Isaiah 42
1 Behold my servant, I will uphold him, my elect, with him my soul is well-pleased. I have sent my Spirit upon him. He will offer judgment to the nations.
Ево слуге мог, кога подупирем, изабраника мог, који је мио души мојој; метнућу Дух свој на Њега, суд народима јављаће.
2 He will not cry out, and he will not show favoritism to anyone; neither will his voice be heard abroad.
Неће викати ни подизати, нити ће се чути глас Његов по улицама.
3 The bruised reed he will not break, and the smoldering wick he will not extinguish. He will lead forth judgment unto truth.
Трску стучену неће преломити, и свештило које се пуши неће угасити; јављаће суд по истини.
4 He will not be saddened or troubled, until he establishes judgment on earth. And the islands will await his law.
Неће Му досадити, нити ће се уморити, докле не постави суд на земљи, и острва ће чекати науку Његову.
5 Thus says the Lord God, who created the heavens and expanded it, who formed the earth and all that springs from it, who gives breath to the people in it, and spirit to those walking on it.
Овако говори Бог Господ, који је створио небеса и разапео их, који је распростро земљу и шта она рађа, који даје дисање народу што је на њој и дух онима што ходе по њој:
6 I, the Lord, have called you in justice, and I have taken your hand and preserved you. And I have presented you as a covenant of the people, as a light to the Gentiles,
Ја Господ дозвах Те у правди, и држаћу Те за руку, и чуваћу Те, и учинићу Те да будеш завет народу, видело народима;
7 so that you may open the eyes of the blind, and lead out the prisoner from confinement and those sitting in darkness from the house of incarceration.
Да отвориш очи слепима, да изведеш сужње из затвора и из тамнице који седе у тами.
8 I am the Lord; this is my name. I will not give my glory to another, nor my praise to graven things.
Ја сам Господ, то је име моје, и славу своју нећу дати другом ни хвалу своју ликовима резаним.
9 The things that were first, behold, they have arrived. And I also announce what is new. Before these things arise, I will cause you to hear about them.
Ево, пређашње дође, и ја јављам ново, пре него настане казујем вам.
10 Sing to the Lord a new canticle, sing his praise from the ends of the earth, you who descend into the sea and all its fullness, the islands and their inhabitants.
Певајте Господу песму нову, хвалу Његову од краја земље, који се плавите по мору и све што је у њему, острва и који живите на њима.
11 Let the desert and its cities be lifted up. Kedar will dwell in houses. O inhabitants of the rock, give praise! They will cry out from the top of the mountains.
Пустиња и градови њени, села где станује Кидар, нека подигну глас, нека певају који живе по стенама, нека кликују саврх гора.
12 They will give glory to the Lord, and they will announce his praise to the islands.
Нека дају славу Господу, и хвалу Његову нека јављају по острвима.
13 The Lord will go forth like a strong man; like a man of battle, he will stir up zeal. He will shout and cry out. He will prevail against his enemies.
Господ ће изаћи као јунак, подигнуће ревност своју као војник, викаће и кликовати, надвладаће непријатеље своје.
14 I have always been quiet; I have been silent; I have been patient. I will speak like a woman giving birth. I will destroy and consume, all at once.
Ћутах дуго, чињах се глув, устезах се; али ћу сада викати као жена кад се порађа, и све ћу потрти и истребити.
15 I will desolate the mountains and the hills, and I will wither all their grass. And I will turn rivers into islands, and I will dry up the pools of water.
Опустећу горе и брегове, и сваку траву на њима осушићу, и од река ћу начинити острва, и језера ћу исушити.
16 And I will lead the blind along a way which they do not know. And I will cause them to walk along paths with which they were unfamiliar. I will turn darkness into light before them, and crooked into straight. These things I have done for them. For I have not abandoned them.
И водићу слепе путем који нису знали; водићу их стазама које нису знали; обратићу пред њима мрак у светлост и шта је неравно у равно. То ћу им учинити, и нећу их оставити.
17 They have been converted again. Let those who trust in graven idols be greatly confounded, for they say to a molten thing, “You are our god.”
Тада ће се вратити натраг и посрамити се који се уздају у лик резани, који говоре ликовима ливеним: Ви сте наши богови.
18 You who are deaf, hear! You who are blind, turn your gaze and see!
Чујте, глуви; прогледајте, слепи, да видите.
19 Who is blind, except my servant? Who is deaf, except the one to whom I have sent my messengers? Who is blind, except the one who has been sold? And who is blind, except the servant of the Lord?
Ко је слеп осим слуге мог? И ко је глув као посланик мој кога шаљем? Ко је слеп као Савршени? Ко је слеп као слуга Господњи?
20 You who see many things, will you not keep them? You who have open ears, will you not listen?
Гледаш много, али не видиш; отворене су ти уши, али не чујеш.
21 And the Lord was willing to sanctify him, and to magnify the law, and to exalt him.
Господу беше мио ради правде Његове, учини закон великим и славним.
22 But this same people has robbed and laid waste. All their youth are a snare, and they have been hidden in houses of confinement. They have become victims; there is no one who may rescue them. They have been plundered; there is no one who may say, “Restore.”
А народ је оплењен и потлачен, сви су колики повезани у пећинама и сакривени у тамницама; посташе плен, а нема никога да би избавио; посташе грабеж, а нема никога да би рекао: Врати.
23 Who is there among you who will hear this, who will listen closely and heed this in the future?
Ко између вас чује ово и пази и слуша за после?
24 Who has handed over Jacob into plunder, and Israel into devastation? Is it not the Lord himself, against whom we have sinned? And they were not willing to walk in his ways, and they have not listened to his law.
Ко је дао Јакова да се потлачи и Израиља отимачима? Није ли Господ, коме згрешисмо? Јер не хтеше ходити путевима Његовим нити слушаше закон Његов.
25 And so, he poured out over him the indignation of his fury and a strong battle. And he burned him all around, and he did not realize it. And he set him on fire, and he did not understand it.
Зато изли на њих жестоку јарост своју и силан рат, и запали га унаоколо, али он не разуме; запали га, али он не мари.
