< Salme 52 >
1 (Til sangmesteren. En maskil af David, da edomitten Doeg kom og meldte Saul, at David var gået ind i Ahimeleks hus.) Du stærke, hvi bryster du dig af din Ondskab imod den fromme?
Што се хвалиш неваљалством, силни? Милост је Божија сваки дан са мном.
2 Du pønser hele Dagen på ondt; din Tunge er hvas som en Kniv, du Rænkesmed,
Неправду измишља језик твој; он је у тебе као бритва наоштрена, лукави!
3 du foretrækker ondt for godt, Løgn for sanddru Tale. (Sela)
Волиш зло него добро, волиш лагати него истину говорити.
4 Du elsker al ødelæggende Tale, du falske Tunge!
Љубиш свакојаке речи од погибли, и језик лукав.
5 Derfor styrte Gud dig for evigt, han gribe dig, rive dig ud af dit Telt, han rykke dig op af de levendes Land! (Sela)
Тога ради Бог ће те поразити сасвим, избациће те и ишчупаће те из стана, и корен твој из земље живих.
6 De retfærdige ser det, frygter og håner ham leende:
Видеће праведници и побојаће се, и подсмеваће му се:
7 "Se der den Mand, der ej gjorde Gud til sit Værn, men stoled på sin megen Rigdom, trodsede på sin Velstand!"
Гле човека који не држаше у Богу крепости своје, него се уздаше у величину богатства свог и утврђиваше се злоћом својом.
8 Men jeg er som et frodigt Olietræ i Guds Hus, Guds Miskundhed stoler jeg evigt og altid på.
А ја, као маслина зелена у дому Господњем, уздам се у милост Божију без престанка и довека.
9 Evindelig takker jeg dig, fordi du greb ind; jeg vidner iblandt dine fromme, at godt er dit Navn.
Довека ћу хвалити Тебе, јер добро чиниш, и уздаћу се у име Твоје; јер си добар к свецима својим.