Psalms 6

1 Unto the end, in verses, a psalm for David, for the octave. O Lord, rebuke me not in thy indignation, nor chastise me in thy wrath.

Господе! Немој ме покарати у јарости својој, нити ме у гневу свом наказити.

2 Have mercy on me, O Lord, for I am weak: heal me, O Lord, for my bones are troubled.

Смилуј се на ме, Господе, јер сам изнемогао; исцели ме, јер су кости моје устрептале,

3 And my soul is troubled exceedingly: but thou, O Lord, how long?

И душа се моја врло уздрхтала. А Ти, Господе, докле ћеш.

4 Turn to me, O Lord, and deliver my soul: O save me for thy mercy’s sake.

Обрати се, Господе, избави душу моју, помози ми ради милости своје.

5 For there is no one in death, that is mindful of thee: and who shall confess to thee in hell? (Sheol h7585)

Јер мртви не спомињу Тебе; у гробу ко ће Те славити? (Sheol h7585)

6 I have laboured in my groanings, every night I will wash my bed: I will water my couch with my tears.

Изнемогох уздишући; сваку ноћ квасим одар свој, сузама својим натапам постељу своју.

7 My eye is troubled through indignation: I have grown old amongst all my enemies.

Усахну од жалости око моје, постара се од множине непријатеља мојих.

8 Depart from me, all ye workers of iniquity: for the Lord hath heard the voice of my weeping.

Идите од мене сви који чините безакоње, јер Господ чу плач мој.

9 The Lord hath heard my supplication: the Lord hath received my prayer.

Чу Господ молбу моју, Господ молитву моју прими.

10 Let all my enemies be ashamed, and be very much troubled: let them be turned back, and be ashamed very speedily.

Нек се постиде и препадну сви непријатељи моји, нека се поврате и постиде одмах.