Job 24
1 Hvorfor har ej den Almægtige opsparet Tider, hvi får de, som kender ham, ikke hans Dage at se?
Зашто Свемогућем нису сакривена времена? И који Га знају, не виде дана Његових?
2 De onde flytter Markskel, ranede Hjorde har de på Græs.
Међе помичу безбожни, отимају стадо и пасу;
3 faderløses Æsel fører de bort, tager Enkens Okse som Borgen:
Магарца сиротама одгоне; у залогу узимају вола удовици;
4 de trænger de fattige af Vejen. Landets arme må alle skjule sig.
Сиромахе одбијају с пута; убоги у земљи крију се сви.
5 Som vilde Æsler i Ørkenen går de ud til deres Gerning søgende efter Næring; Steppen er Brød for Børnene.
Гле, као дивљи магарци у пустињи излазе на посао свој устајући рано на плен; пустиња је храна њима и деци њиховој.;
6 De høster på Marken om Natten, i Rigmandens Vingård sanker de efter.
Жању њиву и беру виноград који није њихов;
7 Om Natten ligger de nøgne, uden Klæder, uden Tæppe i Hulden.
Гола нагоне да ноћује без хаљине, који се немају чим покрити по зими,
8 De vædes af Bjergenes Regnskyl, klamrer sig af Mangel på Ly til Klippen.
Окисли од пљуска у гори, немајући заклона, привијају се к стени.
9 - Man river den faderløse fra Brystet, tager den armes Barn som Borgen.
Грабе сироче од дојке и са сиромаха скидају залог.
10 Nøgne vandrer de, uden Klæder, sultne bærer de Neg;
Голог остављају да иде без хаљине, и оне који носе снопове да гладују.
11 mellem Murene presser de Olie. de træder Persen og tørster.
Који међу њиховим зидовима уље цеде и грожђе у кацама газе, подносе жеђ.
12 De drives fra By og Hus, og Børnenes Hunger skriger. Men Gud, han ænser ej vrangt.
Људи у граду уздишу, и душе побијених вичу, а Бог не укида то.
13 Andre hører til Lysets Fjender, de kender ikke hans Veje og holder sig ej på hans Stier:
Они се противе светлости, не знају за путеве њене и не стају на стазама њеним.
14 Før det lysner, står Morderen op, han myrder arm og fattig; om Natten sniger Tyven sig om;
Зором устајући крвник убија сиромаха и убогог; а ноћу је као лупеж.
15 Horkarlens Øje lurer på Skumring, han tænker: "Intet Øje kan se mig!" og skjuler sit Ansigt under en Maske.
И око курварово пази на сумрак говорећи: Да ме око не види. И сакрива лице.
16 I Mørke bryder de ind i Huse, de lukker sig inde om Dagen, thi ingen af dem vil vide af Lys.
Прокопавају по мраку куће, које обдан себи забележе; не знају за светлост.
17 For dem er Mørket Morgen, thide er kendt med Mørkets Rædsler.
Јер је зора њима свима сен смртни; ако их ко позна, страх их је сена смртног.
18 Over Vandfladen jages han hen, hans Arvelod i Landet forbandes, han færdes ikke på Vejen til Vingården.
Брзи су као поврх воде, проклет је део њихов на земљи; неће видети пута виноградског.
Као што суша и врућина граби воде снежне, тако гроб грешнике. (Sheol h7585)
20 Han er glemt på sin Hjemstavns Torv, hans Storhed kommes ej mer i Hu, Uretten knækkes som Træet.
Заборавља их утроба материна, слатки су црвима, не спомињу се више; као дрво скршиће се неправедник.
21 Han var ond mod den golde, der ikke fødte, mod Enken gjorde han ikke vel;
Здружује с њим нероткињу која не рађа, и удовици не чини добра.
22 dem, det gik skævt, rev han bort i sin Vælde. Han står op og er ikke tryg på sit Liv,
Граби јаке својом силом; остане ли који, не узда се у живот свој.
23 han styrtes uden Håb og Støtte, og på hans Veje er idel Nød.
Да му Бог да у шта ће се поуздати; али очи Његове пазе на њихове путе.
24 Hans Storhed er stakket, så er han ej mer, han bøjes og skrumper ind som Melde og skæres af som Aksenes Top.
Узвисе се за мало, па их нема; падају и гину као сви други, и као врх од класа одсецају се.
25 Og hvis ikke - hvo gør mig til Løgner, hvo gør mine Ord til intet?
Није ли тако? Ко ће ме утерати у лаж и обратити у ништа речи моје?
