Salme 119
1 Salige de, hvis Vandel er fulde, som vandrer i HERRENs Lov.
Благо онима којима је пут чист, који ходе у закону Господњем.
2 Salige de, der agter på hans Vidnesbyrd, søger ham af hele deres Hjerte.
Благо онима који чувају откривења Његова, свим срцем траже Га;
3 de, som ikke gør Uret, men vandrer på hans Veje.
Који не чине безакоња, ходе путевима Његовим!
4 Du har givet dine Befalinger, for at de nøje skal holdes.
Ти си дао заповести своје, да се чувају добро.
5 O, måtte jeg vandre med faste Skridt, så jeg holder dine Vedtægter!
Кад би путеви моји били управљени да чувам наредбе Твоје!
6 Da skulde jeg ikke blive til - Skamme, thi jeg så hen til alle dine Bud.
Онда се не бих постидео, пазећи на заповести Твоје;
7 Jeg vil takke dig af oprigtigt Hjerte, når jeg lærer din Retfærds Lovbud.
Хвалио бих Те с правим срцем, учећи се праведним законима Твојим.
8 Jeg vil holde dine Vedtægter, svigt mig dog ikke helt!
Чуваћу наредбе Твоје, немој ме оставити сасвим.
9 Hvorledes holder en ung sin Vej ren? Ved at bolde sig efter dit Ord.
Како ће младић очистити пут свој? Владајући се по Твојим речима.
10 Af hele mit Hjerte søger jeg dig, lad mig ikke fare vild fra dine Bud!
Свим срцем својим тражим Тебе, не дај ми да зађем од заповести Твојих.
11 Jeg gemmer dit Ord i mit Hjerte for ikke at synde imod dig.
У срце своје затворио сам реч Твоју, да Ти не грешим.
12 Lovet være du, HERRE, lær mig dine Vedtægter!
Благословен си, Господе! Научи ме наредбама својим.
13 Jeg kundgør med mine Læber alle din Munds Lovbud.
Устима својим јављам све судове уста Твојих.
14 Jeg glæder mig over dine Vidnesbyrds Vej, som var det al Verdens Rigdom.
На путу откривења Твојих радујем се као за велико богатство.
15 Jeg vil grunde på dine Befalinger og se til dine Stier.
О заповестима Твојим размишљам, и пазим на путеве Твоје.
16 I dine Vedtægter har jeg min Lyst, jeg glemmer ikke dit Ord.
Наредбама Твојим тешим се, не заборављам речи Твоје.
17 Und din Tjener at leve, at jeg kan holde dit Ord.
Учини милост слузи свом, да бих живео и чувао реч Твоју.
18 Oplad mine Øjne, at jeg må skue de underfulde Ting i din Lov.
Отвори очи моје, да бих видео чудеса закона Твог;
19 Fremmed er jeg på Jorden, skjul ikke dine Bud for mig!
Гост сам на земљи, немој сакрити од мене заповести своје.
20 Altid hentæres min Sjæl af Længsel efter dine Lovbud.
Изнеможе душа моја желећи без престанка познати судове Твоје.
21 Du truer de frække; forbandede er de, der viger fra dine Bud.
Ти си страшан проклетим охолицама, које застрањују од заповести Твојих.
22 Vælt Hån og Ringeagt fra mig, thi jeg agter på dine Vidnesbyrd.
Одврати од мене руг и срамоту, јер чувам откривења Твоја.
23 Om Fyrster oplægger Råd imod mig, grunder din Tjener på dine Vedtægter.
Седе кнезови и договарају се на мене; а слуга Твој размишља о наредбама Твојим.
24 Ja, dine Vidnesbyrd er min Lyst, det er dem, der giver mig Råd.
Откривења су Твоја утеха моја, саветници моји.
25 I Støvet ligger min Sjæl, hold mig i Live efter dit Ord!
Душа моја лежи у праху; оживи ме по речи својој.
26 Mine Veje lagde jeg frem, og du bønhørte mig, dine Vedtægter lære du mig.
Казујем путеве своје, и чујеш ме; научи ме наредбама својим.
27 Lad mig fatte dine Befalingers Vej og grunde på dine Undere.
Уразуми ме о путу заповести својих, и размишљаћу о чудесима Твојим.
28 Af Kummer græder. min Sjæl, oprejs mig efter dit Ord!
Сузе пролива душа моја од туге, окрепи ме по речи својој.
29 Lad Løgnens Vej være langt fra mig og skænk mig i Nåde din Lov!
Пут лажни уклони од мене и закон свој даруј ми.
30 Troskabs Vej har jeg valgt, dine Lovbud attrår jeg.
Пут истини избрах, законе Твоје тражим.
31 Jeg hænger ved dine Vidnesbyrd, lad mig ikke beskæmmes, HERRE!
Прионух за откривења Твоја, Господе; немој ме осрамотити.
32 Jeg vil løbe dine Buds Vej, thi du giver mit Hjerte at ånde frit.
Путем заповести Твојих трчим, јер си раширио срце моје.
33 Lær mig, HERRE, dine Vedtægters Vej, så jeg agter derpå til Enden.
Покажи ми, Господе, пут наредаба својих, да га се држим до краја.
34 Giv mig Kløgt, så jeg agter på din Lov og holder den af hele mit Hjerte.
Уразуми ме, и држаћу се закона Твог, и чувати га свим срцем.
35 Før mig ad dine Buds Sti, thi jeg har Lyst til dem.
Постави ме на стазу заповести својих, јер ми је она омилела.
36 Bøj mit Hjerte til dine Vidnesbyrd og ej til uredelig Vinding.
Привиј срце моје к откривењима својим, а не к лакомству.
37 Vend mine Øjne bort fra Tant, hold mig i Live ved dit Ord!
Одврати очи моје да не гледају ништавила, путем својим оживи ме.
38 Stadfæst for din Tjener dit Ord, så jeg lærer at frygte dig.
Испуни слузи свом реч своју да Те се боји.
39 Hold borte fra mig den Skændsel, jeg frygter, thi dine Lovbud er gode.
Уклони руг мој, ког се плашим; јер су судови Твоји благи.
40 Se, dine Befalinger længes jeg efter, hold mig i Live ved din Retfærd!
Миле су ми заповести Твоје, правдом својом оживи ме.
41 Lad din Miskundhed komme over mig, HERRE, din Frelse efter dit Ord,
Нека дође на ме милост Твоја, Господе, помоћ Твоја по речи Твојој.
42 så jeg har Svar til dem, der spotter mig, thi jeg stoler på dit Ord.
И ја ћу одговорити ономе који ме ружи; јер се уздам у реч Твоју.
43 Tag ikke ganske Sandheds Ord fra min Mund, thi jeg bier på dine Lovbud.
Немој узети никад од уста мојих речи истине, јер чекам судове Твоје.
44 Jeg vil stadig holde din Lov, ja evigt og altid;
И чуваћу закон Твој свагда, довека и без престанка.
45 jeg vil vandre i åbent Land, thi dine Befalinger ligger mig på Sinde.
Ходићу слободно, јер тражим заповести Твоје.
46 Jeg vil tale om dine Vidnesbyrd for Konger uden at blues;
Говорићу о откривењима Твојим пред царевима, и нећу се стидети.
47 jeg vil fryde mig over dine Bud, som jeg højlige elsker;
Тешићу се заповестима Твојим, које љубим.
48 jeg vil udrække Hænderne mod dine Bud og grunde på dine Vedtægter.
Руке своје пружам к заповестима Твојим, које љубим, и размишљам о наредбама Твојим.
49 Kom Ordet til din Tjener i Hu, fordi du har ladet mig håbe.
Опомени се речи своје к слузи свом, на коју си ми заповедио да се ослањам.
50 Det er min Trøst i Nød, at dit Ord har holdt mig i Live.
У невољи мојој теши ме што ме реч Твоја оживљава.
51 De frække hånede mig såre, dog veg jeg ej fra din Lov.
Охоли ми се ругају веома; али ја не одступам од закона Твог.
52 Dine Lovbud fra fordum, HERRE, kom jeg i Hu og fandt Trøst.
Памтим судове Твоје од искона, Господе, и тешим се.
53 Harme greb mig over de gudløse, dem, der slipper din Lov.
Гнев ме обузима на безбожнике, који остављају закон Твој.
54 Dine vedtægter blev mig til Sange i min Udlændigheds Hus.
Наредбе су Твоје песма моја у путничком стану мом.
55 Om Natten kom jeg dit Navn i Hu, HERRE, jeg holdt din Lov.
Ноћу помињем име Твоје, Господе, и чувам закон Твој.
56 Det blev min lykkelige Lod: at agte på dine Befalinger.
То је моје, да чувам заповести Твоје.
57 Min Del er HERREN, jeg satte mig for at holde dine Ord.
Део мој Ти си, Господе; наумио сам чувати речи Твоје.
58 Jeg bønfaldt dig af hele mit Hjerte, vær mig nådig efter dit Ord!
Молим Ти се из свега срца, смилуј се на ме по речи својој.
59 Jeg overtænkte mine Veje og styred min Fod tilbage til dine Vidnesbyrd.
Разматрам путеве своје, и обраћам ноге своје к откривењима Твојим.
60 Jeg hasted og tøved ikke med at holde dine Bud.
Хитим, и не затежем се чувати заповести Твоје.
61 De gudløses Snarer omgav mig, men jeg glemte ikke din Lov.
Мреже безбожничке опколише ме, али закон Твој не заборављам.
62 Jeg, står op ved Midnat og takker dig for dine retfærdige Lovbud.
У по ноћи устајем да Те славим за праведне судове Твоје.
63 Jeg er Fælle med alle, der frygter dig og holder dine Befalinger.
У заједници сам са свима који се Тебе боје и који чувају заповести Твоје.
64 Jorden er fuld af din Miskundhed, HERRE, lær mig dine Vedtægter!
Доброте је Твоје, Господе, пуна сва земља; наредбама својим научи ме.
65 Du gjorde vel mod din Tjener, HERRE, efter dit Ord.
Учинио си добро слузи свом, Господе, по речи својој.
66 Giv mig Forstand og indsigt, thi jeg tror på dine Bud.
Доброј мисли и знању научи ме, јер заповестима Твојим верујем.
67 For jeg blev ydmyget, for jeg vild, nu holder jeg dit Ord.
Пре страдања свог лутах, а сад чувам реч Твоју.
68 God er du og gør godt, lær mig dine Vedtægter!
Ти си добар, и добро чиниш; научи ме наредбама својим.
69 De frække tilsøler mig med Løgn, men på dine Bud tager jeg hjerteligt Vare.
Охоли плету на мене лаж, али се ја свим срцем држим заповести Твојих.
70 Deres Hjerte er dorskt som Fedt, jeg har min Lyst i din Lov.
Задригло је срце њихово као сало, а ја се тешим законом Твојим.
71 Det var godt, at jeg blev ydmyget, så jeg kunde lære dine Vedtægter.
Добро ми је што страдам, да се научим наредбама Твојим.
72 Din Munds Lov er mig mere værd end Guld og Sølv i Dynger.
Милији ми је закон уста Твојих него хиљаде злата и сребра.
73 Dine Hænder skabte og dannede mig, giv mig Indsigt; så jeg kan lære dine Bud!
Руке Твоје створиле су ме и начиниле ме; уразуми ме, и научићу се заповестима Твојим.
74 De, der frygter dig, ser mig og glædes, thi jeg bier på dit Ord.
Који се Тебе боје, видеће ме, и радоваће се што се уздам у Твоју реч.
75 HERRE, jeg ved, at dine Bud er retfærdige, i Trofasthed har du ydmyget mig.
Знам да су судови Твоји, Господе, праведни, и по правди ме караш.
76 Lad din Miskundhed være min Trøst efter dit Ord til din Tjener!
Нека буде доброта Твоја утеха моја, као што си рекао слузи свом.
77 Din Barmhjertighed finde mig, at jeg må leve, thi din Lov er min Lyst.
Нека дође к мени милосрђе Твоје, и оживим; јер је закон Твој утеха моја.
78 Lad de frække beskæmmes, thi de gør mig skammelig Uret, jeg grunder på dine Befalinger.
Нек се постиде охоли; јер ме без кривице оборише. Ја размишљам о заповестима Твојим.
79 Lad dem, der frygter dig, vende sig til mig, de, der kender dine Vidnesbyrd.
Нек се обрате к мени који се Тебе боје, и који знају откривења Твоја.
80 Lad mit Hjerte være fuldkomment i dine Vedtægter, at jeg ikke skal blive til Skamme.
Срце моје нека буде савршено у наредбама Твојим, да се не постидим.
81 Efter din Frelse længes min Sjæl, jeg bier på dit Ord.
Чезне душа моја за спасењем Твојим, реч Твоју чекам.
82 Mine Øjne længes efter dit Ord og siger: "Hvornår mon du trøster mig?"
Чезну очи моје за речју Твојом; говорим: Кад ћеш ме утешити?
83 Thi jeg er som en Lædersæk i Røg, men dine Vedtægter glemte jeg ikke.
Постадох као мех у диму, али Твојих наредаба не заборавих.
84 Hvor langt er vel din Tjeners Liv? Når vil du dømme dem, der forfølger mig?
Колико ће бити дана слуге Твог? Кад ћеш судити онима који ме гоне?
85 De frække grov mig Grave, de, som ej følger din Lov.
Охоли ископаше ми јаму насупрот закону Твом.
86 Alle dine Bud er trofaste, med Løgn forfølger man mig, o hjælp mig!
Све су заповести Твоје истина; без кривице ме гоне, помози ми.
87 De har næsten tilintetgjort mig på Jorden, men dine Befalinger slipper jeg ikke.
Умало ме не убише на земљи, али ја не остављам заповести Твоје.
88 Hold mig i Live efter din Miskundhed, at jeg kan holde din Munds Vidnesbyrd.
По милости својој оживи ме, и чуваћу откривења уста Твојих.
89 HERRE, dit Ord er evigt, står fast i Himlen.
Довека је, Господе, реч Твоја утврђена на небесима,
90 Din Trofasthed varer fra Slægt til Slægt, du grundfæsted Jorden, og den står fast.
Од колена до колена истина Твоја; Ти си поставио земљу, и стоји.
91 Dine Lovbud står fast, de holder dine Tjenere oppe.
По Твојој наредби све стоји сад; јер све служи Теби.
92 Havde din Lov ej været min Lyst, da var jeg omkommet i min Elende.
Да није закон Твој био утеха моја, погинуо бих у невољи својој.
93 Aldrig i Evighed glemmer jeg dine Befalinger, thi ved dem holdt du mig i Live.
Заповести Твоје нећу заборавити довека, јер ме њима оживљаваш.
94 Din er jeg, frels mig, thi dine Befalinger ligger mig på Sinde.
Ја сам Твој, помози ми, јер тражим заповести Твоје.
95 De gudløse lurer på at lægge mig øde, dine Vidnesbyrd mærker jeg mig.
Безбожници гледају да ме убију; а ја размишљам о Твојим откривењима.
96 For alting så jeg en Grænse, men såre vidt rækker dit Bud.
Свему савршеном видех крај; али је заповест Твоја веома широка.
97 Hvor elsker jeg dog din Lov! Hele Dagen grunder jeg på den.
Како љубим закон твој! Сав дан мислим о њему.
98 Dit Bud har gjort mig visere end mine Fjender, thi det er for stedse mit.
Заповест Твоја чини ме мудријег од непријатеља мојих; јер је са мном увек.
99 Jeg er klogere end alle mine Lærere, thi jeg grunder på dine Vidnesbyrd.
Разумнији постах од свих учитеља својих; јер размишљам о Твојим откривењима.
100 Jeg har mere Forstand end de gamle; jeg agter på dine Bud.
Мудрији сам од стараца; јер заповести Твоје чувам.
101 Jeg holder min Fod fra hver Vej, som er ond, at jeg kan holde dit Ord.
Од сваког злог пута заустављам ноге своје, да бих чувао реч Твоју.
102 Fra dine Lovbud veg jeg ikke, thi du underviste mig.
Од наредаба Твојих не одступам; јер си ме Ти научио.
103 Hvor sødt er dit Ord for min Gane, sødere end Honning for min Mund.
Како су слатке језику мом речи Твоје, слађе од меда устима мојим!
104 Ved dine Befalinger fik jeg Forstand, så jeg hader al Løgnens Vej.
Од заповести Твојих постадох разуман; тога ради мрзим на сваки пут лажни.
105 Dit Ord er en Lygte for min Fod, et Lys på min Sti.
Реч је Твоја жижак нози мојој, и видело стази мојој.
106 Jeg svor en Ed og holdt den: at følge dine retfærdige Lovbud.
Заклех се да ћу чувати наредбе правде Твоје, и извршићу.
107 Jeg er såre ydmyget, HERRE, hold mig i Live efter dit Ord!
Поништен сам веома, Господе, оживи ме по речи својој.
108 Lad min Munds frivillige Ofre behage dig, HERRE, og lær mig dine Lovbud!
Нека Ти буде угодна, Господе, добровољна жртва уста мојих, и судовима својим научи ме.
109 Altid går jeg med Livet i Hænderne, men jeg glemte ikke din Lov.
Душа је моја у руци мојој непрестано у невољи; али закон Твој не заборављам.
110 De gudløse lægger Snarer for mig, men fra dine Befalinger for jeg ej vild.
Безбожници су ми метнули замку; али од заповести Твојих не застраних.
111 Dine Vidnesbyrd fik jeg til evigt Eje, thi de er mit Hjertes Glæde.
Присвојих откривења Твоја зававек; јер су радост срцу мом.
112 Jeg bøjed mit Hjerte til at holde dine Vedtægter for evigt til Enden.
Приволео сам срце своје да твори наредбе Твоје навек, до краја.
113 Jeg hader tvesindet Mand, men jeg elsker din Lov.
Који преступају закон, ја на њих мрзим, а закон Твој љубим.
114 Mit Skjul og mit Skjold er du, jeg bier på dit Ord.
Ти си заклон мој и штит мој; реч Твоју чекам.
115 Vig fra mig, I, som gør ondt, jeg vil holde min Guds Bud.
Идите од мене, безаконици! И чуваћу заповести Бога свог.
116 Støt mig efter dit Ord, at jeg må leve, lad mig ikke beskæmmes i mit Håb!
Укрепи ме по речи својој и бићу жив, и немој ме осрамотити у надању мом.
117 Hold mig oppe, at jeg må frelses og altid have min Lyst i dine Vedtægter!
Утврди ме, и спашћу се, и размишљаћу о наредбама Твојим без престанка.
118 Du forkaster alle, der farer vild fra dine Vedtægter, thi de higer efter Løgn.
Обараш све који одступају од наредаба Твојих; јер су помисли њихове лаж.
119 For Slagger regner du alle Jordens gudløse, derfor elsker jeg dine Vidnesbyrd.
Као гар бацаш све безбожнике на земљи; тога ради омилеше ми откривења Твоја.
120 Af Rædsel for dig gyser mit Kød, og jeg frygter for dine Lovbud.
Дрхће од страха Твог тело моје, и судова Твојих бојим се.
121 Ret og Skel har jeg gjort, giv mig ikke hen til dem, der trænger mig!
Чиним суд и правду, не дај ме онима који ме гоне.
122 Gå i Borgen for din Tjener, lad ikke de frække trænge mig!
Одбрани слугу свог на добро Његово, да ми не чине силе охоли.
123 Mine Øjne vansmægter efter din Frelse og efter dit Retfærds Ord.
Очи моје чезну за спасењем Твојим и за речју правде Твоје.
124 Gør med din Tjener efter din Miskundhed og lær mig dine Vedtægter!
Учини слузи свом по милости својој, и наредбама својим научи ме.
125 Jeg er din Tjener, giv mig Indsigt, at jeg må kende dine Vidnesbyrd!
Ја сам слуга Твој; уразуми ме, и познаћу откривења Твоја.
126 Det er Tid for HERREN at gribe ind, de har krænket din Lov.
Време је да Господ ради; оборише закон Твој.
127 Derfor elsker jeg dine Bud fremfor Guld og Skatte.
Тога ради љубим заповести Твоје већма него злато и драго камење.
128 Derfor følger jeg oprigtigt alle dine Befalinger og hader hver Løgnens Sti.
Тога ради заповести Твоје држим да су верне, на сваки пут лажни мрзим.
129 Underfulde er dine Vidnesbyrd, derfor agted min Sjæl på dem.
Дивна су откривења Твоја; зато их чува душа моја.
130 Tydes dine Ord, så bringer de Lys, de giver enfoldige Indsigt.
Речи Твоје кад се јаве, просветљују и уразумљују просте.
131 Jeg åbned begærligt min Mund, thi min Attrå stod til dine Bud.
Отварам уста своја да одахнем, јер сам жедан заповести Твојих.
132 Vend dig til mig og vær mig nådig, som Ret er for dem, der elsker dit Navn!
Погледај на ме и смилуј се на ме, као што радиш с онима који љубе име Твоје.
133 Lad ved dit Ord mine Skridt blive faste og ingen Uret få Magten over mig!
Утврди стопе моје у речи својој, и не дај никаквом безакоњу да овлада мном.
134 Udløs mig fra Menneskers Vold, at jeg må holde dine Befalinger!
Избави ме од насиља људског, и чуваћу заповести Твоје.
135 Lad dit Ansigt lyse over din Tjener og lær mig dine Vedtægter!
Светлошћу лица свог обасјај слугу свог, и научи ме наредбама својим.
136 Vand i Strømme græder mine Øjne, fordi man ej holder din Lov.
Очи моје лију потоке, зато што не чувају закон Твој.
137 Du er retfærdig, HERRE, og retvise er dine Lovbud.
Праведан си, Господе, и прави су судови Твоји.
138 Du slog dine Vidnesbyrd fast ved Retfærd og Troskab så såre.
Јавио си правду у откривењима својим, и истину целу.
139 Min Nidkærhed har fortæret mig, thi mine Fjender har glemt dine Ord.
Ревност моја једе ме, зато што моји непријатељи заборавише речи Твоје.
140 Dit Ord er fuldkommen rent, din Tjener elsker det.
Реч је Твоја веома чиста, и слуга је Твој веома љуби.
141 Ringe og ussel er jeg, men dine Befalinger glemte jeg ikke.
Ја сам мален и поништен, али заповести Твоје не заборављам.
142 Din Retfærd er Ret for evigt, din Lov er Sandhed.
Правда је Твоја правда вечна, и закон Твој истина.
143 Trængsel og Angst har ramt mig, men dine Bud er min Lyst.
Туга и невоља нађе ме, заповести су Твоје утеха моја.
144 Dine Vidnesbyrd er Ret for evigt, giv mig indsigt, at jeg må leve!
Вечна је правда у откривењима Твојим; уразуми ме, и бићу жив.
145 Jeg råber af hele mit Hjerte, svar mig, HERRE, jeg agter på dine Vedtægter.
Вичем из свега срца: Услиши ме, Господе; сачуваћу наредбе Твоје.
146 Jeg råber til dig, o frels mig, at jeg kan holde dine Vidnesbyrd!
Призивам Те, помози ми; држаћу се откривења Твојих.
147 Årle råber jeg til dig om Hjælp, og bier på dine Ord.
Претечем свануће, и вичем; реч Твоју чекам.
148 Før Nattevagtstimerne våger mine Øjne for at grunde på dit Ord.
Претечу очи моје јутарњу стражу, да бих размишљао о речи Твојој.
149 Hør mig efter din Miskundhed, HERRE, hold mig i Live efter dit Lovbud!
Чуј глас мој по милости својој, Господе; по суду свом оживи ме.
150 De, der skændigt forfølger mig, er mig nær, men de er langt fra din Lov.
Прикучују се који љубе безакоње; удаљили су се од закона Твог.
151 Nær er du, o HERRE, og alle dine Bud er Sandhed.
Ти си близу, Господе, и све су заповести Твоје истина.
152 For længst vandt jeg Indsigt af dine Vidnesbyrd, thi du har grundfæstet dem for evigt.
Одавна знам за откривења Твоја, да си их поставио зававек.
153 Se min Elende og fri mig, thi jeg glemte ikke din Lov.
Погледај невољу моју, и избави ме, јер не заборављам закон Твој.
154 Før min Sag og udløs mig, hold mig i Live efter dit Ord!
Прими се ствари моје, и одбрани ме; по речи својој оживи ме.
155 Frelsen er langt fra de gudløse, thi dine Vedtægter ligger dem ikke, på Sinde.
Далеко је од безбожника спасење, јер се не држе наредаба Твојих.
156 Din Barmhjertighed er stor, o HERRE, hold mig i Live efter dine Lovbud!
Милосрђе је Твоје, Господе, велико; по правом суду свом оживи ме.
157 Mange forfølger mig og er mig fjendske, fra dine Vidnesbyrd veg jeg ikke.
Много је противника мојих и непријатеља мојих; али ја не одступам од откривења Твојих.
158 Jeg væmmes ved Synet af troløse, der ikke holder dit Ord.
Видим одметнике, и мрско ми је; јер не чувају речи Твоје.
159 Se til mig, thi jeg elsker dine Befalinger, HERRE, hold mig i Live efter din Miskundhed!
Гледај, како љубим заповести Твоје, Господе, по милости својој оживи ме.
160 Summen af dit Ord er Sandhed, og alt dit retfærdige Lovbud varer evigt.
Основа је речи Твоје истина, и вечан је сваки суд правде Твоје.
161 Fyrster forfulgte mig uden Grund, men mit Hjerte frygted dine Ord.
Кнезови ме гоне низашта, али се срце моје боји речи Твоје.
162 Jeg glæder mig over dit Ord som en, der har gjort et vældigt Bytte.
Радујем се речи Твојој као онај који задобије велик плен.
163 Jeg hader og afskyr Løgn, din Lov har jeg derimod kær.
Мрзим на лаж и гадим се на њу, љубим закон Твој.
164 Jeg priser dig syv Gange daglig for dine retfærdige Lovbud.
Седам пута на дан хвалим Те за судове правде Твоје.
165 Megen Fred har de, der elsker din Lov, og intet bliver til Anstød for dem.
Велик мир имају они који љубе закон Твој, и у њих нема спотицања.
166 Jeg håber på din Frelse, HERRE, og jeg har holdt dine Bud.
Чекам спасење Твоје, Господе, и заповести Твоје извршујем.
167 Min Sjæl har holdt dine Vidnesbyrd, jeg har dem såre kære.
Душа моја чува откривења Твоја, и ја их љубим веома.
168 Jeg holder dine Befalinger og Vidnesbyrd, thi du kender alle mine Veje.
Чувам заповести Твоје и откривења; јер су сви путеви моји пред Тобом.
169 Lad min Klage nå frem for dit Åsyn, HERRE, giv mig Indsigt efter dit Ord!
Нека изађе тужњава моја преда Те, Господе! По речи својој уразуми ме.
170 Lad min Bøn komme frem for dit Åsyn, frels mig efter dit Ord!
Нека дође мољење моје преда Те! По речи својој избави ме.
171 Mine Læber skal synge din Pris, thi du lærer mig dine Vedtægter.
Уста ће моја певати хвалу, кад ме научиш наредбама својим.
172 Min Tunge skal synge om dit Ord, thi alle dine Bud er Retfærd.
Језик ће мој казивати реч Твоју, јер су све заповести Твоје праведне.
173 Lad din Hånd være mig til Hjælp, thi jeg valgte dine Befalinger.
Нека ми буде рука Твоја у помоћи; јер ми омилеше заповести Твоје;
174 Jeg længes efter din Frelse, HERRE, og din Lov er min Lyst.
Жедан сам спасења Твог, Господе, и закон је Твој утеха моја.
175 Gid min Sjæl må leve, at den kan prise dig, og lad dine Lovbud være min Hjælp!
Нека живи душа моја и Тебе хвали, и судови Твоји нека ми помогну.
176 Farer jeg vild som det tabte Får, så opsøg din Tjener, thi jeg glemte ikke dine Bud.
Зађох као овца изгубљена: тражи слугу свог; јер заповести Твоје не заборавих.
