Job 16
1 Så tog Job til Orde og svarede:
А Јов одговори и рече:
2 "Nok har jeg hørt af sligt, besværlige Trøstere er I til Hobe!
Слушао сам много таквих ствари; сви сте досадни тешиоци.
3 Får Mundsvejret aldrig Ende? Hvad ægged dig dog til at svare?
Хоће ли бити крај празним речима? Или шта те тера да тако одговараш?
4 Også jeg kunde tale som I, hvis I kun var i mit Sted, føje mine Ord imod jer og ryste på Hovedet ad jer,
И ја бих могао говорити као ви, да сте на мом месту, гомилати на вас речи и махати главом на вас,
5 styrke jer med min Mund, ej spare på ynksomme Ord!
Могао бих вас храбрити устима својим, и мицање усана мојих олакшало би бол ваш.
6 Taler jeg, mildnes min Smerte ikke og om jeg tier, hvad Lindring får jeg?
Ако говорим, неће одахнути бол мој; ако ли престанем, хоће ли отићи од мене?
7 Dog nu har han udtømt min Kraft, du bar ødelagt hele min Kreds;
А сада ме је уморио; опустошио си сав збор мој.
8 at du greb mig, gælder som Vidnesbyrd mod mig, min Magerhed vidner imod mig.
Навукао си на ме мрштине за сведочанство; и моја мрша подиже се на ме, и сведочи ми у очи.
9 Hans Vrede river og slider i mig, han skærer Tænder imod mig. Fjenderne hvæsser Blikket imod mig,
Гнев Његов растрже ме, ненавиди ме, шкргуће зубима на ме, поставши ми непријатељ сева очима својим на ме.
10 de opspiler Gabet imod mig, slår mig med Hån på Kind og flokkes til Hobe omkring mig;
Разваљују на ме уста своја, срамотно ме бију по образима, скупљају се на ме.
11 Gud gav mig hen i Niddingers Vold, i gudløses Hænder kasted han mig.
Предао ме је Бог неправеднику, и у руке безбожницима бацио ме.
12 Jeg leved i Fred, så knuste han mig, han greb mig i Nakken og sønderslog mig; han stilled mig op som Skive,
Бејах миран и затре ме, и ухвативши ме за врат смрска ме и метну ме себи за белегу.
13 hans Pile flyver omkring mig, han borer i Nyrerne uden Skånsel, udgyder min Galde på Jorden;
Опколише ме Његови стрелци, цепа ми бубреге немилице, просипа на земљу жуч моју.
14 Revne på Revne slår han mig, stormer som Kriger imod mig.
Задаје ми ране на ране, и удара на ме као јунак.
15 Over min Hud har jeg syet Sæk og boret mit Horn i Støvel;
Сашио сам кострет по кожи својој, и уваљао сам у прах славу своју.
16 mit Ansigt er rødt af Gråd, mine Øjenlåg hyllet i Mørke,
Лице је моје подбуло од плача, на веђама је мојим смртни сен;
17 skønt der ikke er Vold i min Hånd, og skønt min Bøn er ren!
Премда нема неправде у рукама мојим, и молитва је моја чиста.
18 Dølg ikke, Jord, mit Blod, mit Skrig komme ikke til Hvile!
Земљо, не криј крв што сам пролио, и нека нема места викању мом.
19 Alt nu er mit Vidne i Himlen, min Talsmand er i det høje;
И сада ето је на небу сведок мој, сведок је мој на висини.
20 gid min Ven lod sig finde! Mit Øje vender sig med Tårer til Gud,
Пријатељи се моји подругују мном; око моје рони сузе Богу.
21 at han skifter Ret mellem Manden og Gud, mellem Mennesket og hans Ven!
О да би се човек могао правдати с Богом, као син човечији с пријатељем својим!
22 Thi talte er de kommende År, jeg skal ud på en Færd, jeg ej vender hjem fra.
Јер године избројане навршују се, и полазим путем одакле се нећу вратити.
