Ordsprogene 28
1 Den gudløse flyr, skønt ingen er efter ham; tryg som en Løve er den retfærdige.
Беже безбожници кад их нико не гони, а праведници су као лавићи без страха.
2 Ved Voldsmands Brøde opstår Strid, den kvæles af Mand med Forstand.
Кад се у земљи зла чине, настају јој многи кнезови; али кад се нађе човек разуман и вешт, остаје дуго.
3 En fattig Tyran, der kuer de ringe, er Regn, der hærger og ej giver Brød.
Човек сиромах који чини криво убогима јесте као силан дажд иза ког нестаје хлеба.
4 Hvo Loven sviger, roser de gudløse, hvo Loven holder, er på Krigsfod med dem.
Који остављају закон, хвале безбожнике; а који држе закон, противе им се.
5 Ildesindede fatter ej Ret; alt fatter de, som søger HERREN.
Зли људи не разумеју шта је право; а који траже Господа, разумеју све.
6 Hellere en fattig med lydefri Færd end en, som går Krogveje, er han end rig.
Бољи је сиромах који ходи у безазлености својој него ко иде кривим путевима ако је и богат.
7 Forstandig Søn tager Vare på Loven, men Drankeres Fælle gør sin Fader Skam.
Ко чува закон, син је разуман; а ко се дружи с изјелицама, срамоти оца свог.
8 Hvo Velstand øger ved Åger og Opgæld, samler til en, som er mild mod de ringe.
Ко умножава добро своје ујмом и придавком, сабира ономе који ће раздавати сиромасима.
9 Den, der vender sit Øre fra Loven, endog hans Bøn er en Gru.
Ко одвраћа ухо своје да не чује закон, и молитва је његова мрска.
10 Leder man retsindige vild på onde Veje, falder man selv i sin Grav; men de lydefri arver Lykke.
Ко заводи праве на зао пут, пашће у јаму своју, а безазлени наследиће добро.
11 Rigmand tykkes sig viis, forstandig Småmand gennemskuer ham.
Богат човек мисли да је мудар, али разуман сиромах испитује га.
12 Når retfærdige jubler, er Herligheden stor, vinder gudløse frem, skal man lede efter Folk.
Кад се радују праведни, велика је слава; а кад се подижу безбожници, тражи се човек.
13 At dølge sin Synd fører ikke til Held, men bekendes og slippes den, finder man Nåde.
Ко крије преступе своје, неће бити срећан; а ко признаје и оставља, добиће милост.
14 Saligt det Menneske, som altid ængstes, men forhærder man sit Hjerte, falder man i Ulykke.
Благо човеку који се свагда боји; а ко је тврдоглав, упада у зло.
15 En brølende Løve, en grådig Bjørn er en gudløs, som styrer et ringe Folk.
Безбожник који влада народом сиромашним, лав је који риче и медвед гладан.
16 Uforstandig Fyrste øver megen Vold, langt Liv får den, der hader Rov.
Кнез без разума чини много неправде, а који мрзи на лакомство, живеће дуго.
17 Et Menneske, der tynges af Blodskyld, er på Flugt til sin Grav; man hjælpe ham ikke.
Човек који чини насиље крви људској, бежаће до гроба, а нико га неће задржати.
18 Den, som vandrer lydefrit, frelses, men den, som går Krogveje, falder i Graven.
Ко ходи у безазлености, спашће се; а ко је опак на путевима, пашће у један мах.
19 Den mættes med brød, som dyrker sin Jord, med Fattigdom den, der jager efter Tomhed.
Ко ради своју земљу, биће сит хлеба; а ко иде за беспослицама, наситиће се сиротиње.
20 Ærlig Mand velsignes rigt, men Jag efter Rigdom undgår ej Straf.
Човек веран обилује благословима; а ко нагли да се обогати, неће бити без кривице.
21 At være partisk er ikke godt, en Mand kan forse sig for en Bid Brød.
Није добро гледати ко је ко, јер за залогај хлеба човек ће учинити зло.
22 Misundelig Mand vil i Hast vinde Gods; at Trang kommer over ham, ved han ikke.
Нагли да се обогати човек завидљив, а не зна да ће му доћи сиромаштво.
23 Den, der revser, får Tak til sidst fremfor den, hvis Tunge er slesk.
Ко укорава човека наћи ће после већу милост него који ласка језиком.
24 Stjæle fra Forældre og nægte, at det, er Synd, er at være Fælle med hærgende Mand.
Ко краде оца свог и матер своју, и говори: Није грех, он је друг крвнику.
25 Den vindesyge vækker Splid, men den, der stoler på HERREN, kvæges.
Охоли замеће свађу; а ко се узда у Господа, изобиловаће.
26 Den, der stoler på sit Vid, er en Tåbe, men den, der vandrer i Visdom, reddes.
Ко се узда у своје срце, безуман је; а ко ходи мудро, избавиће се.
27 Hvo Fattigmand giver, skal intet fattes, men mangefold bandes, hvo Øjnene lukker.
Ко даје сиромаху, неће му недостајати; а ко одвраћа очи своје, биће му много клетава.
28 Vinder gudløse frem, kryber Folk i Skjul; når de omkommer, bliver de retfærdige mange.
Кад се подижу безбожници, сакрива се човек; а кад гину, умножавају се праведни.
