord.
Јер мрзише на знање, и страх Господњи не изабраше;
30 They would none of my counsell, but despised all my correction.
Не присташе на мој савет, и презираше сва карања моја.
31 Therefore shall they eate of ye fruite of their owne way, and be filled with their owne deuises.
Зато ће јести плод од путева својих, и наситиће се савета својих.
32 For ease slaieth the foolish, and the prosperitie of fooles destroyeth them.
Јер ће луде убити мир њихов, и безумне ће погубити срећа њихова.
33 But he that obeyeth me, shall dwell safely, and be quiet from feare of euill.
Али ко ме слуша боравиће безбрижно, и биће на миру не бојећи се зла.
