Job 11
1 Then Zophar the Naamathite replied:
А Софар Намаћанин одговори и рече:
2 “Should this stream of words go unanswered and such a speaker be vindicated?
Зар на многе речи нема одговора? Или ће човек говорљив остати прав?
3 Should your babbling put others to silence? Will you scoff without rebuke?
Хоће ли твоје лажи ућуткати људе? И кад се ругаш, зар те неће нико посрамити?
4 You have said, ‘My doctrine is sound, and I am pure in Your sight.’
Јер си рекао: Чиста је наука моја, и чист сам пред очима твојим.
5 But if only God would speak and open His lips against you,
Али кад би Бог проговорио и усне своје отворио на те,
6 and disclose to you the secrets of wisdom, for true wisdom has two sides. Know then that God exacts from you less than your iniquity deserves.
И показао ти тајне мудрости, јер их је двојином више, познао би да те Бог кара мање него што заслужује твоје безакоње.
7 Can you fathom the deep things of God or discover the limits of the Almighty?
Можеш ли ти тајне Божије докучити, или докучити савршенство Свемогућег?
8 They are higher than the heavens—what can you do? They are deeper than Sheol—what can you know? (Sheol h7585)
То су висине небеске, шта ћеш учинити? Дубље је од пакла, како ћеш познати? (Sheol h7585)
9 Their measure is longer than the earth and wider than the sea.
Дуже од земље, шире од мора.
10 If He comes along to imprison you, or convenes a court, who can stop Him?
Да преврати, или затвори или сабере, ко ће Му бранити?
11 Surely He knows the deceit of men. If He sees iniquity, does He not take note?
Јер зна ништавило људско, и видећи неваљалство зар неће пазити?
12 But a witless man can no more become wise than the colt of a wild donkey can be born a man!
Човек безуман постаје разуман, премда се човек рађа као дивље магаре.
13 As for you, if you direct your heart and lift up your hands to Him,
Да ти управиш срце своје и подигнеш руке своје к Њему,
14 if you put away the iniquity in your hand, and allow no injustice to dwell in your tents,
Ако је безакоње у руци твојој, да га уклониш, и не даш да неправда буде у шаторима твојим,
15 then indeed you will lift up your face without shame; you will stand firm and unafraid.
Тада ћеш подигнути лице своје без мане и стајаћеш тврдо и нећеш се бојати;
16 For you will forget your misery, recalling it only as waters gone by.
Заборавићеш муку, као воде која протече опомињаћеш је се;
17 Your life will be brighter than noonday; its darkness will be like the morning.
Настаће ти време ведрије него подне, синућеш, бићеш као јутро;
18 You will be secure, because there is hope, and you will look around and lie down in safety.
Уздаћеш се имајући надање, закопаћеш се, и мирно ћеш спавати.
19 You will lie down without fear, and many will court your favor.
Лежаћеш, и нико те неће плашити, и многи ће ти се молити.
20 But the eyes of the wicked will fail, and escape will elude them; they will hope for their last breath.”
Али очи ће безбожницима ишчилети, и уточишта им неће бити, и надање ће им бити издисање.
