Numbers 16
1 And behold Core the son of Isaar, the son of Caath, the son of Levi, and Dathan and Abiron the sons of Eliab, and Hon the son of Pheleth of the children of Ruben,
А Кореј, син Исара сина Ката сина Левијевог, и Датан и Авирон синови Елијавови, и Авнан син Фалета сина Рувимовог побунише се,
2 Rose up against Moses, and with them two hundred and fifty others of the children of Israel, leading men of the synagogue, and who in the time of assembly were called by name.
И усташе на Мојсија, и с њима двеста и педесет људи између синова Израиљевих, главара народних, који се сазиваху на збор и беху људи знатни.
3 And when they had stood up against Moses and Aaron, they said: Let it be enough for you, that all the multitude consisteth of holy ones, and the Lord is among them: Why lift you up yourselves above the people of the Lord?
И скупише се на Мојсија и на Арона и рекоше им: Доста нек вам је; сав овај народ, сви су свети, и међу њима је Господ; зашто се ви подижете над збором Господњим?
4 When Moses heard this, he fell flat on his face:
Кад то чу Мојсије, паде ничице.
5 And speaking to Core and all the multitude, he said: In the morning the Lord will make known who belong to him, and the holy he will join to himself: and whom he shall choose, they shall approach to him.
Потом рече Кореју и свој дружини његовој говорећи: Сутра ће показати Господ ко је Његов, и ко је свет, и кога је пустио к себи, јер кога је изабрао оног ће пустити к себи.
6 Do this therefore: Take every man of you your censers, thou Core, and all thy company.
Ово учините: Узмите кадионице, Кореј са свом дружином својом.
7 And putting fire in them tomorrow, put incense upon it before the Lord: and whomsoever he shall choose, the same shall be holy: you take too much upon you, ye sons of Levi.
И метните сутра у њих огња и метните у њих када пред Господом, и кога избере Господ онај ће бити свет. Доста нек вам је, синови Левијеви!
8 And he said again to Core: Hear ye sons of Levi.
И рече Мојсије Кореју: Чујте синови Левијеви!
9 Is it a small thing unto you, that the God of Israel hath spared you from all the people, and joined you to himself, that you should serve him in the service of the tabernacle, and should stand before the congregation of the people, and should minister to him?
Мало ли вам је што вас је Бог Израиљев одвојио од збора Израиљевог пустивши вас к себи да вршите службу у шатору Господњем и да стојите пред збором и служите за њ?
10 Did he therefore make thee and all thy brethren the sons of Levi to approach unto him, that you should challenge to yourselves the priesthood also,
Пустио је к себи тебе и сву браћу твоју, синове Левијеве, с тобом, а ви тражите још и свештенство?
11 And that all thy company should stand against the Lord? for what is Aaron that you murmur against him?
Зато ти и сва дружина твоја скупите се на Господа. Јер Арон шта је да вичете на њ?
12 Then Moses sent to call Dathan and Abiron the sons of Eliab. But they answered: We will not come.
И посла Мојсије да дозову Датана и Авирона, синове Елијавове. А они одговорише: Нећемо да идемо.
13 Is it a small matter to thee, that thou hast brought us out of a land that flowed with milk and honey, to kill us in the desert, except thou rule also like a lord over us?
Мало ли је што си нас извео из земље у којој тече млеко и мед да нас побијеш у овој пустињи, него још хоћеш да владаш над нама?
14 Thou best brought us indeed into a land that floweth with rivers of milk and honey, and hast given us possessions of fields and vineyards; wilt thou also pull out our eyes? We will not come.
Јеси ли нас одвео у земљу где тече млеко и мед? И јеси ли нам дао да имамо њиве и винограде? Хоћеш ли очи овим људима да ископаш? Нећемо да идемо.
15 Moses therefore being very angry, raid to the Lord: Respect not their sacrifices: thou knowest that I have not taken of them so much as a young ass at any time, nor have injured any of them.
Тада се расрди Мојсије врло, и рече Господу: Немој погледати на дар њихов; ниједног магарца нисам узео од њих, нити сам коме од њих учинио какво зло.
16 And he said to Core: Do thou and thy congregation stand apart before the Lord tomorrow, and Aaron apart.
Потом рече Мојсије Кореју: Ти и сви твоји станите сутра пред Господом, ти и они и Арон.
17 Take every one of you censers, and put incense upon them, offering to the Lord two hundred and fifty censers: let Aaron also hold his censer.
И узмите сваки своју кадионицу, и метните у њих када, и станите пред Господом сваки са својом кадионицом, двеста и педесет кадионица, и ти и Арон, сваки са својом кадионицом.
18 When they had done this, Moses and Aaron standing,
И узеше сваки своју кадионицу, и метнувши у њих огња метнуше у њих када, и стадоше на врата шатора од састанка с Мојсијем и Ароном.
19 And had drawn up all the multitude against them to the door of the tabernacle, the glory of the Lord appeared to them all.
А Кореј сабра на њих сав збор на врата шатора од састанка; тада се показа слава Господња свему збору.
20 And the Lord speaking to Moses and Aaron, said:
И рече Господ Мојсију и Арону говорећи:
21 Separate yourselves from among this congregation, that I may presently destroy them.
Одвојте се из тог збора, да их одмах сатрем.
22 They fell flat on their face, and said: O most mighty, the God of the spirits of all flesh, for one man’s sin shall thy wrath rage against all?
А они падоше ничице и рекоше: Боже, Боже духовима и сваком телу! Овај један згрешио, и на сав ли ћеш се збор гневити?
23 And the Lord said to Moses:
Опет рече Господ Мојсију говорећи:
24 Command the whole people to separate themselves from the tents of Core and Dathan and Abiron.
Реци збору и кажи: Одступите од шатора Корејевог и Датановог и Авироновог.
25 And Moses arose, and went to Dathan and Abiron: and the ancients of Israel following him,
И уставши Мојсије отиде к Датану и Авирону, а за њим отидоше старешине Израиљеве.
26 He said to the multitude: Depart from the tents of these wicked men, and touch nothing of theirs, lest you be involved in their sins.
И рече збору говорећи: Одступите од шатора тих безбожника, и не додевајте се ничег што је њихово, да не изгинете са свих греха њихових.
27 And when they were departed from their tents round about, Dathan and Abiron coming out stood in the entry of their pavilions with their wives and children, and all the people.
И одступише са свих страна од шатора Корејевог и Датановог И Авироновог; а Датан и Авирон изашавши стадоше сваки на врата од шатора свог са женама својим и са синовима својим и с децом својом.
28 And Moses said: By this you shall know that the Lord hath sent me to do all things that you see, and that I have not forged them of my own head:
Тада рече Мојсије: Овако ћете познати да ме је Господ послао да чиним сва ова дела, и да ништа не чиним од себе:
29 If these men die the common death of men, and if they be visited with a plague, wherewith others also are wont to be visited, the Lord did not send me.
Ако ови помру као што мру сви људи, и ако буду покарани као што бивају покарани сви људи, није ме послао Господ;
30 But if the Lord do a new thing, and the earth opening her mouth swallow them down, and all things that belong to them, and they go down alive into hell, you shall know that they have blasphemed the Lord. (Sheol h7585)
Ако ли шта ново учини Господ, и земља отвори уста своја и прождре их са свим што је њихово, и сиђу живи у гроб, тада знајте да су ови људи увредили Господа. (Sheol h7585)
31 And immediately as he had made an end of speaking, the earth broke asunder under their feet:
А кад изговори речи ове, раседе се земља под њима,
32 And opening her mouth, devoured them with their tents and all their substance.
И отворивши земља уста своја прождре их, и домове њихове и све људе Корејеве и све благо њихово.
33 And they went down alive into hell the ground closing upon them, and they perished from among the people. (Sheol h7585)
И тако сиђоше са свим што имаху живи у гроб, и покри их земља и неста их из збора. (Sheol h7585)
34 But all Israel, that was standing round about, fled at the cry of them that were perishing: saying: Lest perhaps the earth swallow us up also.
А сви Израиљци који беху око њих побегоше од вике њихове, јер говораху: Да нас не прождре земља.
35 And a fire coming out from the Lord, destroyed the two hundred and fifty men that offered the incense.
И изађе огањ од Господа, и сажеже оних двеста и педесет људи који принесоше кад.
36 And the Lord spoke to Moses, saying:
Тада рече Господ Мојсију говорећи:
37 Command Eleazar the son of Aaron the priest to take up the censers that lie in the burning, and to scatter the fire of one side and the other: because they are sanctified
Кажи Елеазару, сину Арона свештеника нека покупи кадионице из тог гаришта, и угљевље из њих нека разбаци, јер су свете;
38 In the deaths of the sinners: and let him beat them into plates, and fasten them to the altar, because incense hath been offered in them to the Lord, and they are sanctified, that the children of Israel may see them for a sign and a memorial.
Кадионице оних који огрешише душе своје нека раскују на плоче да се окује олтар, јер кадише њима пред Господом, зато су свете, и нека буду синовима Израиљевим знак.
39 Then Eleazar the priest took the brazen censers, wherein they had offered, whom the burning fire had devoured, and beat them into plates, fastening them to the altar:
И покупи Елеазар свештеник кадионице бронзане, којима беху кадили они што изгореше, и расковаше их на оков олтару
40 That the children of Israel might have for the time to come wherewith they should be admonished, that no stranger or any one that is not of seed of Aaron should come near to offer incense to the Lord, lest he should suffer as Core suffered, and all his congregation, according as the Lord spoke to Moses.
За спомен синовима Израиљевим, да не приступа нико други који није рода Ароновог да кади пред Господом, да му не буде као Кореју и дружини његовој, као што му беше казао Господ преко Мојсија.
41 The following day all the multitude of the children of Israel murmured against Moses and Aaron, saying: You have killed the people of the Lord.
А сутрадан викаше сав збор синова Израиљевих на Мојсија и на Арона говорећи: Побисте народ Господњи.
42 And when there arose a sedition, and the tumult increased,
А кад се стецаше народ на Мојсија и на Арона, погледаше на шатор од састанка, а то облак на њему, и показа се слава Господња.
43 Moses and Aaron fled to the tabernacle of the covenant. And when the were gone into it, the cloud covered it, and the glory of the Lord appeared.
И дође Мојсије и Арон пред шатор од састанка.
44 And the Lord said to Moses:
И рече Господ Мојсију говорећи:
45 Get you out from the midst of this multitude, this moment will I destroy them. And as they were lying on the ground,
Уклоните се из тог збора да их одмах потрем. А они падоше ничице.
46 Moses said to Aaron: Take the censer, and putting fire in it from the altar, put incense upon it, and go quickly to the people to pray for them: for already wrath is gone out from the Lord, and the plague rageth.
И рече Мојсије Арону: Узми кадионицу, и метни у њу огња с олтара, и метни када, и иди брже ка збору, и очисти их; јер гнев жесток изађе од Господа, и помор поче.
47 When Aaron had done this, and had run to the midst of the multitude which the burning fire was now destroying, he offered the incense:
И узевши Арон кадионицу, као што му рече Мојсије, отрча усред збора, и гле, помор већ беше почео у народу; и окадив очисти народ.
48 And standing between the dead and the living, he prayed for the people, and the plague ceased.
И стајаше међу мртвима и живима, и устави се помор.
49 And the number of them that were slain was fourteen thousand and seven hundred men, besides them that had perished in the sedition of Core.
А оних који помреше од тог помора беше четрнаест хиљада и седам стотина, осим оних што изгибоше с Кореја.
50 And Aaron returned to Moses to the door of the tabernacle of the covenant after the destruction was over.
И врати се Арон к Мојсију на врата шатора од састанка, кад се устави помор.
