Job 30
1 “A sada, gle, podruguju se mnome ljudi po ljetima mlađi od mene kojih oce ne bih bio metnuo ni s ovčarskim psima stada svojega.
“A sada, gle, podruguju se mnome ljudi po ljetima mlađi od mene kojih oce ne bih bio metnuo ni s ovčarskim psima stada svojega.
2 Ta što će mi jakost ruku njihovih kad im muževna ponestane snaga ispijena glađu i oskudicom.
Ta što će mi jakost ruku njihovih kad im muževna ponestane snaga ispijena glađu i oskudicom.
3 Glodali su u pustinji korijenje i čestar opustjelih ruševina.
Glodali su u pustinji korijenje i čestar opustjelih ruševina.
4 Lobodu su i s grmlja lišće brali, kao kruh jeli korijenje žukino.
Lobodu su i s grmlja lišće brali, kao kruh jeli korijenje žukino.
5 Od društva ljudskog oni su prognani, za njima viču k'o za lopovima.
Od društva ljudskog oni su prognani, za njima viču k'o za lopovima.
6 Živjeli su po strašnim jarugama, po spiljama i u raspuklinama.
Živjeli su po strašnim jarugama, po spiljama i u raspuklinama.
7 Urlik im se iz šikarja dizao; po trnjacima ležahu stisnuti.
Urlik im se iz šikarja dizao; po trnjacima ležahu stisnuti.
8 Sinovi bezvrijednih, soj bezimenih, bičevima su iz zemlje prognani.
Sinovi bezvrijednih, soj bezimenih, bičevima su iz zemlje prognani.
9 Rugalicom sam postao takvima i njima sada služim kao priča!
Rugalicom sam postao takvima i njima sada služim kao priča!
10 Gnušaju me se i bježe od mene, ne ustežu se pljunut' mi u lice.
Gnušaju me se i bježe od mene, ne ustežu se pljunut' mi u lice.
11 I jer On luk mi slomi i satrije me, iz usta svojih izbaciše uzdu.
I jer On luk mi slomi i satrije me, iz usta svojih izbaciše uzdu.
12 S desne moje strane rulja ustaje, noge moje u bijeg oni tjeraju, put propasti prema meni nasiplju.
S desne moje strane rulja ustaje, noge moje u bijeg oni tjeraju, put propasti prema meni nasiplju.
13 Stazu mi ruše da bi me satrli, napadaju i ne brani im nitko,
Stazu mi ruše da bi me satrli, napadaju i ne brani im nitko,
14 prolomom oni širokim naviru i kotrljaju se poput oluje.
prolomom oni širokim naviru i kotrljaju se poput oluje.
15 Strahote sve se okreću na mene, mojeg ugleda kao vjetra nesta, poput oblaka iščeznu spasenje.
Strahote sve se okreću na mene, mojeg ugleda kao vjetra nesta, poput oblaka iščeznu spasenje.
16 Duša se moja rasipa u meni, dani nevolje na me se srušili.
Duša se moja rasipa u meni, dani nevolje na me se srušili.
17 Noću probada bolest kosti moje, ne počivaju boli što me glođu.
Noću probada bolest kosti moje, ne počivaju boli što me glođu.
18 Muka mi je i halju nagrdila i stegla me k'o ovratnik odjeće.
Muka mi je i halju nagrdila i stegla me k'o ovratnik odjeće.
19 U blato me je oborila dolje, gle, postao sam k'o prah i pepeo.
U blato me je oborila dolje, gle, postao sam k'o prah i pepeo.
20 K Tebi vičem, al' Ti ne odgovaraš; pred Tobom stojim, al' Ti i ne mariš.
K Tebi vičem, al' Ti ne odgovaraš; pred Tobom stojim, al' Ti i ne mariš.
21 Prema meni postao si okrutan; rukom preteškom na me se obaraš.
Prema meni postao si okrutan; rukom preteškom na me se obaraš.
22 U vihor me dižeš, nosiš me njime, u vrtlogu me olujnom kovitlaš.
U vihor me dižeš, nosiš me njime, u vrtlogu me olujnom kovitlaš.
23 Da, znadem da si me smrti predao, saborištu zajedničkom svih živih.
Da, znadem da si me smrti predao, saborištu zajedničkom svih živih.
24 Al' ne pruža li ruku utopljenik, ne viče li kad padne u nevolju?
Al' ne pruža li ruku utopljenik, ne viče li kad padne u nevolju?
25 Ne zaplakah li nad nevoljnicima, ne sažalje mi duša siromaha?
Ne zaplakah li nad nevoljnicima, ne sažalje mi duša siromaha?
26 Sreći se nadah, a dođe nesreća; svjetlost čekah, a gle, zavi me tama.
Sreći se nadah, a dođe nesreća; svjetlost čekah, a gle, zavi me tama.
27 Utroba vri u meni bez prestanka, svaki dan nove patnje mi donosi.
Utroba vri u meni bez prestanka, svaki dan nove patnje mi donosi.
28 Smrknut idem, al' nitko me ne tješi; ustajem u zboru - da bih kriknuo.
Smrknut idem, al' nitko me ne tješi; ustajem u zboru - da bih kriknuo.
29 Sa šakalima sam se zbratimio i nojevima postao sam drugom.
Sa šakalima sam se zbratimio i nojevima postao sam drugom.
30 Na meni sva je koža pocrnjela, i kosti mi je sažgala ognjica.
Na meni sva je koža pocrnjela, i kosti mi je sažgala ognjica.
31 Tužaljka mi je ugodila harfu, svirala mi glas narikača ima.
Tužaljka mi je ugodila harfu, svirala mi glas narikača ima.
