2 Samuelova 22
1 David upravi Jahvi riječi ove pjesme u dan kad ga je Jahve izbavio iz ruku svih njegovih neprijatelja i iz ruke Šaulove.
И изговори Давид Господу речи ове песме, кад га избави Господ из руку свих непријатеља његових и из руке Саулове;
2 Pjevao je: “Jahve, hridino moja, utvrdo moja, spase moj;
И рече: Господ је моја Стена и Град мој и Избавитељ мој.
3 Bože moj, pećino moja kojoj se utječem, štite moj, spasenje moje, tvrđavo moja! Ti me izbavljaš od nasilja.
Бог је Стена моја, у Њега ћу се уздати, Штит мој и Рог спасења мог, Заклон мој и Уточиште моје, Спаситељ мој, који ме избавља од силе.
4 Zazvat ću Jahvu hvale predostojna i od dušmana bit ću izbavljen.
Призивам Господа, кога ваља хвалити, и опраштам се непријатеља својих.
5 Valovi smrti okružiše mene, prestraviše me bujice pogubne,
Јер обузеше ме смртни болови, потоци неваљалих људи уплашише ме.
Болови гробни опколише ме, стегоше ме замке смртне. (Sheol h7585)
7 u nevolji zazvah Jahvu i Bogu svome zavapih. Iz svog Doma zov mi začu, i vapaj moj mu do ušiju doprije.
У тескоби својој призвах Господа, и к Богу свом повиках, Он чу из двора свог глас мој, и вика моја дође му до ушију.
8 I zemlja se potrese i uzdrhta, uzdrmaše se temelji nebesa, pokrenuše se, jer On gnjevom planu.
Затресе се и поколеба се земља, темељи небесима задрмаше се и померише се, јер се Он разгневи.
9 Iz nosnica mu dim se diže, iz usta mu oganj liznu, ugljevlje živo od njega plamsa.
Подиже се дим из ноздрва Његових и из уста Његових огањ који прождире, живо угљевље одскакаше од Њега.
10 On nagnu nebesa i siđe, pod nogama oblaci mu mračni.
Сави небеса и сиђе; а мрак беше под ногама Његовим.
11 Na keruba stade i poletje; na krilima vjetra zaplovi.
И седе на херувима и полете, и показа се на крилима ветреним.
12 Ogrnu se mrakom kao koprenom, prekri se tamnim vodama i oblacima tmastim,
Од мрака начини око себе шатор, од мрачних вода, облака ваздушних.
13 od bljeska pred licem njegovim užga se ugljevlje plameno.
Од севања пред Њим гораше живо угљевље.
14 Jahve s neba zagrmje, Svevišnjega glas se ori.
Загрме с небеса Господ, и Вишњи пусти глас свој.
15 Odape strijele i dušmane rasu, izbaci munje i na zemlju ih obori.
Пусти стреле своје, и разметну их; муње, и разасу их.
16 Morska dna se pokazaše, i temelji svijeta postaše goli od strašne prijetnje Jahvine, od olujna daha gnjeva njegova.
Показаше се дубине морске, и открише се темељи васиљеној од претње Господње, од дихања духа из ноздрва Његових.
17 On pruži s neba ruku i mene prihvati, iz silnih voda on me izbavi.
Тада пружи с висине руку и ухвати ме, извуче ме из воде велике.
18 Od protivnika moćnog mene oslobodi, od dušmana mojih jačih od mene.
Избави ме од непријатеља мог силног и од мојих ненавидника, кад беху јачи од мене.
19 Navališe na me u dan zlosretni, ali me Jahve zaštiti,
Устадоше на ме у дан невоље моје, али ми Господ би потпора.
20 na polje prostrano izvede me, spasi me jer sam mu mio.
И изведе ме на пространо место, избави ме, јер сам му мио.
21 Po pravednosti mojoj Jahve mi uzvrati, po čistoći ruku mojih on me nagradi,
Даде ми Господ по правди мојој, по чистоти руку мојих дарива ме.
22 jer čuvah putove Jahvine, od Boga se svoga ne udaljih.
Јер се држах путева Господњих, и не одметнух се Бога свог.
23 Odredbe njegove sve su mi pred očima, zapovijedi njegove nisam odbacio,
Него су сви закони Његови преда мном, и заповести Његове не уклањам од себе.
24 do srži odan njemu sam bio, čuvam se grijeha svakoga.
И бих му веран, и чувах се од безакоња свог.
25 Jahve mi po pravdi mojoj vrati, čistoću ruku mojih vidje.
Даде ми Господ по правди мојој, по чистоти мојој пред очима Његовим.
26 S prijateljem ti si prijatelj, poštenu poštenjem uzvraćaš.
Са светима поступаш свето, с човеком верним верно;
27 S čovjekom čistim ti si čist, a lukavca izigravaš,
С чистим чисто поступаш, а с неваљалим насупрот њему.
28 jer narodu poniženu spasenje donosiš a ponižavaš oči ohole.
Јер помажеш народу невољном, а на поносите спушташ очи своје и понижаваш их.
29 Jahve, ti moju svjetiljku užižeš, Bože, tminu moju obasjavaš:
Ти си видело моје, Господе, и Господ просветљује таму моју.
30 s tobom udaram na čete dušmanske, s Bogom svojim preskačem zidine.
С Тобом разбијам војску, с Богом својим скачем преко зида.
31 Savršeni su puti Gospodnji, i riječ je Jahvina ognjem kušana. on je štit svima, samo on, koji se k njemu utječu.
Пут је Божји веран, реч Господња чиста. Он је штит свима који се уздају у Њ.
32 Jer tko je Bog osim Jahve? Tko li je hridina osim Boga našega?
Јер ко је Бог осим Господа? И ко је стена осим Бога нашег?
33 Taj Bog me snagom opasuje, stere mi put besprijekoran.
Бог је крепост моја и сила моја, и чини да ми је пут без мане.
34 Noge mi dade brze ko u košute i postavi me na visine sigurne,
Даје ми ноге као у јелена, и на висине моје ставља ме.
35 ruke mi za borbu uvježba i mišice da luk mjedeni napinju.
Учи руке моје боју, те ломе лук бронзани мишице моје.
36 Daješ mi štit svoj koji spasava, tvoja me brižljivost uzvisi.
Ти ми дајеш штит спасења свог, и милост твоја чини ме велика.
37 Pouzdanje daješ mom koraku, i noge mi više ne posrću.
Шириш кораке моје пода мном, те се не омичу глежњи моји.
38 Pognah svoje dušmane i dostigoh, i ne vratih se dok ih ne uništih.
Терам непријатеље своје, и потирем их, и не враћам се докле их не истребим.
39 Obaram ih, ne mogu se dići, padaju, pod nogama mi leže.
И истребљујем их, и обарам их да не могу устати, него падају под ноге моје.
40 Ti me opasa snagom za borbu, a protivnike moje meni podloži.
Јер ме Ти опасујеш снагом за бој: који устану на ме, обараш их пода ме.
41 Ti dušmane moje u bijeg natjera, i rasprših one koji su me mrzili.
Непријатеља мојих плећи Ти ми обраћаш, и потирем ненавиднике своје.
42 Vapiju u pomoć, nikog da pomogne, vapiju Jahvi - ne odaziva se.
Обзиру се, али нема помагача: вичу ка Господу, али их не слуша.
43 Smrvih ih kao prah na vjetru, zgazih ih ko blato na putu.
Сатирем их као прах земаљски, као блато по улицама газим их и размећем.
44 Ti me §izbavÄi od bune u mom narodu, postavi me glavarom pogana, puk koji ne poznavah služi mi.
Ти ме избављаш од буне народа мог, чуваш ме да сам глава народима; народ ког не познавах служи ми.
45 Svaki moj šapat pokorno on sluša. Sinovi tuđinci meni laskaju,
Туђини ласкају ми, чујући покоравају ми се.
46 sinovi tuđinski gube srčanost izlaze dršćuć iz svojih utvrda.
Туђини бледе, дрхћу у градовима својим.
47 Živio Jahve! Blagoslovljena hridina moja! Neka se uzvisi Bog, spasenje moje!
Жив је Господ, и да је благословена Стена моја. Да се узвиси Бог, Стена спасења мог.
48 Bog koji mi daje osvetu i narode meni pokorava.
Бог, који ми даје освету, и покорава ми народе,
49 Od dušmana me mojih izbavljaš i nad protivnike me moje izdižeš, ti mene od čovjeka silnika spasavaš.
Који ме изводи из непријатеља мојих, и подиже ме над оне који устају на ме, и од човека жестоког избавља ме.
50 Zato te slavim, Jahve, među pucima i psalam pjevam tvome Imenu:
Тога ради хвалим Те, Господе, по народима, и појем имену твом,
51 umnožio si pobjede kralju svojemu, pomazaniku svome milost si iskazao, Davidu i potomstvu njegovu navijeke.”
Који славно избављаш цара свог, и чиниш милост помазанику свом Давиду и семену његовом довека.
