< Ordsprogene 18 >
1 Særlingen søger et påskud, med vold og magt vil han strid.
Човек самовољан тражи шта је њему мило и меша се у свашта.
2 Tåben ynder ej Indsigt, men kun, at hans Tanker kommer for Lyset.
Безумнику није мио разум него да се јавља срце његово.
3 Hvor Gudløshed kommer, kommer og Spot, Skam og Skændsel følges.
Кад дође безбожник, дође и руг, и прекор са срамотом.
4 Ord i Mands Mund er dybe Vande, en rindende Bæk, en Visdomskilde.
Речи су из уста човечијих дубока вода, извор је мудрости поток који се разлива.
5 Det er ilde at give en skyldig Medhold, så man afviser skyldfris Sag i Retten.
Није добро гледати безбожнику ко је, да се учини криво правом на суду.
6 Tåbens Læber fører til Trætte, hans Mund råber højt efter Hug,
Усне безумникове пристају у свађу, и уста његова дозивају бој.
7 Tåbens Mund er hans Våde, hans Læber en Snare for hans Liv.
Безумнику су уста његова погибао, и усне његове пругло души његовој.
8 Bagtalerens Ord er som Lækkerbidskener, de synker dybt i Bugen.
Речи су опадачеве као избијених, али силазе унутра у трбух.
9 Den, der er efterladen i Gerning, er også Broder til Ødeland.
И ко је немаран у послу свом брат је распикући.
10 HERRENs Navn er et stærkt Tårn, den retfærdige løber derhen og bjærges.
Тврда је кула име Господње. К Њему ће побећи праведник, и биће у високом заклону.
11 Den riges Gods er hans faste Stad, og tykkes ham en knejsende Mur.
Богатство је богатом јак град и као висок зид у његовој мисли.
12 Mands Hovmod går forud for Fald, Ydmyghed forud for Ære.
Пред пропаст подиже се срце човека, а пре славе иде смерност.
13 Om nogen svarer, førend han hører, regnes det ham til Dårskab og Skændsel.
Ко одговара пре него чује, томе је лудост и срамота.
14 Mands Mod udholder Sygdom, men hvo kan bære en sønderbrudt Ånd?
Дух човечији сноси бол свој; а дух оборен ко ће подигнути?
15 Den forstandiges Hjerte vinder sig Kundskab, de vises Øre attrår Kundskab.
Срце разумног човека добавља знање, и ухо мудрих тражи знање.
16 Gaver åbner et Menneske Vej og fører ham hen til de store.
Дар човеку шири место и води га пред властеље.
17 Den, der taler først i en Trætte har Ret, til den anden kommer og går ham efter.
Праведан се чини ко је први у својој распри, али кад дође ближњи његов, испитује се.
18 Loddet gør Ende på Trætter og skiller de stærkeste ad.
Распре прекида жреб, и између силних расуђује.
19 Krænket Broder er som en Fæstning, Trætter som Portslå for Borg.
Увређен је брат као тврд град, и свађа је као преворница на двору.
20 Mands Bug mættes af Mundens Frugt, han mættes af Læbernes Grøde.
Сваком се трбух сити плодом уста његових, дохотком од усна својих сити се.
21 Død og Liv er i Tungens Vold, hvo der tøjler den, nyder dens Frugt.
Смрт је и живот у власти језику, и ко га милује, јешће плод његов.
22 Fandt man en Hustru, fandt man Lykken og modtog Nåde fra HERREN.
Ко је нашао жену, нашао је добро и добио љубав од Господа.
23 Fattigmand beder og trygler, Rigmand svarer med hårde Ord.
Сиромах говори молећи, а богат одговара оштро.
24 Med mange Fæller kan Mand gå til Grunde, men Ven kan overgå Broder i Troskab.
Ко има пријатеља, ваља да поступа пријатељски, јер има пријатеља вернијих од брата.