Proverbs 6
1 My son, if thou be surety for thy friend, thou hast engaged fast thy hand to a stranger.
Сине мој, кад се подјемчиш за пријатеља свог, и даш руку своју туђинцу,
2 Thou art ensnared with the words of thy mouth, and caught with thy own words.
Везао си се речима уста својих, ухватио си се речима уста својих.
3 Do therefore, my son, what I say, and deliver thyself: because thou art fallen into the hand of thy neighbour. Run about, make haste, stir up thy friend:
Зато учини тако, сине мој, и опрости се, јер си допао у руке ближњему свом; иди, припадни, и навали на ближњег свог.
4 Give not sleep to thy eyes, neither let thy eyelids slumber.
Не дај сна очима својим, ни веђама својим дрема.
5 Deliver thyself as a doe from the hand, and as a bird from the hand of the fowler.
Отми се као срна из руке ловцу, и као птица из руке птичару.
6 Go to the ant, O sluggard, and consider her ways, and learn wisdom:
Иди к мраву, лењивче, гледај путеве његове, и омудрај.
7 Which, although she hath no guide, nor master, nor captain,
Нема вођу ни управитеља ни господара;
8 Provideth her meat for herself in the summer, and gathereth her food in the harvest.
И опет приправља лети себи храну, збира уз жетву пићу своју.
9 How long wilt thou sleep, O sluggard? when wilt thou rise out of thy sleep?
Докле ћеш, лењивче, лежати? Кад ћеш устати од сна свог?
10 Thou wilt sleep a little, thou wilt slumber a little, thou wilt fold thy hands a little to sleep:
Док мало проспаваш, док мало продремљеш, док мало склопиш руке да прилегнеш,
11 And want shall come upon thee, as a traveller, and poverty as a man armed. But if thou be diligent, thy harvest shall come as a fountain, and want shall flee far from thee.
У том ће доћи сиромаштво твоје као путник и оскудица твоја као оружан човек.
12 A man that is an apostate, an unprofitable man, walketh with a perverse mouth,
Човек неваљао и нитков ходи са злим устима;
13 He winketh with the eyes, presseth with the foot, speaketh with the finger.
Намигује очима, говори ногама, показује прстима;
14 With a wicked heart he deviseth evil, and at all times he soweth discord.
Свака му је опачина у срцу, кује зло свагда, замеће свађу.
15 To such a one his destruction shall presently come, and he shall suddenly be destroyed, and shall no longer have any remedy.
Зато ће уједанпут доћи погибао његова, часом ће се сатрти и неће бити лека.
16 Six things there are, which the Lord hateth, and the seventh his soul detesteth:
На ово шесторо мрзи Господ, и седмо је гад души његовој:
17 Haughty eyes, a lying tongue, hands that shed innocent blood,
Очи поносите, језик лажљив и руке које проливају крв праву,
18 A heart that deviseth wicked plots, feet that are swift to run into mischief,
Срце које кује зле мисли, ноге које брзо трче на зло,
19 A deceitful witness that uttereth lies, and him that soweth discord among brethren.
Лажан сведок који говори лаж, и ко замеће свађу међу браћом.
20 My son, beep the commandments of thy father, and forsake not the law of thy mother.
Чувај, сине мој, заповест оца свог, и не остављај науке матере своје.
21 Bind them in thy heart continually, and put them about thy neck.
Привежи их себи на срце засвагда, и свежи их себи око грла.
22 When thou walkest, let them go with thee: when thou sleepest, let them keep thee; and when thou awakest, talk with them.
Куда год пођеш, водиће те; кад заспиш, чуваће те; кад се пробудиш, разговараће те;
23 Because the commandment is a lamp, and the law a light, and reproofs of instruction are the way of life:
Јер је заповест жижак, и наука је видело, и пут је животни карање које поучава;
24 That they may keep thee from the evil woman, and from the flattering tongue of the stranger.
Да те чувају од зле жене, од језика којим ласка жена туђа.
25 Let not thy heart covet her beauty, be not caught with her winks:
Не зажели у срцу свом лепоту њену, и немој да те ухвати веђама својим.
26 For the price of a harlot is scarce one loaf: but the woman catcheth the precious soul of a man.
Јер са жене курве спада човек на комад хлеба, и жена пуста лови драгоцену душу.
27 Can a man hide fire in his bosom, and his garments not burn?
Хоће ли ко узети огња у недра, а хаљине да му се не упале?
28 Or can he walk upon hot coals, and his feet not be burnt?
Хоће ли ко ходити по живом угљевљу, а ногу да не ожеже?
29 So he that goeth in to his neighbour’s wife, shall not be clean when he shall touch her.
Тако бива ономе који иде к жени ближњег свог; неће бити без кривице ко је се год дотакне.
30 The fault is not so great when a man hath stolen: for he stealeth to fill his hungry soul:
Не срамоте лупежа који украде да насити душу своју, будући гладан;
31 And if he be taken he shall restore sevenfold, and shall give up all the substance of his house.
Него кад га ухвате плати самоседмо, да све имање дома свог.
32 But he that is an adulterer, for the folly of his heart shall destroy his own soul:
Али ко учини прељубу са женом, безуман је, душу своју губи ко тако чини;
33 He gathereth to himself shame and dishonour, and his reproach shall not be blotted out:
Муке и руга допада, и срамота се његова не може избрисати.
34 Because the jealousy and rage of the husband will not spare in the day of revenge,
Јер је љубавна сумња жестока у мужа и не штеди на дан освете;
35 Nor will he yield to any man’s prayers, nor will he accept for satisfaction ever so many gifts.
Не мари ни за какав откуп, и не прима ако ћеш и много дарова давати.
