Job 32
1 Ona tri čovjeka prestadoše Jobu odgovarati, jer je on sebe smatrao nevinim.
Тада престаше она три човека одговарати Јову, јер се чињаше да је праведан.
2 Nato se rasrdi Elihu, sin Barakeelov, iz Buza, od plemena Ramova: planu gnjevom na Joba zato što je sebe držao pravednim pred Bogom;
А Елијуј, син Варахилов од Вуза, рода Рамовог, разгневи се на Јова што се сам грађаше праведнији од Бога;
3 a planu gnjevom i na tri njegova prijatelja jer nisu više našli ništa što bi odgovorili te su tako Boga osudili.
И на три пријатеља његова разгневи се што не нађоше одговора и опет осуђиваху Јова.
4 Dok su oni govorili s Jobom, Elihu je šutio, jer su oni bili stariji od njega.
Јер Елијуј чекаше докле они говораху с Јовом, јер беху старији од њега.
5 Ali kad vidje da ona tri čovjeka nisu više imala odgovora u ustima, planu od srdžbe.
Па кад виде Елијуј да нема одговора у устима она три човека, распали се гнев његов.
6 I progovorivši, Elihu, sin Barakeelov, iz Buza, reče: “Po godinama svojim još mlad sam ja, a u duboku vi ste ušli starost; bojažljivo se zato ja ustezah znanje svoje pokazati pred vama.
И проговори Елијуј син Варахилов од Вуза, и рече: Ја сам најмлађи, а ви сте старци, зато се бојах и не смех вам казати шта мислим.
7 Mišljah u sebi: 'Govorit će starost, mnoge godine pokazat će mudrost.'
Мишљах: нека говори старост, и многе године нека објаве мудрост.
8 Uistinu, dah neki u ljudima, duh Svesilnog mudrim čini čovjeka.
Али је дух у људима, и Дух Свемогућег уразумљује их.
9 Dob poodmakla ne daje mudrosti a niti starost pravednosti uči.
Велики нису свагда мудри, и старци не знају свагда шта је право.
10 Zato vas molim, poslušajte mene da vam i ja znanje svoje izložim.
Зато велим: послушај ме да кажем и ја како мислим.
11 S pažnjom sam vaše besjede pratio i razloge sam vaše saslušao dok ste tražili što ćete kazati.
Ето, чекао сам да ви изговорите, слушао сам разлоге ваше докле извиђасте беседу.
12 Na vama moja sva bijaše pažnja, al' ne bi nikog da Joba pobije ni da mu od vas tko riječ opovrgne.
Пазио сам, али гле, ни један од вас не сапре Јова, не одговори на његове речи.
13 Nemojte reći: 'Na mudrost smo naišli! Bog će ga pobit jer čovjek ne može.'
Може бити да ћете рећи: Нађосмо мудрост, Бог ће га оборити, не човек.
14 Nije meni on besjedu upravio: odvratit mu neću vašim riječima.
Није на ме управио беседе, ни ја му нећу одговарати вашим речима.
15 Poraženi, otpovrgnut ne mogu, riječi zapeše u grlu njihovu.
Смели су се, не одговарају више, нестало им је речи.
16 Čekao sam! Al', gle, oni ne zbore. Umukoše, ni riječ više da kažu!
Чекао сам, али не говоре, стадоше, и више не одговарају.
17 Na meni je da progovorim sada, znanje ću svoje i ja izložiti.
Одговорићу и ја за се, казаћу и ја како мислим.
18 Riječi mnoge u meni naviru dok iznutra moj duh mene nagoni.
Јер сам пун речи, тесно је духу у мени.
19 Gle, nutrina mi je k'o mošt zatvoren, k'o nova će se raspući mješina.
Гле, трбух је мој као вино без одушке, и распукао би се као нов мех.
20 Da mi odlane, govorit ću stoga, otvorit ću usne i odvratit' vama.
Говорићу да одахнем, отворићу усне своје, и одговорићу.
21 Nijednoj strani priklonit se neću niti laskat ja namjeravam kome.
Нећу гледати ко је ко, и човеку ћу говорити без ласкања.
22 Laskati ja ne umijem nikako, jer smjesta bi me Tvorac moj smaknuo.
Јер не умем ласкати; одмах би ме узео Творац мој.
