Proverbs 16
1 The preparations of the heart are in man: but the answere of the tongue is of the Lord.
Човек спрема срце, али је од Господа шта ће језик говорити.
2 All the wayes of a man are cleane in his owne eyes: but the Lord pondereth the spirits.
Човеку се сви путеви његови чине чисти, али Господ испитује духове.
3 Commit thy workes vnto the Lord, and thy thoughts shalbe directed.
Остави на Господа дела своја, и биће тврде намере твоје.
4 The Lord hath made all things for his owne sake: yea, euen the wicked for the day of euill.
Господ је створио све сам за се, и безбожника за зли дан.
5 All that are proude in heart, are an abomination to the Lord: though hand ioyne in hand, he shall not be vnpunished.
Мрзак је Господу ко је год поноситог срца, и неће остати без кара ако ће и друге узети у помоћ.
6 By mercy and trueth iniquitie shalbe forgiuen, and by the feare of the Lord they depart from euill.
Милошћу и истином очишћа се безакоње, и страхом Господњим уклања се човек ода зла.
7 When the wayes of a man please the Lord, he will make also his enemies at peace with him.
Кад су чији путеви мили Господу, мири с њим и непријатеље његове.
8 Better is a litle with righteousnesse, then great reuenues without equitie.
Боље је мало с правдом него много доходака с неправдом.
9 The heart of man purposeth his way: but the Lord doeth direct his steppes.
Срце човечије измишља себи пут, али Господ управља кораке његове.
10 A diuine sentence shalbe in the lips of the King: his mouth shall not transgresse in iudgement.
Пророштво је на уснама царевим, у суду неће погрешити уста његова.
11 A true weight and balance are of the Lord: all the weightes of the bagge are his worke.
Мерила и потези прави од Господа су, и све камење у тобоцу његово је дело.
12 It is an abomination to Kings to commit wickednes: for the throne is stablished by iustice.
Гадно је царевима чинити неправду, јер се правдом утврђује престо.
13 Righteous lips are the delite of Kings, and the King loueth him that speaketh right things.
Миле су царевима усне праведне, и они љубе оног који говори право.
14 The wrath of a King is as messengers of death: but a wise man will pacifie it.
Гнев је царев гласник, али мудар човек ублажиће га.
15 In the light of the Kings coutenance is life: and his fauour is as a cloude of the latter raine.
У веселу је лицу царевом живот, и љубав је његова као облак с позним даждем.
16 Howe much better is it to get wisedome then golde? and to get vnderstanding, is more to be desired then siluer.
Колико је боље тећи мудрост него злато! И тећи разум колико је лепше него сребро!
17 The pathe of the righteous is to decline from euil, and hee keepeth his soule, that keepeth his way.
Пут је праведних уклањање ода зла; чува душу своју ко пази на пут свој.
18 Pride goeth before destruction, and an high minde before the fall.
Охолост долази пред погибао, и поносит дух пред пропаст.
19 Better it is to be of humble minde with the lowly, then to deuide the spoyles with the proude.
Боље је бити понизног духа с кроткима него делити плен с охолима.
20 He that is wise in his busines, shall finde good: and he that trusteth in the Lord, he is blessed.
Ко пази на реч, налази добро, и ко се узда у Господа, благо њему.
21 The wise in heart shall bee called prudent: and the sweetenesse of the lippes shall increase doctrine.
Ко је мудрог срца, зове се разуман, а сласт на уснама умножава науку.
22 Vnderstading is welspring of life vnto them that haue it: and the instruction of fooles is folly.
Извор је животу разум онима који га имају, а наука безумних безумље је.
23 The heart of the wise guideth his mouth wisely, and addeth doctrine to his lippes.
Срце мудрога разумно управља устима његовим, и додаје науку уснама његовим.
24 Faire wordes are as an hony combe, sweetenesse to the soule, and health to the bones.
Љубазне су речи саће меда, сласт души и здравље костима.
25 There is a way that seemeth right vnto man: but the issue thereof are the wayes of death.
Неки се пут чини човеку прав, а крај му је пут к смрти.
26 The person that traueileth, traueileth for himselfe: for his mouth craueth it of him.
Ко се труди себи се труди, јер га нагоне уста његова.
27 A wicked man diggeth vp euill, and in his lippes is like burning fire.
Човек неваљао копа зло, и на уснама му је као огањ који пали.
28 A frowarde person soweth strife: and a tale teller maketh diuision among princes.
Опак човек замеће свађу, и опадач раставља главне пријатеље.
29 A wicked man deceiueth his neighbour, and leadeth him into the way that is not good.
Насилник мами друга свог и заводи га на пут који није добар;
30 He shutteth his eyes to deuise wickednes: he moueth his lippes, and bringeth euil to passe.
Намигује очима, кад мисли наопако; кад миче уснама, чини зло.
31 Age is a crowne of glory, when it is founde in the way of righteousnes.
Седа је коса славна круна, налази се на путу праведном.
32 He that is slowe vnto anger, is better then the mightie man: and hee that ruleth his owne minde, is better then he that winneth a citie.
Бољи је спор на гнев него јунак, и господар од свог срца бољи је него онај који узме град.
33 The lot is cast into the lap: but the whole disposition thereof is of the Lord.
Ждреб се баца у крило, али је од Господа све што излази.
