Job 38
1 And Jehovah answered Job out of the whirlwind and said,
Тада одговори Господ Јову из вихора и рече:
2 Who is this that darkeneth counsel by words without knowledge?
Ко је то што замрачује савет речима неразумно?
3 Gird up now thy loins like a man; and I will demand of thee, and inform thou me.
Опаши се сада као човек; ја ћу те питати, а ти ми казуј.
4 Where wast thou when I founded the earth? Declare, if thou hast understanding.
Где си ти био кад ја оснивах земљу? Кажи, ако си разуман.
5 Who set the measures thereof — if thou knowest? or who stretched a line upon it?
Ко јој је одредио мере? Знаш ли? Или ко је растегао уже преко ње?
6 Whereupon were the foundations thereof sunken? or who laid its corner-stone,
На чем су подножја њена углављена? Или ко јој је метнуо камен угаони?
7 When the morning stars sang together, and all the sons of God shouted for joy?
Кад певаху заједно звезде јутарње и сви синови Божји кликоваху.
8 And who shut up the sea with doors, when it burst forth, issuing out of the womb?
Или ко је затворио море вратима кад као из утробе изиђе?
9 When I made the cloud its garment, and thick darkness a swaddling band for it;
Кад га одех облаком и пових тамом;
10 When I cut out for it my boundary, and set bars and doors,
Кад поставих за њ уредбу своју и метнух му преворнице и врата;
11 And said, Hitherto shalt thou come and no further, and here shall thy proud waves be stayed?
И рекох: Довде ћеш долазити, а даље нећеш, и ту ће се устављати поносити валови твоји.
12 Hast thou since thy days commanded the morning? hast thou caused the dawn to know its place,
Јеси ли свог века заповедио јутру, показао зори место њено,
13 That it might take hold of the ends of the earth, and the wicked might be shaken out of it?
Да се ухвати земљи за крајеве, и да се растерају с ње безбожници,
14 It is changed like the signet-clay; and [all things] stand forth as in a garment:
Да се она промени као блато печатно, а они да стоје као хаљина,
15 And from the wicked their light is withholden, and the uplifted arm is broken.
Да се одузме безбожницима светлост њихова и рука подигнута да се сломи?
16 Hast thou entered as far as the springs of the sea? and hast thou walked in the recesses of the deep?
Јеси ли долазио до дубина морских? И по дну пропасти јеси ли ходио?
17 Have the gates of death been revealed unto thee? and hast thou seen the gates of the shadow of death?
Јесу ли ти се отворила врата смртна, и врата сена смртног јеси ли видео?
18 Hath thine understanding compassed the breadths of the earth? Declare if thou knowest it all.
Јеси ли сагледао ширину земаљску? Кажи, ако знаш све то.
19 Where is the way to where light dwelleth? and the darkness, where is its place,
Који је пут к стану светлости? И где је место тами,
20 That thou shouldest take it to its bound, and that thou shouldest know the paths to its house?
Да би је узео и одвео до међе њене, и знао стазе к дому њеном?
21 Thou knowest, for thou wast then born, and the number of thy days is great!
Знаш ти; јер си се онда родио, и број је дана твојих велик.
22 Hast thou entered into the storehouses of the snow, and hast thou seen the treasuries of the hail,
Јеси ли улазио у ризнице снежне? Или ризнице градне јеси ли видео,
23 Which I have reserved for the time of distress, for the day of battle and war?
Које чувам за време невоље, за дан боја и рата?
24 By what way is the light parted, [and] the east wind scattered upon the earth?
Којим се путем дели светлост и устока се разилази по земљи?
25 Who hath divided a channel for the rain-flood, and a way for the thunder's flash;
Ко је разделио јазове поводњу и пут светлици громовној?
26 To cause it to rain on the earth, where no one is; on the wilderness wherein there is not a man;
Да би ишао дажд на земљу где нема никога, и на пустињу где нема човека,
27 To satisfy the desolate and waste [ground], and to cause the sprout of the grass to spring forth?
Да напоји пуста и неродна места, и учини да расте трава зелена.
28 Hath the rain a father? or who begetteth the drops of dew?
Има ли дажд оца? Или ко је родио капље росне?
29 Out of whose womb cometh the ice? and the hoary frost of heaven, who bringeth it forth?
Из чије је утробе изашао лед, и ко је родио слану небеску,
30 When the waters lie hidden as in stone, and the face of the deep holdeth fast together.
Да се воде скривају и постају као камен и крајеви пропасти срастају?
31 Canst thou fasten the bands of the Pleiades, or loosen the cords of Orion?
Можеш ли свезати милине влашићима? Или свезу штапима разрешити?
32 Dost thou bring forth the constellations each in its season? or dost thou guide the Bear with her sons?
Можеш ли извести јужне звезде на време? Или кола са звездама њиховим хоћеш ли водити?
33 Knowest thou the ordinances of the heavens? dost thou determine their rule over the earth?
Знаш ли ред небески? Можеш ли ти уређивати владу његову на земљи?
34 Dost thou lift up thy voice to the clouds, that floods of waters may cover thee?
Можеш ли дигнути глас свој до облака да би те мноштво воде покрило?
35 Dost thou send forth lightnings that they may go, and say unto thee, Here we are?
Можеш ли пустити муње да иду, и да ти кажу: Ево нас?
36 Who hath put wisdom in the inward parts? or who hath given understanding to the mind?
Ко је метнуо човеку у срце мудрост? Или ко је дао души разум?
37 Who numbereth the clouds with wisdom? or who poureth out the bottles of the heavens,
Ко ће избројати облаке мудрошћу, и мехове небеске ко ће излити,
38 When the dust runneth as into a molten mass, and the clods cleave fast together?
Да се расквашен прах згусне и груде се слепе?
39 Dost thou hunt the prey for the lioness, and dost thou satisfy the appetite of the young lions,
Ловиш ли ти лаву лов? И лавићима трбух пуниш,
40 When they crouch in [their] dens, [and] abide in the thicket to lie in wait?
Кад леже у пећинама и вребају у заклону свом?
41 Who provideth for the raven his food, when his young ones cry unto God, [and] they wander for lack of meat?
Ко готови гаврану храну његову кад птићи његови вичу к Богу и лутају немајући шта јести?
