Psalmi 139
1 Zborovođi. Davidov. Jahve, proničeš me svega i poznaješ,
Господе! Ти ме кушаш и знаш.
2 ti znaš kada sjednem i kada ustanem, izdaleka ti već misli moje poznaješ.
Ти знаш кад седам и кад устанем; Ти знаш помисли моје издалека;
3 Hodam li ili ležim, sve ti vidiš, znani su ti svi moji putovi.
Кад ходим и кад се одмарам, Ти си око мене, и све путеве моје видиш.
4 Riječ mi još nije na jezik došla, a ti, Jahve, sve već znadeš.
Још нема речи на језику мом, а Ти, Господе, гле, већ све знаш.
5 S leđa i s lica ti me obuhvaćaš, na mene si ruku svoju stavio.
Састраг и спред Ти си ме заклонио, и ставио на ме руку своју.
6 Znanje to odveć mi je čudesno, previsoko da bih ga dokučio.
Чудно је за ме знање Твоје, високо, не могу да га докучим.
7 Kamo da idem od duha tvojega i kamo da od tvog lica pobjegnem?
Куда бих отишао од духа Твог, и од лица Твог куда бих побегао?
Да изађем на небо, Ти си онде. Да сиђем у пакао, онде си. (Sheol h7585)
9 Uzmem li krila zorina pa se naselim moru na kraj
Да се дигнем на крилима од зоре, и преселим се на крај мора:
10 i ondje bi me ruka tvoja vodila, desnica bi me tvoja držala.
И онде ће ме рука Твоја водити, и држати ме десница Твоја.
11 Reknem li: “Nek' me barem tmine zakriju i nek' me noć umjesto svjetla okruži!” -
Да кажем: Да ако ме мрак сакрије; али је и ноћ као видело око мене.
12 ni tmina tebi neće biti tamna: noć sjaji kao dan i tama kao svjetlost.
Ни мрак неће замрачити од Тебе, и ноћ је светла као дан: мрак је као видело.
13 Jer ti si moje stvorio bubrege, satkao me u krilu majčinu.
Јер си Ти створио шта је у мени, саставио си ме у утроби матере моје.
14 Hvala ti što sam stvoren tako čudesno, što su djela tvoja predivna. Dušu moju do dna si poznavao,
Хвалим Те, што сам дивно саздан. Дивна су дела Твоја, и душа моја то зна добро.
15 kosti moje ne bjehu ti sakrite dok nastajah u tajnosti, otkan u dubini zemlje.
Ниједна се кост моја није сакрила од Тебе, ако и јесам саздан тајно, откан у дубини земаљској.
16 Oči tvoje već tada gledahu djela moja, sve već bješe zapisano u knjizi tvojoj: dani su mi određeni dok još ne bješe ni jednoga.
Заметак мој видеше очи Твоје, у књизи је Твојој све то записано, и дани забележени, кад их још није било ниједног.
17 Kako su mi, Bože, naumi tvoji nedokučivi, kako li je neprocjenjiv zbroj njihov.
Како су ми недокучиве помисли Твоје, Боже! Како им је велик број!
18 Da ih brojim? Više ih je nego pijeska! Dođem li im do kraja, ti mi preostaješ!
Да их бројим, више их је него песка. Кад се пробудим, још сам с Тобом.
19 De, istrijebi, Bože, zlotvora, krvoloci nek' odstupe od mene!
Да хоћеш, Боже, убити безбожника! Крвопије, идите од мене.
20 Jer podmuklo se bune protiv tebe, uzalud se dižu tvoji dušmani.
Они говоре ружно на Тебе; узимају име Твоје узалуд непријатељи Твоји.
21 Jahve, zar da ne mrzim tvoje mrzitelje? Zar da mi se ne gade protivnici tvoji?
Зар да не мрзим на оне, који на Те мрзе, Господе, и да се не гадим на оне који устају на Тебе?
22 Mržnjom dubokom ja ih mrzim i držim ih svojim neprijateljima.
Пуном мрзошћу мрзим на њих; непријатељи су ми.
23 Pronikni me svega, Bože, srce mi upoznaj, iskušaj me i upoznaj misli moje:
Окушај ме, Боже, и познај срце моје, испитај ме, и познај помисли моје.
24 pogledaj, ne idem li putem pogubnim i povedi me putem vječnim!
И види јесам ли на злом путу, и води ме на пут вечни.
