Žalmy 50
1 Žalm Azafovi. Bůh silný, Bůh Hospodin mluvil, a přivolal zemi od východu slunce i od západu jeho.
Бог над боговима, Господ, говори и дозива земљу од истока сунчаног до запада.
2 Z Siona v dokonalé kráse Bůh zastkvěl se.
Са Сиона, који је врх красоте, јавља се Бог.
3 Béřeť se Bůh náš, a nebude mlčeti; oheň před ním vše zžírati bude, a vůkol něho vichřice náramná.
Иде Бог наш, и не ћути; пред Њим је огањ који прождире, око Њега је бура велика.
4 Zavolal nebes s hůry i země, aby soudil lid svůj, řka:
Дозива небо одозго и земљу, да суди народу свом:
5 Shromažďte mi svaté mé, kteříž smlouvu se mnou učinili při obětech.
"Скупите ми свеце моје, који су учинили са мном завет на жртви."
6 I budou vypravovati nebesa spravedlnost jeho; nebo sám Bůh soudce jest. (Sélah)
(И небеса огласише правду Његову, јер је тај судија Бог.)
7 Slyš, lide můj, a buduť mluviti, Izraeli, a buduť tebou osvědčovati. Já zajisté Bůh, Bůh tvůj jsem.
Слушај, народе мој, шта ћу ти казати, Израиљу, шта ћу ти јавити. Ја сам Бог, Бог твој.
8 Nechci tě obviňovati z příčiny obětí tvých, ani zápalů tvých, že by vždycky přede mnou nebyli.
Нећу те за жртве твоје карати; твоје жртве паљенице свагда су преда мном.
9 Nevezmuť z domu tvého volka, ani z chlévů tvých kozlů.
Не треба ми узимати телета из дома твог, ни јарића из торова твојих.
10 Nebo má jest všecka zvěř lesní, i hovada na tisíci horách.
Јер је моје све горско зверје, и стока по планинама на хиљаде.
11 Já znám všecko ptactvo po horách, a zvěř polní před sebou mám.
Знам све птице по горама, и красота пољска преда мном је.
12 Zlačním-li, nic tobě o to nedím; nebo můj jest okršlek zemský i plnost jeho.
Да огладним, не бих теби рекао, јер је моја васиљена и све што је у њој.
13 Zdaliž jídám maso z volů, a pijím krev kozlovou?
Зар ја једем месо волујско, или крв јарећу пијем?
14 Obětuj Bohu obět chvály, a plň Nejvyššímu své sliby;
Принеси Богу хвалу на жртву, и извршуј Вишњему завете своје.
15 A vzývej mne v den ssoužení, vytrhnu tě, a ty mne budeš slaviti.
Призови ме у невољи својој, избавићу те, и ти ме прослави.
16 Sic jinak bezbožníku praví Bůh: Což tobě do toho, že ty vypravuješ ustanovení má, a béřeš smlouvu mou v ústa svá,
А безбожнику рече Бог: Зашто казујеш уредбе моје и носиш завет мој у устима својим?
17 Poněvadž jsi vzal v nenávist kázeň, a zavrhl jsi za sebe slova má.
А сам мрзиш на науку, и речи моје бацаш за леђа.
18 Vidíš-li zloděje, hned s ním běžíš, a s cizoložníky díl svůj máš.
Кад видиш лупежа, пристајеш с њим, и с прељубочинцима имаш део.
19 Ústa svá pouštíš ke zlému, a jazyk tvůj skládá lest.
Уста си своја пустио да говоре зло, и језик твој плете преваре.
20 Usazuješ se, a mluvíš proti bratru svému, a na syna matky své lehkost uvodíš.
Седиш и говориш на брата свог, сина матере своје опадаш.
21 To jsi činil, a já mlčel jsem. Měl-liž jsi ty se domnívati, že já tobě podobný budu? Nýbrž trestati tě budu, a představímť to před oči tvé.
Ти си то чинио, ја ћутах, а ти помисли да сам ја као ти. Обличићу те, метнућу ти пред очи грехе твоје.
22 Srozumějtež tomu již aspoň vy, kteříž se zapomínáte na Boha, abych snad nepochytil, a nebyl by, kdo by vytrhl.
Разумејте ово који заборављате Бога! Иначе ћу зграбити, па неће нико избавити.
23 Kdož obětuje obět chvály, tenť mne uctí, a tomu, kdož napravuje cestu svou, ukáži spasení Boží.
Онај мене поштује који приноси хвалу на жртву и који је путем на опазу. Ја ћу му показати спасење Божије.
