Numbers 32
1 And the sons of Ruben and Gad had many flocks of cattle, and their substance in beasts was infinite. And when they saw the lands of Jazer and Galaad fit for feeding cattle,
А синови Рувимови и синови Гадови имаху врло много стоке, и видеше земљу јазирску и земљу галадску да је добра за стоку.
2 They came to Moses and Eleazar the priest, and the princes of the multitude, and said:
И дошавши синови Гадови и синови Рувимови рекоше Мојсију и Елеазару свештенику и кнезовима од збора говорећи:
3 Ataroth, and Dibon, and Jazer, and Nemra, Hesebon, and Eleale, and Saban, and Nebo, and Beon,
Атарот и Девон и Јазир и Намра и Есевон и Елеалија и Севама и Навав и Веан,
4 The land, which the Lord hath conquered in the sight of the children of Israel, is a very fertile soil for the feeding of beasts: and we thy servants have very much cattle:
Та је земља, коју Господ покори збору израиљском, добра за стоку, а слуге твоје имају стоке.
5 And we pray thee, if we have found favour in thy sight, that thou give it to us thy servants in possession, and make us not pass over the Jordan.
Ако смо, рекоше, нашли милост пред тобом, нека се та земља даде слугама твојим у наследство, немој нас водити преко Јордана.
6 And Moses answered them: What, shall your brethren go to fight, and will you sit here?
А Мојсије рече синовима Гадовим и синовима Рувимовим: Браћа ће ваша ићи на војску, а ви хоћете овде да останете?
7 Why do ye overturn the minds of the children of Israel, that they may not dare to pass into the place which the Lord hath given them?
Зашто обарате срце синовима Израиљевим да не пређу у земљу коју им је дао Господ?
8 Was it not thus your fathers did, when I sent from Cadesbarne to view the land?
Тако су учинили оци ваши, кад их послах из Кадис-Варније да уходе земљу;
9 And when they were come as far as the valley of the cluster, having viewed all the country, they overturned the hearts of the children of Israel, that they should not enter into the coasts, which the Lord gave them.
И отидоше до потока Есхола, и уходише земљу; и оборише срце синовима Израиљевим да не иду у земљу коју им даде Господ;
10 And he swore in his anger, saying:
И разгневи се онда Господ, и закле се говорећи:
11 If these men, that came up out of Egypt, from twenty years old and upward, shall see the land, which I promised with an oath to Abraham, Isaac, and Jacob: because they would not follow me,
Неће ти људи који изађоше из Мисира, од двадесет година и више, видети земље за коју се заклех Авраму, Исаку и Јакову, јер се не држаше мене сасвим,
12 Except Caleb the son of Jephone the Cenezite, and Josue the son of Nun: these have fulfilled my will.
Осим Халева, сина Јефонијиног Кенезеја и Исуса сина Навиног, јер се сасвим држаше Господа.
13 And the Lord being angry against Israel, led them about through the desert forty years, until the whole generation, that had done evil in his sight, was consumed.
И разгневи се Господ на Израиља, и учини те се потуцаше по пустињи четрдесет година, докле не помре сав онај нараштај који чињаше зло пред Господом.
14 And behold, said he, you are risen up instead of your fathers, the increase and offspring of sinful men, to augment the fury of the Lord against Israel.
А ви сада изађосте на место отаца својих, род грешних људи, да умножавате жестину гнева Господњег на Израиља.
15 For if you will not follow him, he will leave the people in the wilderness, and you shall be the cause of the destruction of all.
Ако се одвратите од њега, Он ће га још оставити у пустињи, и тако ћете упропастити сав онај народ.
16 But they coming near, said: We will make sheepfolds, and stalls for our cattle, and strong cities for our children:
А они приступише опет к њему, и рекоше му: Ми смо ради само торове начинити овде за стада своја и градове за децу своју.
17 And we ourselves will go armed and ready for battle before the children of Israel, until we bring them in unto their places. Our little ones, and all we have, shall be in walled cities, for fear of the ambushes of the inhabitants.
А сами ћемо наоружани јуначки поћи пред синовима Израиљевим, докле их не одведемо на њихово место; а наша деца нека стоје у градовима тврдим ради становника те земље.
18 We will not return into our houses until the children of Israel possess their inheritance:
Нећемо се вратити кућама својим докле синови Израиљеви не приме сваки своје наследство.
19 Neither will we seek any thing beyond the Jordan, because we have already our possession on the east side thereof,
Нити ћемо узети наследство с њима с оне стране Јордана ни даље, ако нам допадне наследство с ове стране Јордана према истоку.
20 And Moses said to them: If you do what you promise, go on well appointed for war before the Lord:
Тада им рече Мојсије; ако ћете учинити тако и ићи под оружјем пред Господом на војску,
21 And let every fighting man pass over the Jordan, until the Lord overthrow his enemies:
Ако сваки од вас под оружјем пређе преко Јордана пред Господом, докле не отера испред себе непријатеља својих,
22 And all the land be brought under him, then shall you be blameless before the Lord and before Israel, and you shall obtain the countries that you desire, before the Lord.
И докле се не покори земља пред Господом, па се онда вратите и не згрешите Господу ни Израиљу, онда ће ова земља припасти вама у наследство пред Господом.
23 But if you do not what you say, no man can doubt but you sin against God: and know ye, that your sin shall overtake you.
Ако ли не учините тако, гле, згрешићете Господу, и знајте да ће вас грех ваш стићи.
24 Build therefore cities for your children, and folds and stalls for your sheep and beasts, and accomplish what you have promised.
Градите себи градове за децу своју и торове за стоку своју; и шта је изашло из уста ваших, учините.
25 And the children of Gad and Ruben said to Moses: We are thy servants, we will do what my lord commandeth.
И рекоше Мојсију синови Гадови и синови Рувимови говорећи: Слуге ће твоје учинити како господар наш заповеда.
26 We will leave our children, and our wives and sheep and cattle, in the cities of Galaad:
Деца наша и жене наше, стада наша и сва стока наша овде ће остати у градовима галадским;
27 And we thy servants all well appointed will march on to the war, as thou, my lord, speakest.
А слуге ће твоје прећи сваки наоружан, да се бије пред Господом, као што говори господар наш.
28 Moses therefore commanded Eleazar the priest, and Josue the son of Nun, and the princes of the families of all the tribes of Israel, and said to them:
Тада Мојсије заповеди за њих Елеазару свештенику и Исусу сину Навином и главарима од домова отачких међу синовима Израиљевим,
29 If the children of Gad, and the children of Ruben pass with you over the Jordan, all armed for war before the Lord, and the land be made subject to you: give them Galaad in possession.
И рече им: Ако пређу синови Гадови и синови Рувимови с вама преко Јордана, сви оружани, да се бију пред Господом, и кад вам буде земља покорена, онда подајте њима земљу галадску у наследство.
30 But if they will not pass armed with you into the land of Chanaan, let them receive places to dwell in among you.
Ако ли не пређу с вама под оружјем, онда нека им буде наследство међу вама у земљи хананској.
31 And the children of Gad, and the children of Ruben answered: As the Lord hath spoken to his servants, so will we do:
И одговорише синови Гадови и синови Рувимови говорећи: Како је Господ казао слугама твојим тако ћемо учинити.
32 We will go armed before the Lord into the land of Chanaan, and we confess that we have already received our possession beyond the Jordan.
Прећи ћемо под оружјем пред Господом у земљу хананску, а наше наследство да буде с ове стране Јордана.
33 Moses therefore gave to the children of Cad and of Ruben, and to the half tribe of Manasses the son of Joseph, the kingdom of Sehon king of the Amorrhites, and the kingdom of Og king of Basan, and their land and the cities thereof round about.
И даде Мојсије синовима Гадовим и синовима Рувимовим и половини племена Манасије сина Јосифовог царство Сиона, цара аморејског и царство Ога, цара васанског, земљу и градове по међама њеним, градове оне земље унаоколо.
34 And the sons of Cad built Dibon, and Ataroth, and Aroer,
И саградише синови Гадови Девон и Атарот и Ароир.
35 And Etroth, and Sophan, and Jazer, and Jegbaa,
И Атрот-Софан и Јазир и Јогвеју,
36 And Bethnemra, and Betharan, fenced cities, and folds for their cattle.
И Вет-Нимру и Вет-Аран, градове тврде, и торове за стоку.
37 But the children of Ruben built Hesebon, and Eleale, and Cariathaim,
А синови Рувимови саградише Есевон и Елеалију и Киријатајим,
38 And Nabo, and Baalmeon (their names being changed) and Sabama: giving names to the cities which they had built.
И Навон и Валмеон преденувши им имена, и Сивму; и надеше друга имена градовима које саградише.
39 Moreover the children of Machir, the son of Manasses, went into Galaad, and wasted it, cutting off the Amorrhites, the inhabitants thereof.
А синови Махира, сина Манасијиног отидоше у Галад, и узеше га, и изагнаше Амореје који беху онде.
40 And Moses gave the land of Galaad to Machir the son of Manasses, and he dwelt in it.
И Мојсије даде Галад Махиру сину Манасијином, који се онде насели.
41 And Jair the son of Manasses went, and took the villages thereof, and he called them Havoth Jair, that is to say, the villages of Jair.
И Јаир, син Манасијин отиде и узе села њихова и прозва их села Јаирова.
42 Nobe also went, and took Canath with the villages thereof: and he called it by his own name, Nobe.
И Навав отиде и узе Кенат са селима његовим, и прозва га Навав по имену свом.
