< Salme 64 >
1 (Til sangmesteren. En salme af David.) Hør, o Gud, min røst, når jeg klager, skærm mit Liv mod den rædsomme Fjende;
Чуј, Боже, глас мој у јаду мом; од страшног непријатеља сачувај живот мој.
2 skjul mig for Ugerningsmændenes Råd, for Udådsmændenes travle Hob.
Сакриј ме од гомиле безаконика, од чете злочинаца,
3 der hvæsser Tungen som Sværd, lægger giftige Ord på Buen
Који наоштрише језик свој као мач, стрељају речима, које задају ране,
4 for i Løn at ramme den skyldfri, ramme ham brat og uset.
Да би из потаје убили правога. Изненада ударају на њ и не боје се;
5 Ihærdigt lægger de onde Råd, skryder af, at de lægger Snarer siger: "Hvem skulde se os?"
Утврђују себе у злим намерама, договарају се како ће замке сакрити, веле: Ко ће их видети?
6 De udtænker onde Gerninger, fuldfører en gennemtænkt Tanke - og Menneskets Indre og Hjerte er dybt.
Измишљају злочинства и говоре: Свршено је! Шта ће се радити, смишљено је! А шта је унутра и срце у човека дубоко је.
7 Da rammer Gud dem med en Pil af Slaget rammes de brat;
Али ће их Бог поразити; удариће их стрела изненада.
8 han styrter dem for deres Tunges Skyld. Enhver, som ser dem, ryster på Hovedet;
Обориће један другог језиком својим. Ко их год види, бежаће од њих.
9 alle Mennesker frygter, forkynder, hvad Gud har gjort, og fatter hans Hænders Geming;
Сви ће се људи бојати и казиваће чудо Божије, и познаће у томе дело Његово.
10 de retfærdige glædes i HERREN og lider på ham, de oprigtige af Hjertet jubler til Hobe!
А праведник ће се веселити о Господу и уздаће се у Њега, и хвалиће се сви који су правог срца.