Job 32
1 Toen hielden de drie mannen op van Job te antwoorden, dewijl hij in zijn ogen rechtvaardig was.
Тада престаше она три човека одговарати Јову, јер се чињаше да је праведан.
2 Zo ontstak de toorn van Elihu, den zoon van Baracheel, den Buziet, van het geslacht van Ram; tegen Job werd zijn toorn ontstoken, omdat hij zijn ziel meer rechtvaardigde dan God.
А Елијуј, син Варахилов од Вуза, рода Рамовог, разгневи се на Јова што се сам грађаше праведнији од Бога;
3 Zijn toorn ontstak ook tegen zijn drie vrienden, omdat zij, geen antwoord vindende, nochtans Job verdoemden.
И на три пријатеља његова разгневи се што не нађоше одговора и опет осуђиваху Јова.
4 Doch Elihu had gewacht op Job in het spreken, omdat zij ouder van dagen waren dan hij.
Јер Елијуј чекаше докле они говораху с Јовом, јер беху старији од њега.
5 Als dan Elihu zag, dat er geen antwoord was in den mond van die drie mannen, ontstak zijn toorn.
Па кад виде Елијуј да нема одговора у устима она три човека, распали се гнев његов.
6 Hierom antwoordde Elihu, de zoon van Baracheel, den Buziet, en zeide: Ik ben minder van dagen, maar gijlieden zijt stokouden; daarom heb ik geschroomd en gevreesd, ulieden mijn gevoelen te vertonen.
И проговори Елијуј син Варахилов од Вуза, и рече: Ја сам најмлађи, а ви сте старци, зато се бојах и не смех вам казати шта мислим.
7 Ik zeide: Laat de dagen spreken, en de veelheid der jaren wijsheid te kennen geven.
Мишљах: нека говори старост, и многе године нека објаве мудрост.
8 Zekerlijk de geest, die in den mens is, en de inblazing des Almachtigen, maakt henlieden verstandig.
Али је дух у људима, и Дух Свемогућег уразумљује их.
9 De groten zijn niet wijs, en de ouden verstaan het recht niet.
Велики нису свагда мудри, и старци не знају свагда шта је право.
10 Daarom zeg ik: Hoor naar mij; ik zal mijn gevoelen ook vertonen.
Зато велим: послушај ме да кажем и ја како мислим.
11 Ziet, ik heb gewacht op ulieder woorden; ik heb het oor gewend tot ulieder aanmerkingen, totdat gij redenen uitgezocht hadt.
Ето, чекао сам да ви изговорите, слушао сам разлоге ваше докле извиђасте беседу.
12 Als ik nu acht op u gegeven heb, ziet, er is niemand, die Job overreedde, die uit ulieden zijn redenen beantwoordde;
Пазио сам, али гле, ни један од вас не сапре Јова, не одговори на његове речи.
13 Opdat gij niet zegt: Wij hebben de wijsheid gevonden; God heeft hem nedergestoten, geen mens.
Може бити да ћете рећи: Нађосмо мудрост, Бог ће га оборити, не човек.
14 Nu heeft hij tegen mij geen woorden gericht, en met ulieder woorden zal ik hem niet beantwoorden.
Није на ме управио беседе, ни ја му нећу одговарати вашим речима.
15 Zij zijn ontzet, zij antwoorden niet meer; zij hebben de woorden van zich verzet.
Смели су се, не одговарају више, нестало им је речи.
16 Ik heb dan gewacht, maar zij spreken niet; want zij staan stil; zij antwoorden niet meer.
Чекао сам, али не говоре, стадоше, и више не одговарају.
17 Ik zal mijn deel ook antwoorden, ik zal mijn gevoelen ook vertonen.
Одговорићу и ја за се, казаћу и ја како мислим.
18 Want ik ben der woorden vol; de geest mijns buiks benauwt mij.
Јер сам пун речи, тесно је духу у мени.
19 Ziet, mijn buik is als de wijn, die niet geopend is; gelijk nieuwe lederen zakken zou hij bersten.
Гле, трбух је мој као вино без одушке, и распукао би се као нов мех.
20 Ik zal spreken, opdat ik voor mij lucht krijge; ik zal mijn lippen openen, en zal antwoorden.
Говорићу да одахнем, отворићу усне своје, и одговорићу.
21 Och, dat ik niemands aangezicht aanneme, en tot den mens geen bijnamen gebruike!
Нећу гледати ко је ко, и човеку ћу говорити без ласкања.
22 Want ik weet geen bijnamen te gebruiken; in kort zou mijn Maker mij wegnemen.
Јер не умем ласкати; одмах би ме узео Творац мој.
