Ayub 7
1 “Donge dhano nigi tich matek e piny? Donge ndalone chalo gi ndalo mag ngʼat mondiki kuom kinde machwok?
Није ли човек на војсци на земљи? А дани његови нису ли као дани надничарски?
2 Mana kaka misumba ma gombo ni seche mag odhiambo ochop piyo, kata ka ngʼama ondiki marito chudo mare gi geno,
Као што слуга уздише за сеном и као што надничар чека да сврши,
3 e kaka an bende osemiya dweche maonge ohala kod otieno mopongʼ gi chandruok.
Тако су мени дати у наследство месеци залудни и ноћи мучне одређене ми.
4 Ka adhi nindo to piny ok runa piyo kendo aparora ni abiro aa malo sa adi? Piny budhona kapok oru, kendo apuodora koni gi koni nyaka okinyi.
Кад легнем, говорим: Кад ћу устати? И кад ће проћи ноћ? И ситим се преврћући се до сванућа.
5 Denda kute gi adhonde opongʼo, pien denda mbala omako kendo chwer tutu.
Тело је моје обучено у црве и у груде земљане, кожа моја пуца и рашчиња се.
6 “Ndalo mar ngimana dhiyo mapiyo moloyo masind jachwe usi, kendo orumo piyo maonge geno.
Дани моји бржи бише од чунка, и прођоше без надања.
7 Yaye Nyasaye, parie kaka ngimana en mana muya nono; wengena ok nochak one mor kendo.
Опомени се да је мој живот ветар, да око моје неће више видети добра,
8 Wenge makoro nena sani ok nochak onena kendo, gibiro dwara to ok gininena.
Нити ће ме видети око које ме је виђало; и твоје очи кад погледају на ме, мене неће бити.
Као што се облак разилази и нестаје га, тако ко сиђе у гроб, неће изаћи, (Sheol h7585)
10 Ok nodwogi e ode kendo; kar dakne ok nongʼeye kendo.
Неће се више вратити кући својој, нити ће га више познати место његово.
11 “Emomiyo ok anyal lingʼ; abiro wacho lit manie chunya, abiro nyiso pek ma an-go e chunya nikech mirima ma an-go.
Зато ја нећу бранити устима својим, говорићу у тузи духа свог, нарицати у јаду душе своје.
12 An nam, koso an ondiek nam momiyo ogona agengʼa kama?
Еда ли сам море или кит, те си наместио стражу око мене?
13 Ka aparo ni kitandana biro hoya kendo ni piendena mayom biro dwoko chandruokna chien,
Кад кажем: Потешиће ме одар мој, постеља ће ми моја олакшати тужњаву,
14 to eka pod ibwoga gi lek magalagala kendo imiya luoro gi fweny mayoreyore,
Тада ме страшиш снима и препадаш ме утварама,
15 momiyo koro daher mondo adera kendo atho, moloyo bedo gi ringruok ma an-goni.
Те душа моја воли бити удављена, воли смрт него кости моје.
16 Achayo ngimana; ok agomb kata medo bedo mangima. Weya mos; ndalo mag ngimana onge gi tiende.
Додијало ми је; нећу до века живети; прођи ме се; јер су дани моји таштина.
17 “Yaye Nyasaye, dhano to en angʼo momiyo ikawe ka gima lich kendo isiko ipare ndalo duto,
Шта је човек да га много цениш и да мариш за њ?
18 koso angʼo momiyo isiko inone okinyi kokinyi kendo iteme sa ka sa?
Да га походиш свако јутро, и сваки час кушаш га?
19 Yaye Nyasaye, bende diweye ngʼiya, kata kuom thuolo matin kende?
Кад ћеш се одвратити од мене и пустити ме да прогутам пљуванку своју?
20 Yaye jarang ji-ni, kata bed ni asetimo richo, to en angʼo ma asetimoni? Angʼo momiyo an ema inena? Koso dibed ni asebedoni tingʼ mapek mohingi?
Згрешио сам; шта ћу Ти чинити, о чувару људски? Зашто си ме метнуо себи за белегу, те сам себи на тегобу?
21 Angʼo momiyo idagi ngʼwonona kuom ketho maga kendo itamori wena richoga? Nikech koro abiro tho machiegni; ibiro manya, to ok enonwangʼa.”
Зашто ми не опростиш грех мој и не уклониш моје безакоње? Јер ћу сад лећи у прах, и кад ме потражиш, мене неће бити.
