詩篇 129

1 從我少年，世人就與我為難，惟願以色列子民再說一遍：

Hodočasnička pjesma. “Mnogo su me od mladosti tlačili” - neka rekne sad Izrael!

2 從我少年，世人就與我為難，然而他們卻未能將我推翻。

“Mnogo su me od mladosti tlačili, ali me ne svladaše.

3 又像農夫在我背上耕田，使所犁的溝畦又長又遠；

Po leđima su mojim orači orali, duge brazde povlačili.

4 但上主卻公道不偏，將惡人的繩索割斷。

Al' Jahve pravedni isiječe užeta zlikovcima!”

5 願一切仇恨熙雍的人民，個個蒙受羞辱，轉身逃遁！

Nek' se postide i uzmaknu svi koji mrze Sion!

6 願他們像屋頂上的禾草，尚未吐出秀穗，就已枯槁！

Nek' budu k'o trava na krovu što povene prije nego je počupaju.

7 收割的人，手拿一把不滿，捆禾的人，懷抱一束不顯。

Žetelac njome ne napuni ruku ni naručje onaj koji veže snopove.

8 過路的人們不會再說：願上主的祝福臨於您們，我們奉上主名祝福您們。

A prolaznici nek' ne reknu: “Blagoslov Jahvin nad vama! Blagoslivljamo vas imenom Jahvinim!”