Salme 62

1 (Til sangmesteren. Til Jedutun. En salme af David.) Min Sjæl er Stille for Gud alene, min Frelse kommer fra ham;

Та, у Бога је мир души мојој, од Њега је спасење моје!

2 ja, han er min Klippe, min Frelse, mit Værn, jeg skal ikke rokkes meget.

Та, Он је град мој и спасење моје, уточиште моје, нећу посрнути нимало.

3 Hvor længe stormer I løs på en Mand, - alle slår I ham ned - som på en hældende Væg, en faldende Mur?

Докле ћете нападати на човека? Сви хоћете да га оборите као зид наваљен, као ограду испроваљивану.

4 Ja, de oplægger Råd om at styrte ham fra hans Højhed. De elsker Løgn, velsigner med Munden, men forbander i deres Indre. (Sela)

Баш наумише да га свргну с висине, омиле им лаж, устима благосиљају, а у срцу куну.

5 Vær stille hos Gud alene, min Sjæl, thi fra ham kommer mit Håb;

Да, у Богу се смири, душо моја; јер је у Њему нада моја.

6 ja, han er min Klippe, min Frelse, mit Værn, jeg skal ikke rokkes.

Он је град мој и спасење моје, уточиште моје, нећу посрнути.

7 Hos Gud er min Hjælp og min Ære, min stærke Klippe, min Tilflugt har jeg i Gud;

У Богу је спасење моје и слава моја, тврди град и пристаниште мени је у Богу.

8 stol på ham, al Folkets Forsamling, udøs for ham eders Hjerte, Gud er vor Tilflugt. (Sela)

Народе! Уздај се у Њега у свако доба; изливајте пред Њим срце своје; Бог је наше уточиште.

9 Kun Tomhed er Mennesker, Mænd en Løgn, på Vægtskålen vipper de op, de er Tomhed til Hobe.

Та, синови су простачки ништа, синови су господски лаж, да се метну на мерила, били би лакши него ништа.

10 Forlad eder ikke på vold, lad jer ikke blænde af Ran; om Rigdommen vokser, agt ikke derpå!

Не уздајте се у власт ни у отимање, немојте бити ништави; кад расте богатство, не дајте да вам срце прионе за њ.

11 Een Gang talede Gud, to Gange hørte jeg det: at Magten er Guds,

Једном рече Бог и више пута чух, да је крепост у Бога.

12 Og Miskundhed er hos dig, o Herre. Thi enhver gengælder du efter hans Gerning.

И у Тебе је, Господе, милост; јер Ти плаћаш свакоме по делима његовим.