Job 36
1 Elihu nastavi i reče:
Још говори Елијуј и рече:
2 “Strpi se malo, pa ću te poučit', jer još nisam sve rekao za Boga.
Потрпи ме мало, и показаћу ти, јер још има шта бих говорио за Бога.
3 Izdaleka ću svoje iznijet' znanje da Stvoritelja svojega opravdam.
Почећу издалека беседу своју, и показаћу да је Творац мој праведан.
4 Zaista, za laž ne znaju mi riječi, uza te je čovjek znanjem savršen.
Доиста, неће бити лажне речи моје, код тебе је који право мисли.
5 Gle, Bog je silan, ali ne prezire, silan je snagom razuma svojega.
Гле, Бог је силан, али никога не одбацује, силан је снагом срчаном.
6 Opakome on živjeti ne daje, nevoljnicima pravicu pribavlja.
Не да живети безбожнику, а невољницима чини правду.
7 S pravednika on očiju ne skida, na prijestolje ih diže uz kraljeve da bi dovijeka bili uzvišeni.
Не одвраћа од праведника очију својих, него још с царевима на престо посађује их на век, те се узвишују.
8 Ako su negvam' oni okovani i užetima nevolje sputani,
Ако ли су оковани у пута и свезани ужима невољничким,
9 djela njihova on im napominje, kazuje im grijeh njine oholosti.
Тада им напомиње дела њихова и безакоња њихова како су силна.
10 Tad im otvara uho k opomeni i poziva ih da se zla okane.
И отвара Му ухо да би се поправили, и говори им да се врате од безакоња.
11 Poslušaju li te mu se pokore, dani im završavaju u sreći, u užicima godine njihove.
Ако послушају и стану им служити, довршују дане своје у добру и године своје у радости.
12 Ne slušaju li, od koplja umiru, zaglave, sami ne znajući kako.
Ако ли не послушају, гину од мача и умиру с безумља.
13 A srca opaka mržnju njeguju, ne ištu pomoć kad ih on okuje;
А који су лицемерног срца, навлаче гнев и не вичу кад их повеже;
14 u cvatu svoga dječaštva umiru i venu poput hramskih milosnika.
Умире у младости душа њихова и живот њихов међу курвама.
15 Nevoljnog on bijedom njegovom spasava i u nesreći otvara mu oči:
Избавља невољника из невоље његове и отвара му ухо у муци.
16 izbavit će te iz ždrijela tjeskobe k prostranstvima bezgraničnim izvesti, k prepunu stolu mesa pretiloga.
Тако би и тебе извео из тескобе на пространо место, где ништа не досађује, и мирни сто твој био би пун претилине.
17 Ako sudio nisi opakima, ako si pravo krnjio siroti,
Али си заслужио суд безбожнички; и суд и правда снађе те.
18 nek' te obilje odsad ne zavede i nek' te dar prebogat ne iskvari.
Доиста, гнев је на теби; гледај да те не одбаци у карању, те те велики откуп неће избавити.
19 Nek' ti je gavan k'o čovjek bez zlata, a čovjek jake ruke poput slaba.
Хоће ли гледати на твоје богатство? Неће ни на злато ни на какву силу блага твог.
20 Ne goni one koji su ti tuđi da rodbinu na njino mjesto staviš.
Не уздиши за ноћу у коју народи одлазе на своје место.
21 Pazi se da u nepravdu ne skreneš, jer zbog nje snađe tebe iskušenje.
Чувај се да не погледаш на таштину и волиш на њу него невољу.
22 Gle, uzvišen je Bog u svojoj snazi! Zar učitelja ima poput njega?
Гле, Бог је највиши својом силом, ко је учитељ као Он?
23 Tko je njemu put njegov odredio? Tko će mu reći: 'Radio si krivo'?
Ко Му је одредио пут Његов? Или ко ће Му рећи: Чиниш неправо?
24 Spomeni se veličati mu djelo što ga pjesmama ljudi opjevaše.
Опомињи се да величаш дела Његова, која гледају људи.
25 S udivljenjem svijet čitav ga promatra, divi se čovjek, pa ma izdaleka.
Сви људи виде их, сваки их гледа из далека.
26 Veći je Bog no što pojmit' možemo, nedokučiv je broj ljeta njegovih!
Гле, Бог је велик, и не можемо Га познати, број година Његових не може се докучити.
27 U visini on skuplja kapi vode te dažd u paru i maglu pretvara.
Јер Он стеже капље водене, које лију дажд из облака Његових;
28 Pljuskovi tada pljušte iz oblaka, po mnoštvu ljudskom dažde obilato.
Кад теку облаци, капљу на мноштво људско.
29 Tko li će shvatit' širenje oblaka, tutnjavu strašnu njegovih šatora?
И ко би разумео простор облацима и грмљаву у шатору његовом?
30 Gle, on nad sobom razastire svjetlost i dno morsko on vodama pokriva.
Како простире над њим светлост своју, и дубине морске покрива?
31 Pomoću njih on podiže narode, u izobilju hranom ih dariva.
Тиме суди народима, даје хране изобила.
32 On munju drži objema rukama i kazuje joj kamo će zgoditi.
Рукама заклања светлост, и наређује кога да срете,
33 Glasom gromovnim sebe navješćuje, stiže s gnjevom da zgromi opačinu.
Јављајући према њему добру вољу своју, и према стоци и према роду земаљском.
