Psalms 88
1 A Canticle Psalm to the sons of Korah. Unto the end. For Mahalath, to answer the understanding of Heman the Ezrahite. O Lord, God of my salvation: I have cried out, day and night, in your presence.
Господе Боже, Спаситељу мој, дању вичем и ноћу пред Тобом.
2 Let my prayer enter in your sight. Incline your ear to my petition.
Нек изађе преда Те молитва моја, пригни ухо своје к јауку мом;
Јер је душа моја пуна јада, и живот се мој примаче паклу. (Sheol h7585)
4 I am considered to be among those who will descend into the pit. I have become like a man without assistance,
Изједначих се с онима који у гроб одлазе, постадох као човек без силе,
5 idle among the dead. I am like the wounded sleeping in sepulchers, whom you no longer remember, and who have been repelled by your hand.
Као међу мртве бачен, као убијени, који леже у гробу, којих се више не сећаш, и који су од руке Твоје далеко.
6 They have lain me in the lower pit: in dark places and in the shadow of death.
Метнуо си ме у јаму најдоњу, у таму, у бездану.
7 Your fury has been confirmed over me. And you have brought all your waves upon me.
Отежа ми гнев Твој, и свима валима својим удараш ме.
8 You have sent my acquaintances far from me. They have set me as an abomination to themselves. I was handed over, yet I did not depart.
Удаљио си од мене познанике моје, њима си ме омразио; затворен сам, и не могу изаћи.
9 My eyes languished before destitution. All day long, I cried out to you, O Lord. I stretched out my hands to you.
Око моје усахну од јада, вичем Те, Господе, сав дан, пружам к Теби руке своје.
10 Will you perform wonders for the dead? Or will physicians raise to life, and so confess to you?
Еда ли ћеш на мртвима чинити чудеса? Или ће мртви устати и Тебе славити?
11 Could anyone declare your mercy in the sepulcher, or your truth from within perdition?
Еда ли ће се у гробу приповедати милост Твоја, и истина Твоја у труљењу?
12 Will your wonders be known in the darkness, or your justice in the land of oblivion?
Еда ли ће у тами познати чудеса Твоја, и правду Твоју где се све заборавља?
13 And I have cried out to you, O Lord, and in early morning, my prayer will come before you.
Али ја, Господе, к Теби вичем, и јутром молитва моја срета Те.
14 Lord, why do you reject my prayer? Why do you turn your face away from me?
Зашто, Господе, одбацујеш душу моју, и одвраћаш лице своје од мене?
15 I am poor, and I have been amid hardships from my youth. And, though I have been exalted, I am humbled and disturbed.
Мучим се и издишем од удараца, подносим страхоте Твоје, без надања сам.
16 Your wrath has crossed into me, and your terrors have disturbed me.
Гнев Твој стиже ме, страхоте Твоје раздиру ме.
17 They have surrounded me like water, all day long. They have surrounded me, all at once.
Оптечу ме сваки дан као вода, стежу ме одсвуда.
18 Friend and neighbor, and my acquaintances, you have sent far away from me, away from misery.
Удаљио си од мене друга и пријатеља; познаници моји сакрили су се у мрак.
