Proverbs 19
1 Better is the poore that walketh in his vprightnes, then he that abuseth his lips, and is a foole.
Сиромах који ходи у безазлености својој бољи је него опаки уснама својим, који је безуман.
2 For without knowledge the minde is not good, and he that hasteth with his feete, sinneth.
Кад је душа без знања, није добро; и ко је брзих ногу, спотиче се.
3 The foolishnesse of a man peruerteth his way, and his heart freateth against the Lord.
Лудост човечија превраћа пут његов, а срце се његово гневи на Господа.
4 Riches gather many friends: but the poore is separated from his neighbour.
Богатство прибавља много пријатеља, а сиромаха оставља пријатељ његов.
5 A false witnes shall not be vnpunished: and he that speaketh lyes, shall not escape.
Лажан сведок неће остати без кара, и ко говори лаж, неће побећи.
6 Many reuerence the face of the prince, and euery man is friend to him that giueth giftes.
Многи угађају кнезу, и свак је пријатељ човеку податљивом.
7 All the brethren of the poore doe hate him: howe much more will his friends depart farre from him? though hee be instant with wordes, yet they will not.
На сиромаха мрзе сва браћа његова, још више се пријатељи његови удаљују од њега; виче за њима, али их нема.
8 He that possesseth vnderstanding, loueth his owne soule, and keepeth wisdome to finde goodnesse.
Ко прибавља разум, љуби душу своју; и ко пази на мудрост, наћи ће добро.
9 A false witnes shall not be vnpunished: and he that speaketh lyes, shall perish.
Сведок лажан неће остати без кара, и ко говори лаж, погинуће.
10 Pleasure is not comely for a foole, much lesse for a seruant to haue rule ouer princes.
Не доликују безумном милине, ни слузи да влада кнезовима.
11 The discretion of man deferreth his anger: and his glory is to passe by an offence.
Разум задржава човека од гнева, и част му је мимоићи кривицу.
12 The Kings wrath is like the roaring of a lyon: but his fauour is like the dewe vpon ye grasse.
Царева је срдња као рика младог лава, и љубав је његова као роса трави.
13 A foolish sonne is the calamitie of his father, and the contentions of a wife are like a continuall dropping.
Безуман је син мука оцу свом, и свадљивост женина непрестано прокисивање.
14 House and riches are the inheritance of the fathers: but a prudent wife commeth of the Lord.
Кућа и имање наслеђује се од отаца; а од Господа је разумна жена.
15 Slouthfulnes causeth to fall asleepe, and a deceitfull person shall be affamished.
Леност наводи тврд сан, и немарљива душа гладоваће.
16 He that keepeth the commandement, keepeth his owne soule: but hee that despiseth his wayes, shall dye.
Ко држи заповести, чува душу своју; а ко не мари за путеве своје, погинуће.
17 He that hath mercy vpon the poore, lendeth vnto the Lord: and the Lord will recompense him that which he hath giuen.
Господу позаима ко поклања сиромаху, и платиће му за добро његово.
18 Chasten thy sonne while there is hope, and let not thy soule spare for his murmuring.
Карај сина свог докле има надања и на погибао његову да не прашта душа твоја.
19 A man of much anger shall suffer punishment: and though thou deliuer him, yet wil his anger come againe.
Велик гнев показуј кад прашташ кар, и кад опростиш, после већма покарај.
20 Heare counsell and receiue instruction, that thou mayest be wise in thy latter ende.
Слушај савет и примај наставу, да после будеш мудар.
21 Many deuises are in a mans heart: but the counsell of the Lord shall stand.
Много има мисли у срцу човечијем, али шта Господ науми оно ће остати.
22 That that is to be desired of a man, is his goodnes, and a poore man is better then a lyer.
Жеља човеку треба да је да чини милост, а бољи је сиромах него лажа.
23 The feare of the Lord leadeth to life: and he that is filled therewith, shall continue, and shall not be visited with euill.
Страх је Господњи на живот; у кога је он, борави сит, нити га походи зло.
24 The slouthfull hideth his hand in his bosome, and wil not put it to his mouth againe.
Лењивац крије руку своју у недра, ни к устима својим не приноси је.
25 Smite a scorner, and the foolish wil beware: and reproue the prudent, and he wil vnderstand knowledge.
Удри подсмевача да луди омудра, и разумног накарај да разуме науку.
26 He that destroyeth his father, or chaseth away his mother, is a lewde and shamefull childe.
Син срамотан и прекоран упропашћује оца и одгони матер.
27 My sonne, heare no more the instruction, that causeth to erre from ye words of knowledge.
Немој, сине, слушати науке која одводи од речи разумних.
28 A wicked witnes mocketh at iudgement, and the mouth of ye wicked swalloweth vp iniquitie.
Неваљао сведок подсмева се правди, и уста безбожника прождиру на неправду.
29 But iudgements are prepared for the scorners, and stripes for the backe of the fooles.
Готови су подсмевачима судови и безумницима бој на леђа.
