Luka 1
1 Kad već mnogi poduzeše sastaviti izvješće o događajima koji se ispuniše među nama -
MURIN me toto ar intiniedier kajoi pan meakan, me kitail kin kamelele,
2 kako nam to predadoše oni koji od početka bijahu očevici i sluge Riječi -
Duen ir, me kajokajoi on kit, me jaunkakede o papa pan majan jan ni tapi o,
3 pošto sam sve, od početka, pomno ispitao, naumih i ja tebi, vrli Teofile, sve po redu napisati
I ap pil lamedar, me mau, i en intin won komui, Main Tiopiluj, pwe i lelepokki karoj jan in tapi o kokodo.
4 da se tako osvjedočiš o pouzdanosti svega u čemu si poučen.
Pwe komui en aja duen meakan me komui aleer, me pun melel.
5 U dane Heroda, kralja judejskoga, bijaše neki svećenik imenom Zaharija iz razreda Abijina. Žena mu bijaše od kćeri Aronovih, a ime joj Elizabeta.
Ni muein Erodej nanmarki en ludiia, jamoro amen mia, kijan pwin on Apia, me mar a Jakariaj, o a paud amen jan nain Aron jeripein oko, me mar a Elijapet.
6 Oboje bijahu pravedni pred Bogom: živjeli su besprijekorno po svim zapovijedima i odredbama Gospodnjim.
Ira karoj me pun mon Kot, o ira ineneweita ni en Kaun a kujoned o tiak kan karoj.
7 No nisu imali djeteta jer Elizabeta bijaše nerotkinja, a oboje već poodmakle dobi.
A jota naira jeri, pwe Elijapet li dapwan amen, o ira karoj likailapalar.
8 Dok je Zaharija jednom po redu svoga razreda obavljao svećeničku službu pred Bogom,
A kadekadeo ni a kapwaiada a dodok en jamero mon Kot ni anjau o, me a pwin pwaijaneki,
9 ždrijebom ga zapade po bogoslužnom običaju da uđe u Svetište Gospodnje i prinese kad.
Duen a kin wiaui ren jamero kan, o anjau en ijik mairon lao leler, a kotilon on nan im en kaudok en Kaun o.
10 Za vrijeme kađenice sve je ono mnoštvo naroda vani molilo.
A pokon kalaimun mi liki, wiawia kapakap ni klok en ijij.
11 A njemu se ukaza anđeo Gospodnji. Stajao je s desne strane kadionoga žrtvenika.
A tounlan en Kaun amen pwara don i, kotikot ni pali maun en pei jaraui en potik.
12 Ugledavši ga, Zaharija se prepade i strah ga spopade.
Jakariaj lao majani, ap lujikida o majapwekada.
13 No anđeo mu reče: “Ne boj se, Zaharija! Uslišana ti je molitva: žena će ti Elizabeta roditi sina. Nadjenut ćeš mu ime Ivan.
A tounlan o majani on i: Jakariaj, der majak, pwe om kapakap pwaidar, om paud Elijapet pan naitikeda jeri ol amen, a koe pan ki on mar a Ioanej.
14 Bit će ti radost i veselje i rođenje će njegovo mnoge obradovati.
O a pan kare on uk peren o popol, o me toto pan perenki a ipwidi.
15 Bit će doista velik pred Gospodinom. Ni vina ni drugoga opojnog pića neće piti. Duha Svetoga bit će pun već od majčine utrobe.
Pwe a pan lapalap ren Kaun o, a jota pan nim wain, pil jo eu jon en joko; a pan dir en Nen jaraui nan kupur en in a.
16 Mnoge će sinove Izraelove obratiti Gospodinu, Bogu njihovu.
A me toto ren nain Ijrael akan, me a pan kawuki on Kaun ar Kot.
17 Ići će pred njim u duhu i sili Ilijinoj da obrati srce otaca k sinovima i nepokorne k razumnosti pravednih te spremi Gospodinu narod pripravan.”
A pan tion mo a ni nen o rojon en Eliaj, pwen kawuki on jeri kan monion en jam arail akan o me jopeik kan on lamalam en me pun kan, pwen kaonopadan Kaun o pwin aramaj lelapok eu.
18 Nato Zaharija reče anđelu: “Po čemu ću ja to razaznati. Ta star sam i žena mi poodmakle dobi.”
A Jakariaj majani on tounlan o: Da me i en ajaki me wet? Pwe I ol laudalar amen, o ai paud pil likailapalar.
19 Anđeo mu odgovori: “Ja sam Gabriel koji stojim pred Bogom. Poslan sam da govorim s tobom i da ti donesem ovu radosnu poruku.
A tounlan japen majani on i: Nai Kapriel, me kin ariri Kot, o me pakadarado, en lokaia on uk, o wa don uk ronamau pukat.
20 I evo, budući da nisi povjerovao mojim riječima, koje će se ispuniti u svoje vrijeme, zanijemjet ćeš i nećeš moći govoriti do dana dok se to ne zbude.”
Kilan, koe pan loton la, o jaja lokaia lao lel ran o, me mepukat pan pwaida, pweki om jota kamelele ai kajoi, me pan pwaida ni a anjau.
21 Narod je iščekivao Zahariju i čudio se što se toliko zadržao u Svetištu.
A pokon o auiaui Jakariaj, puriamuiki a pwapwand nan im ni kaudok.
22 Kad je napokon izašao, nije im mogao ništa reći pa zaključiše da je u Svetištu imao viđenje. Nastojao im se doduše izraziti znakovima, ali osta nijem.
A lao pedoi jan, a jolar kak majan on irail. Irail ap dedeki, me e udial manaman eu nan im en kaudok o. A olol on irail o lotonlar.
23 Kad se navršiše dani njegove službe, otiđe kući.
Kadekadeo ran akan en a dodok lao nikier, a kotin purelan japwe koieilan im a.
24 Nakon tih dana zatrudnje Elizabeta, njegova žena. Krila se pet mjeseci govoreći:
Murin ran pukat a paud Elijapet lijeanda o mimieta nan deu a jaunipon limau indada:
25 “Evo, to mi je učinio Gospodin u dane kad mu se svidje skinuti s mene sramotu među ljudima.”
Iduen Kaun o kotin wiai on ia ni ran oko, ni a kotin majan don ia, pwen kotiki jan ia kanamenok pai ren aramaj.
26 U šestome mjesecu posla Bog anđela Gabriela u galilejski grad imenom Nazaret
Ni kawonu en jaunipon tounlan Kapriel pakadarala jan ren Kot on nan kanim en Kalilaa eu, me ad a Najaret,
27 k djevici zaručenoj s mužem koji se zvao Josip iz doma Davidova; a djevica se zvala Marija.
Ren jeripein makelekel amen, me kijin nin on ol amen, me mar a Iojep, kijan kadaudok en Dawid; jeripein makelekel o adaneki Maria.
28 Anđeo uđe k njoj i reče: “Zdravo, milosti puna! Gospodin s tobom!”
Tounlan o kotilon on nan deu a majani on i: Kajelelia Main, kom meid pai, Kaun o kotikot re omui! Kom meid pai nan pun en li akan!
29 Na tu se riječ ona smete i stade razmišljati kakav bi to bio pozdrav.
A lao kilaner i, o ronadar a majan, ap majapwekadar madamadaua: Duen jon en ranamau o.
30 No anđeo joj reče: “Ne boj se, Marijo! Ta našla si milost u Boga.
A tounlan majani on i: Maria, ender majak, pwe komui me konekonelar ren Kot.
31 Evo, začet ćeš i roditi sina i nadjenut ćeš mu ime Isus.
A kilan, komui pan lijeanda o naitikeda jeri ol amen, a komui pan ki on mar a Iejuj.
32 On će biti velik i zvat će se Sin Svevišnjega. Njemu će Gospodin Bog dati prijestolje Davida, oca njegova,
Nan i me pan lapalap, o a pan maraneki Japwilim en Kaun lapalap, o Kaun Kot pan kotiki on i mol en jam a Dawid.
O a pan kakaunda kadaudok en Iakop kokolata, o japwilim a wei jota pan imwila. (aiōn g165)
34 Nato će Marija anđelu: “Kako će to biti kad ja muža ne poznajem?”
Maria ap majani on tounlan o: Daduen mepukat pan kak wiaui, aki i jaja ol amen?
35 Anđeo joj odgovori: “Duh Sveti sići će na te i sila će te Svevišnjega osjeniti. Zato će to čedo i biti sveto, Sin Božji.
Tounlan o kotin japen majani on i: Nen jaraui pan kotin ti po omui o rojon en Kaun lapalap pan kipa komui di, i me jaraui o, me pan ipwi jan komui, pan marenki: Japwilim en Kot.
36 A evo tvoje rođakinje Elizabete: i ona u starosti svojoj zače sina. I njoj, nerotkinjom prozvanoj, ovo je već šesti mjesec.
O majani, ri om Elijapet pil lijeandar ni a likailapala, a pan neitikeda jeri ol amen, a kawonu en jaunipon anjau wet; iei i me dapwan,
37 Ta Bogu ništa nije nemoguće!”
Pwe jota meakot, me Kot jota kak on.
38 Nato Marija reče: “Evo službenice Gospodnje, neka mi bude po tvojoj riječi!” I anđeo otiđe od nje.
A Maria potoan on: Majani, nai lidu en Kaun o; en wiaui on ia duen omui majan. Tounlan o ap kotila jan re a.
39 Tih dana usta Marija i pohiti u Gorje, u grad Judin.
I ran oko Maria madan kotila pon nana o nan kanim en luda eu,
40 Uđe u Zaharijinu kuću i pozdravi Elizabetu.
Ap pedelon on nan im en Jakariaj o ranamau on Elijapet.
41 Čim Elizabeta začu Marijin pozdrav, zaigra joj čedo u utrobi. I napuni se Elizabeta Duha Svetoga
Kadekadeo Elijapet lao roner en Maria a ranamau on i, jeri o ap mokideda nan kaped a; a Elijapet ap direkila Nen jaraui,
42 i povika iz svega glasa: “Blagoslovljena ti među ženama i blagoslovljen plod utrobe tvoje!
O nil laudeda majani: Komui meid pai ren li akan, o meid iajanai ipwin kupur omui!
43 Ta otkuda meni da mi dođe majka Gospodina mojega?
A iaduen pai wet a ko jan ia, pwe in en ai Kaun koti don ia?
44 Gledaj samo! Tek što mi do ušiju doprije glas pozdrava tvojega, zaigra mi od radosti čedo u utrobi.
Majani, ni ai roner omui ranamau, jeri o ap mokideda nan kaped i aki a peren.
45 Blažena ti što povjerova da će se ispuniti što ti je rečeno od Gospodina!”
O komui meid pai, pweki komui pojon! Pwe a pan pwaida, me Kaun o kotin majani on komui.
46 Tada Marija reče: “Veliča duša moja Gospodina,
Maria ap majani: Lol ai kapina Kaun o,
47 klikće duh moj u Bogu, mome Spasitelju,
O nen i perenki Kot ai Jaunkamaur.
48 što pogleda na neznatnost službenice svoje: odsad će me, evo, svi naraštaji zvati blaženom.
Pwe a kotin kupurala japwilim a lidu tikitik o. Kilan, jan met o kokolata di karoj pan kapai kin ia,
49 Jer velika mi djela učini Svesilni, sveto je ime njegovo!
Pwe a kotin wiaer jon en manaman on ia, me lapalap o mar a me jaraui.
50 Od koljena do koljena dobrota je njegova nad onima što se njega boje.
A kotin kalanan on di karoj kokolata, on irail me kin lan i.
51 Iskaza snagu mišice svoje, rasprši oholice umišljene.
O a kotin wia kida lim a manaman akan. O a kotin kara wan pajan, me kin lemai nan monion arail.
52 Silne zbaci s prijestolja, a uzvisi neznatne.
A kotin jikin wei jaupeidi kan jan mol ar, ap id kajapwilada me tikitik kan.
53 Gladne napuni dobrima, a bogate otpusti prazne.
A kotin kamede kida kapwa me men manadar akan, ap kotin kadarala kaip me kapwapwa kan.
54 Prihvati Izraela, slugu svoga, kako obeća ocima našim:
A kotin upor kin japwilim a ladu Ijrael, o kotin tamataman a kalanan,
Duen a kotin majani on jam atail akan, on Apraam o kadaudok a kokolata. (aiōn g165)
56 Marija osta s Elizabetom oko tri mjeseca, a onda se vrati kući.
A Maria kotikot re a jaunipon jilu, ap purelan im a.
57 Elizabeti se međutim navršilo vrijeme da rodi. I porodi sina.
Ari, anjaun Elijapet leler pwen naitik, a naitikeda jeri ol amen.
58 Kad su njezini susjedi i rođaci čuli da joj Gospodin obilno iskaza dobrotu, radovahu se s njome.
O men imp a kan o jau i ronadar, me Kaun o kotin kupura i, rap ian i peren kida.
59 Osmoga se dana okupe da obrežu dječaka. Htjedoše ga prozvati imenom njegova oca - Zaharija,
Kadekadeo auel en ran o re pwara don jirkomjaij jeri o; ir ari ki on mar en jam a Jakariaj.
60 no mati se njegova usprotivi: “Nipošto, nego zvat će se Ivan!”
A in a japen indada: O kaidin, pwe a pan maraneki Ioanej.
61 Rekoše joj na to: “Ta nikoga nema od tvoje rodbine koji bi se tako zvao.”
lrail ap indan i: Nan jota jau om men me maraneki met.
62 Tada znakovima upitaju oca kojim ga imenom želi prozvati.
Irail ap olol on jam a, duen me a mauki, jeri en adaneki.
63 On zaiska pločicu i napisa “Ivan mu je ime!” Svi se začude,
I ari poeki jlet eu, ap intiniedier o majani: A pan adaneki loanej. Irail karoj ap puriamuiki.
64 a njemu se umah otvoriše usta i jezik te progovori blagoslivljajući Boga.
A madan jilan i wajok pajan o tenap a japadokada; i ari majani o kapina Kot.
65 Strah obuze sve njihove susjede, a po svem su se Gorju judejskom razglašavali svi ti događaji.
A majak kipadi karoj, me kaukaujon imp ar, o wiawia pukat lolok jili pon nana en Iudaa karoj.
66 I koji su god čuli, razmišljahu o tome pitajući se: “Što li će biti od ovoga djeteta?” Uistinu, ruka Gospodnja bijaše s njime.
A karoj me ronadar, kin nekinekid nan monion arail, indada: Da me jeri men et pan wiala? Pwe lim en Kaun o kotin ian i.
67 A Zaharija, otac njegov, napuni se Duha Svetoga i stade prorokovati:
A jam a Jakariaj direkila Nen jaraui ap kokopada majani:
68 “Blagoslovljen Gospodin Bog Izraelov, što pohodi i otkupi narod svoj!
Kapina on Kaun Kot en Ijrael, pwe a kotidier ren japwilim a aramaj akan dore ir ala.
69 Podiže nam snagu spasenja u domu Davida, sluge svojega,
O kotin wiadan kitail kamaur patail jan nan kadaudok en japwilim a ladu Dawid.
Duen a kotin majanier ren japwilim a jaukop jaraui kan, jan tapin kaua kokodo, (aiōn g165)
71 spasiti nas od neprijatelja naših i od ruke sviju koji nas mrze;
Me a pan kotin dore kitail la jan ren atail imwintiti o jan nan pa en me kailon kin kitail,
72 iskazati dobrotu ocima našim i sjetiti se svetog Saveza svojega,
O kotin kalanan on jam atail akan, o kotin kupureda a inau jaraui,
73 zakletve kojom se zakle Abrahamu, ocu našemu: da će nam dati
O kaula eu, me a kotin kauki on jam atail Apraam, en kotiki on kitail.
74 te mu, izbavljeni iz ruku neprijatelja, služimo bez straha
Pwe jen dore jan nan pa en atail imwintiti, ap papa i jo majak,
75 u svetosti i pravednosti pred njim u sve dane svoje.
Nin tiak lelapok o pun mon jilan i ran karoj kokolata.
76 A ti, dijete, prorok ćeš se Svevišnjega zvati jer ćeš ići pred Gospodinom da mu pripraviš putove,
A koe nai jeri pan adaneki: Jaukop en me lapalap o, pwe koe pan tion mon jilan en Kaun o, pwen kuonopada japwilim a al akan
77 da pružiš spoznaju spasenja narodu njegovu po otpuštenju grijeha njihovih,
Pwen kawewe on japwilim a aramaj kamaur, iei lapwa pan dip ar akan;
78 darom premilosrdnog srca Boga našega po kojem će nas pohoditi Mlado sunce s visine
Pweki en atail Kot a kalanan melel, me marain dakaraki don kitail jan poa.
79 da obasja one što sjede u tmini i sjeni smrtnoj, da upravi noge naše na put mira.”
Pwen kamaraini toun pali rotorot o mot en mela, o kainen on na atail nan al en popol.
80 Dječak je međutim rastao i duhom jačao. Boravio je u pustinji sve do dana svoga javnog nastupa pred Izraelom.
A jeri o kakairida, o kelail ni nen e, o a kin mimi nan jap tan, lao a pan janjal on Ijrael.
