Salme 36

1 (Til sangmesteren. Af HERRENs tjener David.) Synden taler til den Gudløse inde i hans Hjerte; Gudsfrygt har han ikke for Øje;

Безаконику је безбожна реч у срцу; нема страха Божијег пред очима његовим.

2 thi den smigrer ham frækt og siger, at ingen skal finde hans Brøde og hade ham.

Али лаже себи у очи, место да призна своје безакоње и омрзне на њ.

3 Hans Munds Ord er Uret og Svig, han har ophørt at handle klogt og godt;

Речи су уста његових неправда и лукавство, неће да се опамети да твори добро.

4 på sit Leje udtænker han Uret, han træder en Vej, som ikke er god; det onde afskyr han ikke.

Безакоње смишља на постељи својој, стоји на путу рђавом, зло му није мрско.

5 HERRE, din Miskundhed rækker til Himlen, din Trofasthed når til Skyerne,

Господе! До неба је милост Твоја, и истина Твоја до облака.

6 din Retfærd er som Guds Bjerge, dine Domme som det store Dyb; HERRE, du frelser Folk og Fæ,

Правда је Твоја као горе Божије, судови Твоји бездана велика; људе и стоку Ти чуваш, Господе!

7 hvor dyrebar er dog din Miskundhed, Gud! Og Menneskebørnene skjuler sig i dine Vingers Skygge;

Како је драгоцена милост Твоја, Боже! Синови људски у сену крила Твојих не боје се.

8 de kvæges ved dit Huses Fedme, du læsker dem af din Lifligheds Strøm;

Хране се од изобила дома Твог, и из потока сладости својих Ти их напајаш.

9 thi hos dig er Livets Kilde, i dit Lys skuer vi Lys!

Јер је у Тебе извор животу, Твојом светлошћу видимо светлост.

10 Lad din Miskundhed blive over dem, der kender dig, din Retfærd over de oprigtige af Hjertet.

Рашири милост своју на оне који Те знају, и правду своју на добра срца.

11 Lad Hovmods Fod ej træde mig ned, gudløses Hånd ej jage mig bort.

Не дај да стане на мене нога охола, и рука безбожничка да ме заљуља.

12 Se, Udådsmændene falder, slås ned, så de ikke kan rejse sig.

Онамо нека падну који чине безакоње, нека се стропоштају и не могу устати.