< Ordsprogene 20 >

1 En Spotter er Vinen, stærk Drik slår sig løs, og ingen, som raver deraf, er viis.
Вино је подсмевач и силовито пиће немирник, и ко год за њим лута неће бити мудар.
2 Som Løvebrøl er Rædslen, en Konge vækker, at vække hans Vrede er at vove sit Liv.
Страх је царев као рика младог лава; ко га дражи, греши својој души.
3 Mands Ære er det at undgå Trætte, men alle Tåber vil Strid.
Слава је човеку да се окани свађе; а ко је год безуман, уплеће се.
4 Om Efteråret pløjer den lade ikke, han søger i Høst, men finder intet.
Ради зиме ленивац не оре; проси о жетви, и ништа не добија.
5 Råd i Mands Hjerte er dybe Vande, men Mand med Indsigt drager det op.
Савет је у срцу човечијем дубока вода, али човек разуман црпе га.
6 Mangen kaldes en velvillig Mand, men hvem kan finde en trofast Mand?
Највише људи хвали се својом добротом; али ко ће наћи човека истинитог?
7 Retfærdig er den, som lydefrit vandrer, hans Sønner får Lykke efter ham.
Праведник једнако ходи у безазлености својој; благо синовима његовим после њега!
8 Kongen, der sidder i Dommersædet, sigter alt ondt med sit Blik.
Цар седећи на престолу судском расипа очима својим свако зло.
9 Hvo kan sige: "Jeg rensed mit Hjerte, og jeg er ren for Synd!"
Ко може рећи: Очистио сам срце своје, чист сам од греха свог?
10 To Slags Vægt og to Slags Mål, begge Dele er HERREN en Gru.
Двојак потег и двојака мера, обоје је мрско Господу.
11 Selv Drengen kendes på det, han gør, om han er ren og ret hans Færd.
По делима својим познаје се и дете хоће ли бити чисто и хоће ли бити право дело његово.
12 Øret, der hører, og Øjet, der ser, HERREN skabte dem begge.
Ухо које чује, и око које види, обоје је Господ начинио.
13 Elsk ikke Søvn, at du ej bliver fattig, luk Øjnene op og bliv mæt.
Не љуби сна, да не осиромашиш; отварај очи своје, и бићеш сит хлеба.
14 Køberen siger: "Usselt, usselt!" men skryder af Handelen, når han går bort.
Не ваља, не ваља, говори ко купује, а кад отиде онда се хвали.
15 Har man end Guld og Perler i Mængde, kosteligst Smykke er Kundskabslæber.
Има злата и много бисера, али су мудре усне најдрагоценији накит.
16 Tag hans Klæder, han borged for en anden, pant ham for fremmedes Skyld!
Узми хаљину ономе који се подјемчи за туђина, узми залог од њега за туђинку.
17 Sødt smager Løgnens Brød, bagefter fyldes Munden med Grus.
Сладак је човеку хлеб од преваре, али му се после напуне уста песка.
18 Planer, der lægges ved Rådslagning, lykkes; før Krig efter modent Overlæg!
Мисли се утврђују саветом; зато разумно ратуј.
19 Bagtaleren røber, hvad ham er betroet, hav ej med en åbenmundet at gøre!
Ко открива тајну, поступа неверно; зато се не мешај с оним који разваљује уста.
20 Den, der bander Fader og Moder, i Bælgmørke går hans Lampe ud.
Ко псује оца свог или матер своју, његов ће се жижак угасити у црном мраку.
21 Først haster man efter en Arv, men til sidst velsignes den ikke.
Наследство које се из почетка брзо добија, не бива на послетку благословено.
22 Sig ikke: "Ondt vil jeg gengælde!" Bi på HERREN, så hjælper han dig.
Не говори: Вратићу зло. Чекај Господа, и сачуваће те.
23 To Slags Lodder er HERREN en Gru, det er ikke godt, at Vægten er falsk.
Мрзак је Господу двојак потег, мерила лажна нису добра.
24 Fra HERREN er Mands Fjed, hvor kan et Menneske fatte sin Skæbne!
Од Господа су кораци човечји, а човек како ће разумети пут његов?
25 Det er farligt at sige tankeløst: "Helligt!" og først efter Løftet tænke sig om.
Замка је човеку да прождре светињу, и после завета опет да тражи.
26 Viis Konge sigter de gudløse, lader Tærskehjul gå over dem.
Мудар цар расипа безбожнике и пушта на њих коло.
27 Menneskets Ånd er en HERRENs Lampe, den ransager alle hans indres Kamre.
Видело је Господње душа човечија, истражује све што је у срцу.
28 Godhed og Troskab vogter Kongen, han støtter sin Trone ved Retfærd.
Милост и истина чувају цара, и милошћу подупире свој престо.
29 Unges Stolthed er deres Styrke, gamles Smykke er grånet Hår.
Слава је младићима сила њихова, а старцима част седа коса.
30 Blodige Strimer renser den onde og Hug hans Indres Kamre.
Модрице од боја и ударци који продиру до срца јесу лек зломе.

< Ordsprogene 20 >