1 Mosebog 25
1 Abraham tog sig en Hustru, som hed Ketura;
А Аврам узе другу жену, по имену Хетуру.
2 og hun fødte ham Zimran, Joksjan, Medan, Midjan, Jisjbak og Sjua.
И она му роди Зомрана и Јоксана и Мадана и Мадијана и Јесвока и Соијена.
3 Joksjan avlede Saba og Dedan. Dedans Sønner var Assjuriterne, Letusjiterne og Le'ummiterne.
А Јоксан роди Савана и Дедана. А Деданови синови бише Асурим и Латусим и Лаомим.
4 Midjans Sønner var Efa, Efer, Hanok, Abida og Elda'a. Alle disse var Keturas Sønner.
А синови Мадијанови: Ефар и Афир и Енох и Авида и Елдага. Сви беху деца Хетурина.
5 Abraham gav Isak alt, hvad han ejede;
А Аврам даде све што имаше Исаку;
6 men de Sønner, Abraham havde med sine Medhustruer, skænkede han Gaver og sendte dem, medens han endnu levede, bort fra sin Søn Isak, østpå til Østlandet.
А синовима својих иноча даде Аврам даре, и оправи их од Исака сина свог још за живота свог на исток, у источни крај.
7 De År, Abraham levede, udgjorde 175;
И века Аврамовог што поживе беше сто и седамдесет и пет година.
8 så udåndede han. Og Abraham døde i en god Alderdom, gammel og mæt af Dage, og samledes til sin Slægt.
И онемоћав умре Аврам у доброј старости, сит живота, и би прибран к роду свом.
9 Og hans Sønner Isak og Ismael jordede ham i Makpelas Klippehule på Hetiten Efrons Zohars Søns, Mark over for Mamre,
И погребоше га Исак и Исмаило у пећини макпелској на њиви Ефрона сина Сара Хетејина, која је према Мамрији;
10 den Mark, Abraham havde købt af Hetiterne; der jordedes Abraham og hans Hustru Sara.
На њиви коју купи Аврам од синова Хетових, онде је погребен Аврам са Саром женом својом.
11 Og da Abraham var død, velsignede Gud hans Søn Isak. Isak boede ved Be'erlahajro'i.
И по смрти Аврамовој благослови Бог Исака сина његовог; а Исак живеше код студенца Живога који ме види.
12 Dette er Abrahams Søn Ismaels Slægtebog, hvem Saras Trælkvinde, Ægypterinden Hagar, fødte ham.
А ово је племе Исмаила сина Аврамовог, ког роди Авраму Агара Мисирка робиња Сарина,
13 Følgende er Navnene på Ismaels Sønner efter deres Navne og Slægter: Nebajot, Ismaels førstefødte, Kedar, Adbe'el, Mibsam,
И ово су имена синова Исмаилових, како се зваху у племенима својим; првенац Исмаилов Навајот, па Кидар и Навдеило и Масам,
14 Misjma, Duma, Massa,
И Масма и Дума и Маса,
15 Hadad, Tema, Jetur, Nafisj og Hedma.
И Хадар и Теман и Јетур и Нафис и Кедма.
16 Det var Ismaels Sønner, og det var deres Navne i deres Indhegninger og Teltlejre, tolv Høvdinger med deres Stammer.
То су синови Исмаилови, и то су им имена по селима и градовима њиховим, дванаест кнезова над својим народима.
17 Ismaels Leveår udgjorde 137; så udåndede han; han døde og samledes til sin Slægt.
А године су века Исмаиловог сто и тридесет и седам година. После онемоћав умре, и би прибран к роду свом.
18 De havde deres Boliger fra Havila til Sjur over for Ægypten hen ad Assjur til. Lige for Øjnene af alle sine Brødre slog han sig ned.
И живеху од Евилата до Сура према Мисиру, како се иде у Асирију; и допаде му према свој браћи својој да живи.
19 Dette er Abrahams Søn Isaks Slægtebog. Abraham avlede Isak.
А ово је племе Исака сина Аврамовог: Аврам роди Исака;
20 Isak var fyrretyve År gammel, da han tog Rebekka, en Datter af Aramæeren Betuel fra Paddan Aram og Søster til Aramæeren Laban, til Hustru.
А Исаку беше четрдесет година кад се ожени Ревеком, кћерју Ватуила Сирина из Месопотамије, сестром Лавана Сирина.
21 Men Isak bad til HERREN for sin Hustru, thi hun var ufrugtbar; og HERREN bønhørte ham, og Rebekka, hans Hustru, blev frugtsommelig.
И Исак се мољаше Господу за жену своју, јер беше нероткиња; и умоли Господа, те затрудне Ревека жена његова.
22 Men da Sønnerne brødes i hendes Liv, sagde hun: "Står det således til, hvorfor lever jeg da?" Og hun gik hen for at adspørge HERREN.
Али удараху једно о друго деца у утроби њеној, те рече: Ако је тако, на шта сам? И отиде да пита Господа.
23 Da svarede HERREN hende: "To Folkeslag er i dit Liv, to Folk skal gå ud af dit Skød! Det ene skal kue det andet, den ældste tjene den yngste!"
А Господ јој рече: Два су племена у утроби твојој, и два ће народа, изаћи из тебе; и један ће народ бити јачи од другог народа, и већи ће служити мањем.
24 Da nu Tiden kom, at hun skulde føde, var der Tvillinger i hendes Liv.
И кад дође време да роди, а то близанци у утроби њеној.
25 Den første kom frem rødlig og lodden som en Skindkappe over hele Kroppen; og de kaldte ham Esau.
И први изађе црвен, сав као руно рутав, и надеше му име Исав.
26 Derefter kom hans Broder frem med Hånden om Esaus Hæl; derfor kaldte de ham Jakob. Isak var tresindstyve År gammel, da de fødtes.
А после изађе брат му, држећи руком за пету Исава; и надеше му име Јаков. А беше Исаку шездесет година, кад их роди Ревека.
27 Drengene voksede til, og Esau blev en dygtig Jæger, der færdedes i Ødemarken, men Jakob en fredsommelig Mand, en Mand, som boede i Telt.
И деца одрастоше, и Исав поста ловац и ратар, а Јаков беше човек кротак и бављаше се у шаторима.
28 Isak holdt mest af Esau, thi han spiste gerne Vildt; men Rebekka holdt mest af Jakob.
И Исак миловаше Исава, јер радо јеђаше лов његов; а Ревека миловаше Јакова.
29 Jakob havde engang kogt en Ret Mad, da Esau udmattet kom hjem fra Marken.
Једном Јаков скува јело, а Исав дође из поља уморан.
30 Da sagde Esau til Jakob: "Lad mig få noget af det røde, det røde der, thi jeg er ved at dø af Sult!" Derfor kaldte de ham Edom.
И рече Исав Јакову: Дај ми да једем то јело црвено, јер сам уморан. Отуда се прозва Едом.
31 Men Jakob sagde: "Du må først sælge mig din Førstefødselsret!"
А Јаков му рече: Продај ми данас првенаштво своје.
32 Esau svarede: "Jeg er jo lige ved at omkomme; hvad bryder jeg mig om min Førstefødselsret!"
А Исав одговори: Ево, хоћу да умрем, па шта ће ми првенаштво?
33 Men Jakob sagde: "Du må først sværge mig det til!" Da svor Esau på det og solgte sin Førstefødselsret til Jakob.
А Јаков рече: Закуни ми се данас. И он му се закле; тако продаде своје првенаштво Јакову.
34 Så gav Jakob Esau Brød og kogte Linser, og da han havde spist og drukket, stod han op og gik sin Vej. Således lod Esau hånt om sin Førstefødselsret.
И Јаков даде Исаву хлеба и скуваног лећа, и он се наједе и напи, па уста и отиде. Тако Исав није марио за првенаштво своје.
