< Ezekiel 15 >
1 And the word of the Lord came to me, saying:
Опет ми дође реч Господња говорећи:
2 Son of man, what shall be made of the wood of the vine, out of all the trees of the woods that are among the trees of the forests?
Сине човечји, шта је дрво од лозе винове према сваком другом дрвету, или лоза винова према дрвећу у шуми?
3 Shall wood be taken of if, to do any work, or shall a pin be made of it for any vessel to hang thereon?
Узима ли се од ње дрво да се начини шта? Узима ли се од ње клин да се обеси о њему какав суд?
4 Behold it is cast into the fire for fuel: the fire hath consumed both ends thereof, and the midst thereof is reduced to ashes: shall it be useful for any work?
Гле, меће се у огањ да изгори; кад јој оба краја сажеже огањ, и средина јој изгори, хоће ли још бити за шта?
5 Even when it was whole it was not fit for work: how much less, when the fire hath devoured and consumed it, shall any work be made of it?
Гле, док беше цела, не могаше се ништа од ње начинити, а камо ли ће бити за шта кад је огањ прождре и изгоре.
6 Therefore thus saith the Lord God: As the vine tree among the trees of the forests which I have given to the fire to be consumed, so will I deliver up the inhabitants of Jerusalem.
Зато овако вели Господ Господ: Какво је међу дрветима шумским дрво од винове лозе, које дадох огњу да га једе, тако ћу учинити становнике јерусалимске.
7 And I will set my face against them: they shall go out from fire, and fire shall consume them: and you shall know that I am the Lord, when I shall have set my face against them.
Јер ћу им на супрот окренути лице своје; кад изиђу из једног огња, други ће их огањ прождрети, и познаћете да сам ја Господ, кад окренем лице своје на супрот њима.
8 And I shall have made their land a wilderness, and desolate, because they have been transgressors, saith the Lord God.
И обратићу земљу у пустињу, јер учинише неверу, говори Господ Господ.